arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Spomen_ploca_na_Pagu.jpg

Israeli TV crew filming a documentary about Ustaša concentration camps escorted from Pag by police

Ћирилица Commemorative plaque at the site of the Ustaša concentration camp in the bay of Slana on the island of Pag An Israeli TV crew intending to film a documentary about the Ustaša concentration camps on the island of Pag, established at the beginning of the Second World War in Yugoslavia (1941) in the bays of Slana and Metajna on the same island, were prevented from doing so as residents of Metajna called the police on the grounds that the TV crew did not have permission to film the local school. The Israeli TV crew was escorted away from the island of Pag by the police, according to the Sunday

Dani_Novak_004.jpg

Снимање локације некадашњег логора уз полицијску пратњу

Дани Новак Тек уз полициjску асистенциjу екипа израелских документариста снимила jе призоре на мjесту некадашњег усташког концентрациjског логора у мjесту Метаjна на Пагу. Приjе тога група мjештана отjерала jе екипу, тврдећи да тамо ниjе било никаквог логора. У првих неколико мjесеци Ендехазиjе у Метаjни и недалекоj ували Слано био jе логор у коjем се претпоставља да jе убиjено око 8.000 људи – Жидова, Срба и Хрвата. Шедесетдеветгодишњи амерички Жидов хрватских кориjена Дани Новак био jе шокиран када jе група од 7 – 8 мjештана у селу Метаjна на Пагу повицима и приjетњама напала екипу израелских документариста коjи су жељели снимити кадрове на мjесту некадашњег женског логора у неколико кућа у

Tomislav_Mercep.jpg

„СЛУЧАЈ МЕРЧЕП“ ИЛИ ЈОШ ЈЕДНО ШМИНКАЊЕ ЗЛОЧИНА

Мерчеп тврди да ниjе командовао своjом jединицом?! Саучесници тврде да jе Михаjло Зец убиjен „случаjно“. Свjедоци се не сjећаjу имена убиjених… Томислав Мерчеп Приредио: Ненад ТАДИЋ Све више свjедока на суђењу Томиславу Мерчепу, оптуженом по командноj одговорности за злочине над Србима на подручjу Пакрачке Пољане, Загреба и Кутине 1991. године, почиње да „пати од амнезиjе“ или тврди да Мерчеп ни за шта ниjе одговоран.   Штавише, све чешће се чуjу тврдње да су Мерчепови људи убили загребачког Србина Михаjла Зеца „случаjно и у биjегу“.   Бивши потпредсjедник Владе Андриjа Хебранг ниjе се ни поjавио на загребачком Жупаниjском суду као свjедок на суђењу Мерчепу, бившем помоћнику министра унутрашњих послова.   Хебранг jе требало

Pripadnici_tzv_Armije_BiH_ulaze_u_Vozucu.jpg

ПУКОМ СРЕЋОМ ПРЕЖИВИО ЗАРОБЉАВАЊЕ ОД МУЏАХЕДИНА

Сестра ме jе молила да jе убиjем jер смо знали да смо опкољени, нисам могао да пуцам ни на њу нити на себе. Припадници тзв. Армиjе БиХ улазе у Возућу Пише: Александар ЛУКИЋ Припадника Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде Душка Глигорића у нападу на Возућу заробили су припадници такозване Армиjе БиХ и одреда „Ел муџахедин“, и само га jе пука срећа спасила да преживи вишемjесечно заробљеништво у Кестенима, Бановићима и Тузли, за време коjег jе пребиjан и мучен. Глигорић jе као двадесетосмогодишњак заробљен 11. септембра 1995. године. Ослобођен jе 24. марта 1996. године. Заробљен jе око 16.00 часова у селу Кестени, крећући се у групи са 11 сабораца и цивила током

OSRH.jpg

Кад Христос и Хрвати марширају заједно

  ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ДА ХРВАТСКА ВОЈСКА УВЕДЕ СЛУЖБЕНИ ПОЗДРАВ „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“ Пише Јово Баjић Да би се схватило одакле ветар дува, треба истаћи како су петициjу хрватских оружаних снага за увођење поздрава „За дом спремни!“ потписала или подржала три бискупа Римокатоличке цркве у Хрвата, и двоjица угледних свештеника Петициjа са именима 3.200 потписника, коjу jе осмислио и покренуо Бранко Борковић – „Млади Јастреб“, последњи командант одбране Вуковара, изазвала jе узбуђење у хрватскоj jавности. Овом петициjом захтева се да се у службену употребу у хрватским оружаним снагама, коjе су од 2009. у саставу НАТО, уведе воjнички поздрав Павелићеве усташке воjске: „За дом спремни“. Петициjа jе прослеђена Колинди Грабар Китаровић, председници

Svijece_002.jpg

Поводом празника Светих мученика Јасеновачких 13. септембра

Подржите ову инициjативу за спасење душа наших сестара и браће коjи су пали за име Христово Драге сестре и браћо, 13. септембра, прослављамо Свете мученике jасеновачке. У нашим црквама, широм света, биће служене Свете Литургиjе и парастоси. Пишем ово да Вас подсетим, да одете у наше цркве и храмове и да се помолите за душе свих наших сународника коjи су убиjени зато што су били православни Срби. Предложио бих да сликате парастос у Вашоj цркви и да нам проследите слике на меjл адресу[email protected] . Желимо слике са свих континената. Из сваке земље. Из сваког града. Из сваког места. Да се зна да их нисмо заборавили а и да подсетимо друге,

Hodocasnici_ispred_Osnovne_skole_u_Metajni.jpg

ЕКИПА ИЗРАЕЛСКЕ ТВ СПРИЈЕЧЕНА ДА СНИМА МЈЕСТА ЛОГОРА НА ПАГУ

English Ходочасници испред Основне школе у Метаjни Израелска ТВ екипа сприjечена jе да на острву Паг сними документарни филм о усташким концентрационим логорима успостављеним почетком Другог свjетског рата у ували Слана и Метаjни. Мjештани Метаjне позвали су у суботу, 5. септембра, полициjу због „неовлаштеног“ снимања, па jе израелска ТВ екипа напустила Паг у пратњи полициjе. „Ово jе jедан у низу примjера коjи показуjе посљедице тога што хрватски народ, за разлику од њемачког, ниjе прошао катаразу и ниjе се суочио са тим диjелом своjе историjе, него се континуирано бришу и негираjу трагови злочина“, рекао jе за Срну предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Он jе изразио наду да ће ово искуство

Недељко Митровић

УВРСТИТИ У ДОГАЂАЈЕ ОД РЕПУБЛИЧКОГ ЗНАЧАЈА

Недељко Митровић Обиљежавање страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће 10. септембра Влада Републике Српске требало би да уврсти међу догађаjе од републичког значаjа, изjавио jе Срни предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.   „Ми смо то почели обиљежавати приjе 10 година поводом Међународног дана несталих, а посебно смо хтjели прихватити таj датум зато што jе он требало да буде од међународног значаjа“, рекао jе Митровић.   Страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће у септембру 1995. године, навео jе он, представља примjер локалног геноцида jер су убиjани сви без икакве селекциjе.   Митровић сматра да би било оправдано тражити да

Spomen_ploca_na_Pagu.jpg

Израелска ТВ-екипа која је хтјела снимати документарац о усташким логорима напустила Паг под пратњом полиције

English Израелска ТВ-екипа коjа jе хтjела снимати документарац о усташким логорима напустила Паг под пратњом полициjе Спомен плоча на мjесту усташког логора у ували Слана на отоку Пагу Израелска ТВ екипа намjеравала jе на отоку Пагу снимати документарни филм о усташким концентрациjским логорима успостављеним почетком Другога свjетског рата у ували Слана и Метаjни на Пагу, али то нису успjели jер су мjештани Метаjне позвали полициjу због неовлаштеног снимања школе те jе израелска ТВ екипа напустила Паг у пратњи полициjе, обjавио у недjељу ХРТ-а у свом средишњем Дневнику ЗАГРЕБ – Израелска ТВ екипа намjеравала jе на отоку Пагу снимати документарни филм о усташким концентрациjским логорима успостављеним почетком Другога свjетског рата у

Ustasa_stoji_na_tjelima_ubijenih_Srba.jpg

Василије Крестић – Геноцидом до Велике Хрватске

  У сусрет канонизациjи злочиначког кардинала Степинца, из штампе jе изашло ново издање распродате култне књиге Василиjа Крестића, Геноцидом до Велике Хрватске. Синтеза злочина над Србима кроз векове! У jедном од своjих наjпознатиjих дела, академик Крестић истражуjе вишевековни суживот Срба и Хрвата, да би пронашао корене геноцида над српским народом у 20. веку. Његова беспоштедна анализа храбро именуjе кривце, упозорава на политичку наивност српског народа и позива на опрез у будућности. Рекли су о књизи: Драган Недељковић: „После геноцида над Србима у време Павелићеве НДХ, и последњег, у Туђманово доба, намеће се питање: како jе таj грозни злочин био могућ и зашто се десио? Василиjе Крестић сматра да се на

Jovan_Culibrk_007.jpg

Отворено писмо Његовом Преосвештенству епископу славонском г. Јовану

  Јован Ћулибрк Ваше преосвештенство, Обраћам Вам се поводом интервjуа коjи сте 27. aвгуста ове године дали часопису Недељник. Претпостављам да нисам jедини на кога jе интервjу оставио снажан утисак с обзиром на чињеницу да jе Канцелариjа Епархиjе славонске већ следећег дана обjавила деманти коjим Вас брани од оптужбе да сте у свом излагању бранили надбискупа Степинца и његову улогу у геноциду над Србима у Независноj Држави Хрватскоj 1941-1945. Као стручњак за питања холокауста и челник Одбора за Јасеновац Српске Православне Цркве, Ви сте у изванредном положаjу не само да сагледате неизмерну страхоту геноцида над српским народом коjи jе у НДХ извршен што уз отворену што прећутну подршку (jа бих

Парастос

Парастос у Колима, Голешима и Карановцу

  У бањалучким мjесним зjедницама Кола и Голеши данас jе служен парастос за 37 погинулих и несталих бораца Воjске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. свиjеће Предсjедник Предсjедништва Борачке организациjе града Бањалука Горан Рогић изjавио jе да ће Борачка организациjа док год постоjи сjећати се погинулих сабораца коjи су дали своj живот за Републику Српску. „То jе наша наjвећа обавеза, jер на таj начин чувамо успомену на њих, а самим тим и Републику Српску коjу смо створили“, закључио jе Рогић. У МЗ Кола у храму Вазнесења Господњег служена jе света литургиjа и парастос, а код спомен-обиљежjа погинулим борцима ВРС положени су виjенци. Парастосу су присуствовали представници града Бањалуке, командант Трећег пjешадиjског /Република

Pomen_u_Stanarima.jpg

Станари- Помен за 283 погинула борца

У општини Станари данас jе служен помен за 283 борца Воjске Републике Српске са подручjа Станара погинула у Одбрамбено-отаџбинском рату и положени су виjенци на спомен-обиљежjа. Станари – помен                 Фото: СРНА Парох Станислав Рађен рекао jе након литургиjе у парохиjскоj цркви Свете Петке Параскеве да се данас одаjе помен борцима коjи су дали живот бранећи своjе домове, а не за туђе интересе и у страним земљама. „Сваки споменик, па и онаj мали jе велики, jер jе посвећен онима коjи су дали оно наjвриjедниjе што су имали – своj живот“, истакао jе парох Рађен. Делегациjа општине Станари положила jе виjенце на спомен-обиљежjа, а према риjечима мjештанина и народног посланика  Горана Јеринића, оваj

Министар Миленко Савановић

ЗЛОЧИН У ВОЗУЋИ ИМА ЕЛЕМЕНТЕ ГЕНОЦИДА

  Ни након 20 година злочини над Србима у Возући и Озрену нису процесуирани, а то jе посљедица тога што су Суд и Тужилаштво БиХ у функциjи бошњачке политике у Сараjеву. Очекивана jе инициjатива Завичаjног удружења Завидовићана да суђење за ове злочине буде пребачено у суд у Добоjу jер су с правом изреволтирани нерадом правосуђа БиХ. Миленко Савановић Разговарао: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио да jе у протеклом рату у Возући почињен незапамћен злочин над српским народом, коjи има елементе геноцида. „На Возућу су били дошли некакви муслимански ратници за коjе тада нико ниjе знао ко су, шта су, ни каквом су идеологиjом

Novinar_Niko_Djuric.jpg

ЂУРИЋ: 139 ДАНА У ТУЗЛАНСКИМ САМИЦАМА

Чувари су се хвалили да су заробљеним Србима прво сjекли jедно по jедно уво, а затим вадили гркљане, чиме су доказивали колико су их побили. Новинар Нико Ђурић Пише: Сњежана ЛЕПИР Иако jе прошло 20 година од његовог заробљавања на возућком ратишту, новинар Нинко Ђурић из Прњавора сjећа се сваког дана проведеног у муслиманским казаматима, сваког имена оних коjи су га мучили, сваког свог саборца и сапатника. Ђурић jе заробљен на Озрену 12. септембра 1995. године, а слободу jе угледао 24. марта 1996. године, иако су према Деjтонском споразуму сви ратни заробљеници требало да буду пуштени мjесец дана након његовог потписивања. „У заробљеништву сам провео седам мjесеци, од чега 139 дана у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.