arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Српска војска

У рову са регентом Александром

30. октобар 2015.

Милић Станчетић, земљорадник из Бановог Поља, преминуо jе пре 20 година у 105. години као последњи и наjстариjи живи Мaчванин, воjник Шестог пука Дринске дивизиjе, учесник балканских и Првог светског рата, и носилац Албанске споменице и Ордена заслуге за народ. Прво одликовање jе добио за повлачење преко Албаниjе и пробоj Солунског фронта коjе jе потписао краљ Петар и регент Александар, три године након завршетка Првог светског рата. Друго одликовање додељено му jе поводом 75 година завршетка Првог светског рата, коjе jе потписао председник Слободан Милошевић. За стварање прве Југославиjе Милић Станчетић jе дао своjу младост, а друга Југославиjа му jе узела 100 хектара плодне мачванске оранице. На Светог Илиjу 1993.

Косово је Србија - Крим је Русија

Ево Решења: Уступити Косово и Метохију Русији на 99 година!

30. октобар 2015.

Свесни свих недоречености и недоследности Европске Униjе, узимаjући у обзир целокупан однос снага у свету, као народ и озбиљна држава, морамо размишљати о свим могућностима коjе се односе на питање Косова и Метохиjе и у том контексту трагати за националним интересом. Под тренутним околностима, конкретно решење би подразумевало заузимање става и избор између три могуће и реалне опциjе: (1) Да отворимо наредно поглавље тако што ћемо прећутно или отворено признати независност Косова и Метохиjе и тако безусловно наставити путем европских интеграциjа; (2) Да прекинемо преговоре око приступања ЕУ и окренемо се сарадњи са Руском Федерациjом и приjатељским земљама; (3) Да уступимо Косово и Метохиjу Рускоj Федерациjи на 99 година али

Од ЗАВНОБИХ до ЗАВНОРС

30. октобар 2015.

Република Српска треба да прихвати 25. новембар као “Дан државности БиХ“, али да тражи нешто заузврат. С обзиром да jе то датум када jе засиjедао ЗАВНОБИХ у Мркоњић Граду 1943. године, а Српска мора баштинити у народу укориjењене антифашистичке традициjе, нема препрека с те стране. Пошто тог датума ниjе основана никаква држава Босна и Херцеговина , нити jе икаква држава Босна и Херцеговина произашла из тога након рата, ту би Република Српска зажмирила на очигледно тражење бисера, у шкољки коjа ниjе бисерна. Међутим заузврат би РС тражила од Федерациjе БиХ да слави 21. новембар – и да то буде “Дан државности Републике Српске! “ Зашто да не? Тог датума jе

spomenik-u-ujvideku.jpg

У „Ујвидеку“ 1942, три дана после Светог Јована

30. октобар 2015.

Неколико дана уочи Богоjављења, Јелка Јовандић jе уснила Светог Јована коjи jоj jе рекао: „Дошао сам по своjе стадо“. Бележи ту реченицу у своjоj књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена – Јелка Јовандић jе после причала да тада ниjе знала шта то значи. А онда jе дошао 6, односно 19. jануар 1942. Вода jе у Уjвидеку била освећена, jавио се Бог у лику Оца и Сина и Светога духа. Кажу у разним речницима симбола да вода брише историjу, jер уводи у ново стање: урањање се може поредити са полагањем Христа у гроб, после чега Он васкрсава. Веруjем да су у праву. Сутрадан, 7, односно 20, био jе дан

Деминери

Изложба фотографија о проблему мина

30. октобар 2015.

По окончању ратних сукоба у БиХ од мина су страдала 1.733 лица, а током ратних сукоба око 8.350, рекао jе директор Инициjативе преживjелих од мина Амир Муjановић у Добоjу гдjе jе, поводом глобалног обиљежавање седмице разоружања, постављена изложба фотографиjа под симболичним називом „Проблем jе моj/проблем су мине“ (The problem is mine!). Муjановић jе рекао да изложба доноси педесетак различитих мотива коjи илуструjу утицаj мина и експлозивних средстава заосталих из рата на људе, породицу и заjедницу. Он наводи да симболичан назив изложбе указуjе на то да су мине и заостала експлозивна средства озбиљан проблем, те да одговорност у стварању безбjедног окружења за грађане у БиХ лежи на свима, али наjвише на

Двери

Лидери Двери и ДСС-а на украјинској листи криминалаца

30. октобар 2015.

Заjедничка делегациjа Српског покрета „Двери“ и Демократске странке Србиjе (ДСС), коjа jе претходних дана била у посjети Криму, стављена jе на украjинску листу криминалаца коjу води Центар за истраживање злочина против националне безбjедности Украjине. Српска делегациjа, коjа jе боравила на Криму од 26. до 29. октобра, оптужена jе да jе незаконито ушла на териториjу Украjине и да подржава „окупациони режим“ на Криму, саопштиле су „Двери“. На листи „криминалаца“ нашли су се предсjедник „Двери“ Бошко Обрадовић, предсjедник ДСС-а Санда Рашковић Ивић, али и предсjедник Политичког савjета ДСС-а Душан Пророковић и то само зато што jе био наjављен да ће бити дио делегациjе. На овоj листи су Милан Лапчевић (ДСС), Зоран Радоjичић

Патријарх Иринеј

Патријарх Иринеј: Разговараћу о проблемима Републике Српске

30. октобар 2015.

Патриjарх српски Ииринеj потврдио jе да ће на састанку 5. новембра у Биjељини са политичким представницима из Републике Српске, разговарати о проблемима Српске и Србиjе. Патриjарх Иринеj ниjе прецизирао ко ће бити учесници састанка, рекавши да ће разговарати са онима коjи буду тамо присутни, односно са онима коjима jе упућен позив.   Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: Деца из Вуковара код патриjарха Иринеjа Патриjарх Иринеj: Још ниjе време за посету папе ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ПАРАСТОС У ЦРКВИ СВЕТОГ МАРКА У БЕОГРАДУ ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ОСВЕШТАЋЕ СПОМЕН-ХРАМ У ПРЕБИЛОВЦИМА

Патријарх Иринеј

Данас сахрана митрополита дабробосанског Николаја у Добруну

30. октобар 2015.

Патриjарх српски Иринеj служиће у манастиру Успења Пресвете Богородице у Добруну код Вишеграда заупокоjену литургиjу поводом смрти митрополита дабробосанског Николаjа. Служење заупокоjене литургиjе почеће у 8.30 часова. Након литургиjе, биће служено опиjело и обављена сахрана, обjављено jе на саjту Митрополиjе дабробосанске. Сахрани митрополита Николаjа присуствоваће предсjедник Републике Српске Милорад Додик, а литургиjи и сахрани делегациjа Народне скупштине Републике Српске. Митрополит Николаj биће сахрањен, према сопственоj жељи, у порти манастира Успења Пресвете Богородице у Добруну. Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе рекао jе да jе Добрун задужбина митрополита Николаjа, коjи jе обновитељ овог манастира. „Сахрањуjемо узорног учитеља Цркве, епископа и митрополита, као и некога ко jе увиjек служио свом народу и Цркви.

Избјеглички камп Крњача

Наставак помоћи избеглицама из БИХ и Хрватске

29. октобар 2015.

Комесариjат за избеглице и миграциjе саопштава да jе за стамбено збрињавање избеглица из БиХ и Хрватске у Србиjи намењено 47,5 милиона евра За стамбено збрињавање избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске у Србиjи намењено jе 47,5 милиона евра о чему ће уговори бити потписани у суботу, 31. октобра у Новом Саду. Средства су опредељена су за више од 2.000 траjних и одрживих стамбених решења намењених избеглицама са териториjе 61 општине и града, саопштио jе данас Комесариjат за избеглице и миграциjе. Обезбеђена су у оквиру три потпроjекта Регионалног стамбеног проjекта Србиjе чиjа вредност износи 47,5 милиона евра, прецизира се у саопштењу Уговоре корисницима ће уручити министар спољних послова Ивица Дачић,

Споменик црвеноармејцима

Сигурни гробови црвеноармејаца

29. октобар 2015.

Градоначелник Крагуjевца Радомир Николић уверава да посмртни остаци неће бити дирани. Комуналаци наjавили да ће прекопавати гробна места за коjе се не плаћа одржавање НИЈЕДАН покоjник неће бити ексхумиран због неплаћене накнаде, а нарочито то неће бити случаj са борцима коjи су дали животе за слободу нашег града – овако jе градоначелник Крагуjевца Радомир Николић данас реаговао на наjаве из ЈКП „Градска гробља“ да ће прекопавати гробна места за коjа се више од децениjу не плаћа одржавање. Никола Спасић, в. д. директора предузећа, поменуо да се на том списку од око 1.060 гробних места налазе и гробови црвеноармеjаца коjи су погинули приликом ослобађања Крагуjевца у Другом светском рату. – Док

Рушење цркве на Космету

Филм о рушењу српских цркава на Космету (видео)

29. октобар 2015.

На званичном Јутjуб каналу предсjедника Србиjе Томислава Николића данас jе обjављен филм о уништавању српске културне баштине на Косову и Метохиjи, чиме jе покренута кампања #NoKosovoUnesco, преноси Б92. У опису видео снимка стоjи: „Четири бисера свjетске баштине: Манастир Дечани, Пећка патриjаршиjа, Грачаница и црква Богородице Љевишке и даље су на листи угроженог културног насљеђа Унеска. Они коjи данас траже приjем у Унеско, су они коjи су их изложили опасности“. – Ова кампања jе намиjењена страним медиjима у земљама коjе ће гласати поводом инициjативе за приjем Косова у Унеско, jавио jе Б92. Председник Србиjе Томислав Николић недавно jе одржао састанак са амбасадорима у Београду поводом приjедлога Албаниjе да Косово постане члан

na_kucnom_pragu.jpg

Нова књига о Пожеги и Пожешкој котлини

29. октобар 2015.

Књига „На кућном прагу“ садржаjно jе подиjељена у двиjе цjелине. Први дио „Горка судбина“ говори о догађаjима у западноj Славониjи након успоставе НДХ у травњу 1941. године; о прогону и покољу Срба и свих оних коjи од злочиначког усташког режима проглашени неприjатељима и непоћуднима. У пет мањих цjелина дат jе краћи опис развоjа Народноослободилачке борбе у Славониjи 1941-1942. године, па до формирања већих партизанских оружаних jединица те борби 1943. и 1944. године. Други дио „Помрачење“ говори о континуитету прогона и злочину над Србима у Пожешкоj котлини и шире на простору западне Славониjе 1991-1992. године. Књига изузетно добро компарира 1941. годину са 1991. везано уз злочине над српским становништвом Пожешке котлине. Наш почасни члан, повиjесни писац Пожежанин Миодраг Бjелић

Народна скупштина Републике Српске

До сада идентификовано 3.835 несталих лица

29. октобар 2015.

У Републици Српскоj jе до 15. августа ове године евидентирано укупно 5.505 несталих лица, а од овог броjа трага се за jош 1.670, подаци су Центра за истраживање рата и ратних злочина. Директор Центра Милорад Коjић рекао jе да су у спомен-костурницама у Бањалуци, Источном Сараjеву и Невесињу похрањени посмртни остаци 650 неидентификованих тиjела. „Потребно jе нагласити да jе, закључно са 15. августом 2015. године, идентификовано 3.835 несталих лица са пописа Центра“, рекао jе Коjић, образлажући Извjештаj о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, у Народноj скупштини. Он jе навео да jе од 1995. до 2008. године риjешена судбина 3.454 нестала лица са

velika_hrvatska.jpg

Недељко Куљић: Хрватска Војводина и хрватска Босна

29. октобар 2015.

Поводом књиге Василиjа Крестића „Хрватске претензиjе на Воjводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегиjе ширења римске вере, хрватска политика jе историjски коначно уобличена када су Хрвати стекли могућност за релативно независну политику од Пеште и Беча, и ниjе се мењала више од стотину година. То jе политика коjа, по феудалном принципу, не признаjе Србе као политички народ, коjа jе и данас разлог због коjег Хрвати претендуjу на српски етнички простор, политика коjа jе била узрок злочина геноцида и потоњег етничког чишћења Грађански рат у Југославиjи и његови трагични исходи потврдили су многе резултате вишедецениjских историографских истраживања Василиjа Крестића. Изузетан jавни

Промовисан пројекат „Изучавањем историје до помирења“

29. октобар 2015.

На 60. Међународном београдском саjму књига промовисан jе проjекат „Изучавањем историjе до помирења“ из Републике Српске, у оквиру кога су штампане три важне публикациjе коjе подсjећаjу jавност на то да Сараjевски атентат ниjе био узрок него само повод за Први свjетски рат. Промовисани су репринт издање Владимира Дедиjера „Сараjево 1914.“, коjе jе амерички „Њуjорк таjмс“ 1984. године прогласио за наjбољу историографску студиjу о узроцима Првог свjетског рата, затим изворне стенограмске биљешке са суђења Младобосанцима, те анализа писања европске штампе из периода приjе и почетком рата. Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да књига „Сараjевски атентат: изворне стенограмске биљешке са главне расправе против Гаврила Принципа и другова, одржане у Сараjеву 1914. године“,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА