arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Srpska_familija_1941.jpg

Владимир Назор: Мајка православна

Злочин над српском породицом 1941.​ Пjесму jе у jануару 1943. године написао Владимир Назор, убрзо пошто jе пребjегао у партизане. Био jе запањен затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовних усташких злочина над српским становништвом. Маjка православна Јеси ли се насједила на гаришту куће своје, – Ох, та кућа биједна! Тражећ оком и рукама коливчицу малог Јове, Иконицу Светог Ђурђа и ђерђефић твоје Руже? Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавана, Ти, сломљена крепка грана, најбеднија међ женама, Мајко православна! Јеси ли се находала ногама што једва носе, -Ох, те ноге болне! Јеси ли се уморила тражећ Рулгу, краву своју, Краву своју, хранитељку старе баке и дјечице? Да

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ 10. ЈУНА

У Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево, чланови породица српских жртава положиће у сриjеду, 10. jуна цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа, jош нису БиХ одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе у 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

Да ли нам заиста треба НАТО војска у Београду, Шапцу или Смедереву?

Када се говори о Србиjи данас, често се, у незадовољству њеним међународним положаjем, користи реч окупациjа. И заиста, много jе примера вазалног или колониjалног положаjа данашње Србиjе. Слободан Антонић (Фото: Медиjа центар Београд) Пише: Слободан Антонић Рецимо, амбасадор ЕУ у Београду, Маjкл Девенпорт, заjедно са министрима, седи на седницама Владе и учествуjе у њеном раду. Или, амбасадор САД у Београду одређуjе („препоручуjе“) кога би Србиjа требало да именуjе за следећег амбасадора у Вашингтону. Или, српски премиjер моли ММФ да грађанима Србиjе не одреди превелико поскупљење струjе. Или, у току jе ратификациjа Споразума о слободном проласку НАТО трупа и коришћењу воjне инфраструктуре Србиjе (ИПАП), по коме ће НАТО моћи да пролази

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 04. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

Корићка jама – У ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, у селу Корита, општина Билећа, усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића су мучки убиле и бациле у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села. Кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Међу страдалницима наjвише jе било чланова породица Сворцан, Бjелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулиjа, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан. Жепа – 45 припадника бораца Сараjевско-романиjског корпуса Воjске Републике Српске су 4.jуна

Нестали

НА УСАГЛАШЕНОМ СПИСКУ 1.606 НЕСТАЛИХ НА ТЕРИТОРИЈИ ХРВАТСКЕ

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Србиjе и Хрватске усагласиле су списак од 1.606 несталих лица током посљедњег оружаног сукоба 1991-1995. године на териториjи Хрватске, без обзира на националност – саопштили су послиjе дводневног састанка у Београду предсjедници ових комисиjа Вељко Одаловић и Иван Груjић. Предсjедник Комисиjе за нестала лица Србиjе Вељко Одаловић jе рекао на конференциjи за новинаре у Палати Србиjе да су на списку људи коjи су живjели на териториjи Хрватске. „Неки од од њих су били држављани Хрватске, а неки су приjављени као нестали тек када су се њихове породице доселиле као избjеглице у Србиjу, због чега jе било тешко усагласити

Хрватска војска у Мркоњић Граду (фото:lupiga.com)

МИЛАНОВИЋ: НЕЋЕМО ВИШЕ ПРИМАТИ „ПОЛИТИЧКЕ ОПТУЖНИЦЕ“!

Хрватски агресори у Мркоњић Граду 1995. Премиjер Зоран Милановић упозорава да Хрватска више неће примати „политичке оптужнице“ за ратне злочине и поручуjе сусjедним државама да гледаjу своj посао, а Хрватска ће гледати своj. Влада Хрватске дониjела jе Закључак о сарадњи са БиХ о пружању правне помоћи у казненим стварима, коjим одбацуjе наводе правосудних тиjела из БиХ да jе хрватска воjска судjеловала у „удруженом злочиначком подухвату“ током рата на подручjу бивше СФРЈ. Хрватска, како jе речено, не смиjе допустити акте коjи су против њених националних интереса. „Правосудна тиjела БиХ упућуjу акте коjи вриjеђаjу правни поредак, не произлазе из међународних споразума и искривљуjу слику ратних догађања у БиХ“ – наводи хрватски министар

Srpska_djeca_sa_Kozare.jpg

У ПЕТАК ПОЕТСКО-СЦЕНСКИ ПРИКАЗ КЊИГЕ „ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ“

Српска дjеца са Козаре Народна библиотека Козарска Дубица организоваће у петак, 5. jуна, поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“. Програм jе организован поводом обиљежавања 70 година од побjеде над фашизмом и пробоjа jасеновачких логораша. Издавачи књиге „Из колиjевке у Јасеновац“ су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила и Удружење „Јасеновац-Доња Градина“ из Бањалуке. Учесници програма су академик Матиjа Бећковић и књижевници Владимир Јагличић, Јованка Стоjчиновић-Николић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић и Ранко Павловић. Сценарио и режиjу за поетско-сценски приказ потписуjе Рената Агостин, а осим ње, глуме Смиљана Маринковић, Марина Пиjетловић, Ивана Перковић и Синиша Сушић. У оквиру поетско-сценског приказа наступиће и ученици Основне школе „Вук

Josef_Levi.jpg

СРБИ БИЛИ НА ПРАВОЈ СТРАНИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Јосеф Леви Срби су jедна од риjетких нациjа коjа jе у потпуности била на правоj страни током Другог свjетског рата, изjавио jе амбасадор Израела у Београду Јосеф Леви. Он jе истакао да Срби немаjу чега да се стиде у вези са борбом против нацизма, jер су jедан од риjетких народа у Европи коjи jе имао храбрости да се бори против нацистичке Њемачке без оклиjевања и страха. „Нећу да се укључуjем у полемику о четницима и да процjењуjем да ли су били добри или лоши, али сматрам да циjела Србиjа нема чега да се стиди у вези са борбом са нацистичким злом у Другом свjетском рату“, рекао jе Леви за „Вечерње

Francuska_Tije.jpg

Меморијали српским јунацима балканских ратова и Великог рата

Душан Павловић (83), син др Димитриjа Павловића, оснивача Друштва за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године, уступио jе „Политици” неку врсту вишедецениjског дневника у коме подсећа на места погибиjе српских ратника Француска, Тиjе Пре 45 година др Димитриjе Павловић (1894) и стари српски ратници балканских ратова и Првог светског рата основали су Друштво за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године. Настоjали су да се сачуваjу од заборава светли догађаjи из историjе српског народа и да се младе генерациjе упознаjу са вековном борбом своjих предака за слободу, са њиховим страдањем, jунаштвом и бескраjном оданошћу отаџбини, каже за „Политику” Душан Павловић (83), син оснивача овог друштва. Господин Павловић

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. јун 1992. Годишњица страдања Срба у Ледићима

У селу Ледићи у федералноj општини Трново муслиманско хрватске формациjе су измасакрирале 24 српска цивила у ноћи 03. jуна 1992. године. Наjмлађа жртва била jе осамнаестомjесечна беба, Милун Тешановић, а наjстариjа Икониjа Васић, коjа jе имала 92 године.     Везане виjести: Ледићи: Помен за 24 убиjена српска цивила

Вељко Марић

ВЕЉКО МАРИЋ ИЗРУЧЕН ХРВАТСКОЈ

Вељко Марић Хрватски ратни ветеран Вељко Марић, коjи jе у Србиjи служио затворску казну због ратног злочина над српским цивилом, изручен jе данас поподне. Вељко Марић jе изручен око 16.00 часова Хрватскоj на граничном прелазу Баjаково – пренио jе РТС. Он би након изручења требало да у Хрватскоj настави да служи казну од 12 година, на коjу jе осуђен у Србиjи због убиства ненаоружаног 66-годишњег Србина Петра Слиjепчевића за вриjеме рата у Хрватскоj, код Грубишна Поља. Марић се налазио у затвору у Сремскоj Митровици, одакле га jе, након одлуке Апелационог суда у Београду да буде изручен, до границе спровела српска полициjа. Марић, коjи jе био возач камиона, ухапшен jе у

Dokumentarni_film_Brojevi.jpg

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „БРОЈЕВИ“ ДОБИО „ЗЛАТНОГ ВИТЕЗА“

Документарни филм Броjеви Документарни филм „Броjеви“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), добио jе jедну од специjалних награда жириjа на међународном филмском фестивалу „Златни витез“ у Русиjи у конкуренциjи више од 200 филмова из 20 земаља. Аутор филма jе Бранко Лазић, сниматељи су Драган Радетић и Владимир Тодић, а монтажер Александра Милетић, саопштено jе из РТРС-а. Из ове медиjске куће подсjећаjу да jе филм „Броjеви“ прича о Зорки Делић коjа jе као jедно од козарачке дjеце преживjела ужасе логора за дjецу у Јастребарском у Хрватскоj за вриjеме Другог свjетског рата. „Зорка Делић jе у логору добила броj 97. Преживjела jе гладовања, болести, преваспитавања, изашла jе из гроба. Из логора jе

Savo_Strbac_1.jpg

ШТРБАЦ: РИЈЕЧ О ИЗБОРНИМ КАЛКУЛАЦИЈАМА

Директор Докуменатационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оциjенио jе данас да вриjеме актуелизовања оптужнице против бившег предсjедника Републике Српске Краjине Милана Мартића и закључак Жупаниjског суда у Загребу да му буде суђено у одсуству ниjе случаjно изабран и поклапа се са изборним калкулациjама поjединих хрватских политичара. Штрбац jе изjавио Срни да jе независност судова, како оних међународних тако и домаћих – декларативна и да jе актуелизовање оптужнице против Мартића, коjа jе подигнута jош 2003. године, услиjедила након, како jе оциjенио, „значаjног мига власти“. „Изручење Капетана Драгана и суђење Мартићу у одсуству поклапа се са изборном годином у Хрватскоj. Тамо се на такозваном домовинском рату, српском питању и односу према бившим

Miodrag_Linta.jpg

СУЂЕЊЕ МАРТИЋУ ЈЕ ВРХУНСКИ ЦИНИЗАМ

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта изjавио jе да jе врхунски цинизам одлука Хрватске да суди у одсуству већ осуђеном Милану Мартићу, истичући да се у Хрватскоj води политика цементирања етничког чишћења. „Врхунски jе цинизам да Хрватска почиње да суди у одсуству већ осуђеном предсjеднику бивше РСК Милану Мартићу за ракетирање Карловца и Јастребарског 1995. године, а jош нико од тадашњих хрватских званичника и хрватских генерала ниjе одговарао за гранатирање краjишких градова и колоне српских избjеглица током и после хрватске акциjе `Олуjа`, као и других хрватских воjних акциjа“, навео jе Линта у писаноj изjави. Он jе оциjенио као неискрену изjаву предсjедника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да треба риjешити

Tribina_o_zlocinima_Crne_Legije_u_Podrinju.jpg

ЂУРИЋ: ФРАНЦЕТИЋЕВИ ЗЛОЧИНИ ЈОШ НИСУ ИСТРАЖЕНИ

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом „Да се не заборави Сребреница, jуни 1943“ рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.