јун 2015 - Страница 10 од 13 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јун 2015 » Страна 10

БРАВО ХЕРЦЕГОВЦИ Херцеговачка академија у српској престоници на понос родне груде

9. јун 2015.

У Коларчевоj задужбини у Београду вечерас jе приређена Херцеговачка академиjа, посвећена успомени на српске жртве од 1941. до 1945. године коjа jе окупила близу 900 Херцеговаца, коjи су скупили преко 600.000 динара /око 10.000 КМ/ за обнову храма Христовог васкрсења у Пребиловцима. Учеснике Академиjе и присутне jе благословио и пригодном бесjедом о Пребиловцима поздравио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, истичући значаj обнове страдалних Пребиловаца и позиваjући окупљене да 8. августа дођу на освештање храма у наjстрадалниjем селу Европе. „Приjе 75 година пребиловачки мученици су живjели исто као и ми данас – бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудjевали, радовали се и туговали, некада пjевали, маштали, вољели, сниjевали.

БОШЊАЦИ ПОЛИТИЧКИ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ СРЕБРЕНИЦУ

8. јун 2015.

За Србе, жртве посљедњег рата у БиХ, неприхватљиво jе да бошњачка политичка елита сваке године политички злоупотребљава догађаjе у Сребреници из jула 1995. године, изjавио jе предсjедник Одбора за тражење заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац. „Неприхватљиво jе да се сваке године на дан комеморациjе сахрањуjу бошњачке жртве у Сребреници, док, с друге стране, годишње jедва да поjединачно буде сахрањено десетак убиjених Срба“, рекао jе Грабовац Срни. Грабовац каже да овакав поступак бошњачких политичара представља увреду за српске жртве рата, jер се застоjем у ексхумациjама и идентификациjама убиjених Срба жели прикрити размjера злочина почињеног над лицима српске националности и приказати да су jедино Бошњаци били жртве у

РУСИ НАПАДАЈУ ХРВАТСКУ: Ваш агресивни национализам натерао је 30.000 Срба да пређу у католичанство

8. јун 2015.

Неоусташе у Украjини Руско Министарство спољних послова jе поводом 70. годишњице победе над фашизмом саставило посебан документ под називом: „Неонацизам – опасна претња људским правима, демократиjи и владавини права.“ У овом документу акценат jе стављен на оштру критику десничарских и националистичких покрета у Европи. Такође, замера се властима европских држава на толерисању таквих покрета и мањку инициjативе да се исти спрече. Нарочита пажња усмерена jе на земље источне Европе, пре свега у Украjини, Пољскоj, балтичким земљама, али и Хрватскоj. Оно што jе заjедничко овим државама jесте растући анимозитет према Русиjи. Посебна критика упућена jе Хрватскоj, коjу Русиjа оптужуjе за потпиривање агресивног национализма и ширење нетрпељивости према мањинама, нарочито Србима. Проблеми

ОД ДАНАС ЗАХТЈЕВИ ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ

8. јун 2015.

У полициjским управама и станицама у Хрватскоj од данас се могу предавати захтjеви за електронске личне карте са чипом на коjем ће бити сви подаци – идентитет, држављанство, пол, датум рођења и пребивалиште. Право на електронску личну карту имаjу сви хрватски држављани, без обзира на доб и пребивалиште, jер ће се онима у иностранству уписати податак о њиховом пребивалишту ван Хрватске. Хрватски држављани коjи живе у иностранству захтjев за издавање електронске личне карте могу подниjети у било коjоj полициjскоj управи или станици у Хрватскоj, док онима са пребивалиштем у Хрватскоj оваj документ издаjе полициjска управа или станица надлежна према мjесту пребивалишта или боравишта. Из полициjе поручуjу да не постоjи обавеза

“ХРВАТСКИ ЈУНАЦИ“ НА СРПСКУ ДЕЦУ: “Бранитељи“ прекинули фестивал српских ојкача у Петрињи (ВИДЕО)

8. јун 2015.

Право дечjе српско славље, прекинули су „бранитељи праваши“ (припадници Аутохтоне хрвастке странке права А-ХСП). Наиме, у суботу се у Петрињи одржао Први фестивал оjкаче у организациjи Српског културног друштва Просвjета из Загреба, а коjи jе финансирао сам град Петриња. „Праваши“ прекинули Фестивал оjкача у Петрињи (Фото: privrednik.net) Право дечjе српско славље, прекинули су „бранитељи праваши“ (припадници Аутохтоне хрвастке странке права А-ХСП). Наиме, у суботу се у Петрињи одржао Први фестивал оjкаче у организациjи Српског културног друштва Просвjета из Загреба, а коjи jе финансирао сам град Петриња. На фестивалу су наступила културна друштва с подручjа Бановине, БиХ, али и из Београда. „Праваши“ су због овог фестивала и због наступа „четника переобучених

НЕТРПЕЉИВОСТ ПРЕМА СРБИМА РАСТЕ – НИКО НЕ РЕАГУЈЕ НА УПОЗОРЕЊА

8. јун 2015.

Тамара Опачић Члан Српског националног виjећа (СНВ) Тамара Опачић рекла jе да jе у првих пет мjесеци ове године у Хрватскоj забиљежено више случаjева насиља над Србима него током циjеле 2014. године, коjа jе назначена као кризна. Она jе оциjенила да jе ситуациjа увиjек таква када „Хрватска демократска заjедница (ХДЗ) покушава да се домогне власти“. „Сваки пут уочи избора на коjим покушаваjу да се домогну позициjе догађа се све више напада на припаднике српске мањине“, рекла jе Опачићева за „Блиц“ Она jе нагласила да су подаци до коjих jе дошла истражуjући нетрпељивост према Србима забрињаваjући, али да на извjештаj ниjе реаговао нико из Хрватског сабора, Виjећа Европе, Европске комисиjе и

Кроз пакао и натраг: 1945 – 2015.

8. јун 2015.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ГОЛГОТЕ И СТРАДАЊА БОРАЦА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ НА ЛИЈЕВЧУ ПОЉУ И КАМНИШКОЈ БИСТРИЦИ 12. jун – (Петак) У Бањоj Луци, у просториjама Светосавског омладинског клуба, (Б. Милосављевића бр 8. други спрат) са почетком у 19:00 часова, биће промовисана књига „Кроз пакао и натраг“ о коjоj говоре jереj Драган Груjић, проф.др Радивоjе Керовић и Миро Микетић, писац и свjедок страдања. 13. jун – (Субота) служба Божиjа у Православноj цркви Св. Кирила и Методиjа у Љубљани. 13. jун – У Камнишкоj Бистрици биће освештана капела и одржан помен настрадалим борцима ЈВО. 14. jун – (Недjеља) – У 9:00 почеће Св.архиjереjска Литургиjа у цркви Преображења Господњег у Разбоjу,

ТРЕБА СЕ БОРИТИ ЗА ЧИСТОТУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА

8. јун 2015.

Умировљени епископ Атанасиjе Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасиjе поручио jе да се треба борити за чистоту српског jезика и писма, да Срби имаjу jедно писмо-ћирилицу и да ниjе добро што неки књижевници заступаjу став да су Срби народ два писма. „Нема два писма ни у jедном народу, нити су два писма богатство. То jе исто као што су заступали братство и jединство, па смо обоjе изгубили“, рекао jе владика Атанасиjе синоћ у Требињу на предавању о теми „Слово о Ћириловом писму“. Истичући да jе ћирилица своjствена српском идентитету и jезику, Атанасиjе jе нагласио да jе то разлог због чега се не смиjу стидjети ћирилице jер jе она супериорниjа од

Сахрањена Зорка Делић Скиба, жена мученик и херој

7. јун 2015.

Дана 6. jуна 2015. године на гробљу Пашинац у Приjедору сахрањена jе жена мученик и хероj, jедан од задњих свjедока страхота Другог свjетског рата и страдања српског народа у Независноj држави Хрватскоj. Сахрани су присуствовали чланови породице, приjатељи и представници Удружења логораша Другог свjетског рата, Удружења Јасеновац-Доња Градина, као и чланови Удружења Јастребарско 1942, чиjи jе први предсjедник и jедан од оснивача била покоjна Зорка. Била jе писац књига и живи свjедок историjе. Два пута прекрштена у римокатоличку вjеру, jеданпут у Санском Мосту гдjе су jоj убиjени родитељи и на десетине чланова породице 1941. године, а други пут у логору за српску дjецу у Јастребарском код Загреба 1942. године, под

Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године

ПРОБОЈ ЗА СПАС ВИШЕ ОД МИЛИОН И ПО СРБА

7. јун 2015.

„Коридор“ jе био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на jугу, до Градишке на сjеверу, Новог Града на западу до Добоjа на истоку, за Србе у западноj Славониjи, Баниjи, Лици, Кордуну и Книнскоj Краjини… Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године Приредила: Мариjа БОГДАНОВИЋ Од операциjе „Коридор живота“, коjом jе више од милион и по Срба од Добоjа до Книна избављено из обруча муслиманских и хрватских снага, овог љета навршаваjу се 23 године. Воjска Републике Српске jе у љето 1992. године пробоjем коридора извоjевала побjеду над снагама Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и такозване армиjе РБиХ и тако

Календар геноцида: 08. јун. 1941. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

7. јун 2015.

На Гумну код села Капавица, у близини Љубиња, у Другом свjетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. jуна 1941. године у jаму бациле 57, па потом на оближњоj заравни код ње постриjељале – jош 58 Срба из љубињских села Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића. Везане виjести: СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРА КОД СЕЛА КАПАВИЦА

На данашњи дан: Геноцидна акција хрватских снага „Чагаљ“ против Срба у долини Неретве

7. јун 2015.

Пред свануће, у недjељу 7.jуна 1992, артиљерисjком канонадом из стотине оруђа, тенковима и пjешадиjом, воjска Хрватске, ХВО и ХОС, су напали Клепца, Пребиловце и Тасовчиће, села на лиjевоj страни Неретве преко пута Чапљине, а спациjалним борбеним групама и jедину одступну комуникациjу у позадини Тасовчића. Рушевине остале и до данас: Клепци Главнокомандуjући операциjе генерал збора Бобетко ниjе крио геноцидни циљ- уништење ова три села, као „чира у здравом хрватском ткиву“. Првог дана, Срби (и воjска, и народ), уз губитке, су се повукли, али су Хрвати ушли само у Клепца. Побили све коjи су остали а село запалили. Наредних дана у њихове руке пашће циjела долина Неретве, Дубраве и Столац. Српски народ

Будвански Срби чувају ослободиоце

7. јун 2015.

Либерали опет покренули питања скидања спомен-обележjа ослободиоцима града – српскоj воjсци из првог светског рата, али без резултата У Будви поново покренута прича о уклањању спомен – плоче СПОМЕН-плоча изнад Вељих врата, главног улаза у стари будвански град, наjчешће позноjесења и зимска тема, узбуркала jе, на почетку овогодишње туристичке сезоне, духове не само у Будви. Опет jе затражено њено уклањање, па се у „расправу“ коjа се око овог обележjа водила протеклих дана укључио и српски министар рада Александар Вулин, коjи jе посетио Подгорицу. Истакавши да Влада Србиjе искрено жели да односи са Црном Гором буду jош бољи, замолио jе представнике црногорске владе да искористе своj ауторитет и разговараjу с представницима

Србе хипнотишу тврдњама да не треба гледати у прошлост јер ће будућност бити сјајна

7. јун 2015.

ДА НАШИ ПРЕЦИ НИСУ „ПОГРЕШИЛИ” 1914. ДАНАС БИСМО ГОВОРИЛИ НЕМАЧКИ ИЛИ МАЂАРСКИ Српски воjници 1914. Немци себи не причаjу причу коjу покушаваjу да „продаjу” нама. Они знаjу да држава не почива на машинама већ на свести о сопственоj мисиjи у свету и да „мерцедес” као симбол немачке техничке доминациjе ниjе техничка већ духовна категориjа коjа показуjе надмоћ немачке организованости, прецизности и сврсисходне активности Пише: Александар НЕДИЋ, члан Српског либералног савета „САМО неуки и неразумни људи могу да сматраjу да jе прошлост мртва и непролазним зидом одвоjена од садашњице. Истина jе, напротив, да jе све оно што jе човек некада мислио, осећао и радио, нераскидиво уткано у оно што ми данас

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ПРВОГ РАТНОГ ФОТОРЕПОРТЕРА

6. јун 2015.

Отворена изложба фотографиjа у Андрићграду У галериjи „Лубарда“ у Андрићевом институту вечерас jе отворена изложба око 60 фотографиjа из Првог свjетског рата, аутора Ристе Марjановића, под називом „Немоjте нас заборавити“. Виши кустос и историчар Народног музеjа у Шапцу, коjи jе приредио изложбу, Бранислав Станковић каже да jе риjеч о фотографиjама посвећеним добровољцима у Великом рату, првог ратног фоторепортера Ристе Марjановића, коjи jе рођени Шапчанин. „Мислим да jе ово веома значаjан проjекат, као и сваки сличан проjекат коjи се односи на таj период“, навео jе Станковић. Он jе рекао да jе изложба мисиjа да се не заборави оно што jе било, те да би млади људи требало да буду „инфицирани“ истином