arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Branimir_Nesic_Magnum_crimen.jpg

МAGNUM CRIMEN је кост у грлу онима који зову папу у Србију

„Oва књига jе наjбољи одговор онима коjи дочекуjу папу у jуну ове године у Сараjеву, и онима коjи га зову у Србиjу… Зато смо одлучили да одштампамо први нецензурисано издање на српском jезику – и то ћирилицом!“ Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi говори за наш саjт о новом издавачком подухвату, коjи ће обележити 2015. годину. Да ли jе тачна вест да се Ваша издавачка кућа спрема за jош jедан велики подухват? Прошле године сте обjавили енциклопедиjу Catena mundi, таjну историjу Срба коjу jе приредио Предраг Драгић Киjук, а шта планирате за ову годину? – После другог и трећег издања енциклопедиjе српског народа Catena mundi, наша издавачка кућа, коjа носи име

Tuzlanska_kolona.jpg

ДАН КАДА ЈЕ И КРВ ГОРЈЕЛА

Породице побиjених воjника, као и преживjели учесници колоне, очекуjу да ће Апелациони суд у Београду за Илиjу Јуришића, наредбодавца напада на колону, дониjети ваљану одлуку, односно да ће потврдити казну од 12 година. Уништена колона возила ЈНА Приредила: Зорица СИМЕУНОВИЋ Прошле су 23 године од злочина муслиманских паравоjних формациjа над припадницима ЈНА, коjи су 15. маjа 1992. у колони напуштали Тузлу. Воjници су се, према раниjем договору са тузланским властима, повлачили из касарне „Хусинска буна“, и требало jе да из БиХ, преко Биjељине, крену за Србиjу. За оваj злочин, у коjем jе убиjено 59 воjника, а 44 су рањена, до данас нико ниjе одговарао. Преживjели учесници колоне, коjа jе нападнута

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић

Треба ли хероју рехабилитација?

Рехабилитуjмо хероjа! Рехабилитуjмо истину! У данима ишчекивања можда и наjбитниjе судске одлуке у новиjоj историjи српског правосуђа, у своj помпи коjа се дигла око поступка рехабилитациjе ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића коjи врло помно пратим од самог почетка и чиjи позитиван исход жарко желим и као правник и као поштовалац ЈВуО и ђенерала Михаиловића, ухватих себе у тренутку размишљања о томе треба ли српском народу и српскоj историjи ова рехабилитациjа. Овде, ипак, морам да раздвоjим правничку и родољубиву страну своjе личности. Имаjући у виду све правне недостатке „Београдског процеса“ из 1946. године и пресуде коjа jе из њега рођена (а за коjу, узгред речено, ниjе ни са сигурношћу утврђено да jе

Manastir_Dobrun.jpg

ПРОСЛАВЉЕНА КРСНА СЛАВА СРПСКОГ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА „СОКО“

Манастир Добрун Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна, прославило jе крсну славу Светог Василиjа Острошког у манастиру Светог Николаjа у Добрунскоj Риjеци, недалеко од Вишеграда. Предсjедник овог друштва Славко Хелета рекао jе да „Соко“ окупља око 200 чланова из неколико различитих секциjа. „У секциjи `Бамби Соко` има наjвише чланова, затим у драмскоj, секциjи кућне радиности, издавачкоj и грађевинскоj секциjи коjа jе тренутно ангажована на обнови спомен-костурнице српским борцима Првог свjетског рата у Вардишту“, навео jе Хелета. Архимандрит Јован Гардовић рекао jе да чланови овог друштва осjећаjу да им jе црква отворила врата, што jе наjважниjе, и да се брине о њима. „Свештеници и монаси су добили задатак да више пажње

Dijaspora_1.jpg

Дијаспора нема адресу у матици

Наша земља више од годину дана нема званичну везу са сународницима у свету. Делегати ће се окупити у Београду самоинициjативно Диjаспора прошле године одржала скупштину ЧЛАНОВИ Скупштине диjаспоре и Срба у региону, иако им jе мандат истекао, окупиће се краjем jуна у Београду. Делегати са свих страна света окупиће се у Србиjи на своjу руку и без помоћи државе, jер jе званична веза Владе са нашим исељеницима већ годину дана – у прекиду. Блокада рада Управе за диjаспору Министарства спољних послова, под чиjу капу jе прешла некадашња владина Канцелариjа за диjаспору, главни jе разлог окупљања представника нашег народа из света. Они су незадовољни што већ годину дана оваj државни орган

Emir_Kusturica_4.jpg

ЕМИР КУСТУРИЦА: Како ће почети Трећи свјетски рат!

Хоће ли бити Трећег свjетског рата?! Ниjе човjек кога не мучи то питање! Не само због тога што би таj рат ставио тачку на културу и цивилизациjу. Људи коjи би, евентуално преживjели, не би престаjали да се питаjу што смо залуд кречили хиљадама година!? Џаба ти култура и цивилизациjа!? Песимистички се сjећамо баjке у коjоj млинар страда од жрвња, али живимо захваљуjући способности да одложимо у заборав наjтежа питања и задатке. Све док нам се и питања и задаци не нађу пред носом. Немамо куд, жмиримо пред катарзичним заплетом и драмом између човjека и атомске бомбе!? У ствари ми се плашимо да не изгоримо у атомском паклу! И што jе

Spomenik_poginulim_borcima_u_Prnjavoru.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 71 ЈУНАКА ГРАДА

Споменик погинулим борцима у Прњавору Код споменика jунацима града Прњавора, погинулим или умрлим у периоду од 1991. до 1996. године, данас су служени помен и парастос поводом 12. маjа, Дана Воjске и бораца Републике Српске. На спомен-плочама налази се лик 69 бораца, учесника одбрамбено-отаџбинског рата, и двиjе цивилне жртве. Предсjедник Мjесне борачке организациjе Прњавор Момир Краjишник изразио jе захвалност локалноj власти за подршку изградњи спомен-комплекса, чиме су породице и саборци добили мjесто гдjе могу одати дужно поштовање погинулима. Начелник општине Прњавор Синиша Гатарић подсjетио jе да су на jедном мjесту обjедињени споменик борцима протеклог рата и НОР-а, те да jе Прњавор прошле године добио и улицу са именом Цвjетка Поповића

U_Bijeljini_obiljezen_dan_vojske_Republike_Srpske.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС И ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА ЦЕНТРАЛНИ СПОМЕНИК

У Биjељини обиљежен Дан Воjске Републике Српске Служењем парастоса и полагањем виjенаца испред централног споменика браниоцима у отаџбинском рату у Биjељини jе данас обиљежен Дан семберских ратних jединица, Дан Воjске Републике Српске (ВРС) и Дан бораца. Парастос jе служио Његово преосвештенство епископ зворничко–тузлански Хризостом, уз саслужење свештенства Епархиjе зворничко-тузланске. Начелник ратног Штаба Источно-босанског корпуса ВРС генерал Будимир Гаврић рекао jе да jе оваj корпус у потпуности извршавао своj задатак током одбрамбено-отаџбинског рата. „Оваj корпус успио jе да одбрани просторе на западу од риjеке Босне до на истоку Зворника и Бирча, колико се простирала зона Корпуса, те сприjечио да се понови историjа из Другог свjетског рата и дочекао слободу“, рекао jе

Миланко Михаjилица

БОШЊАЦИ НИСУ ОДУСТАЛИ ОД РАТНИХ ЦИЉЕВА

Предсjедник Одбора за безбjедност Народне скупштине Републике Српске Миланко Михаjилица изjавио jе да већина бошњачких политичара ниjе одустала од циљева коjе нису постигли у рату и да зато сада на разне начине покушаваjу да дестабилизуjу земљу. „Овакви поступци могу да доведу до ескалациjе неповjерења и до сукоба. Зато Република Српска и њене институциjе треба да предузму мjере како би Српска била заштићена“, рекао jе Михаjилица, коментаришући позив предсjедника Бошњачког покрета за равноправност народа Сеjфудина Токића да се Бошњаци 22. маjа масовно окупе у Српскоj под ратним заставама такозване Армиjе БиХ, уз паролу „застава БиХ на сваком педљу наше државе“. Предсjедаваjући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Сташа Кошарац

Кад Хрватска достојанствено прославља злочин

Хрватски званичници на прослави Бљеска Пише Игор Јовановић У Окучанима се 1. маjа окупио цео државни и воjни врх Хрватске, хиљаде узбуђених цивила, устрептали ветерани у парадним униформама, jединице Гарде са све сабљама. У Београду, на парастосу у Цркви Светог Марка, jедва двестотинак стариjих људи. Хиљаде и хиљаде других на излетиштима, уз роштиљ и пиво, далеко од било какве помисли да се тог дана обележава и годишњица масовног протеривања Срба из Западне Славониjе. Такве слике су у свет послале Хрватска и Србиjа на 20-годишњицу воjне операциjе „Бљесак“ Хрватска, иако сада чланица Европске униjе, ни 20 година после акциjе током коjе jе хрватска воjска освоjила важно подручjе контролисано од Срба и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10-12. мај 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

На данашњи дан 10. маjа 1942. године у три наврата страдало jе од усташа преко 100 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Домачаj луг, у шуми Млађе, код Липjа, Скакавац, 6. и 7. jануара и 10. маjа 1942. усташе масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Жељезнички вагони код жељезничке станице Скакавац, на отвореноj прузи поред шуме Млађе (Домачаj луг), 10. маjа 1942., усташе су ножевима масакрирале Србе мушкарце, жене и њихову дjецу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе

Sokoli_u_Bratiskovcima.jpg

СОКОЛСКА ЧЕТА У БРАТИШКОВЦИМА

Соколи Видовдан jе 1935. прослављен од сокола на Далматинском Косову. На Видовдан Книнско соколско окружjе (друштва Книн, Дрниш, Кланац, Сиверић и Кистање) приредило jе jавни час. Јавном часу присуствовала су скоро сва друштва жупе Шибеник-Задар. Друштво Шибеник учествовало jе своjом музиком и великим броjем свог чланства. Изjутра су стигли возови са соколима и гостима. Ванредним возом, коjим су дошли соколи из Шибеника, допутовао jе патриjарх Варнава са своjом пратњом. Пред станицом jе формирана поворка са три музике, 6 соколских застава, масом чланова соколских друштава, чета и грађанима. После подне одржан jе jавни час, на коме су наступиле све категориjе у простим вежбама. На прославу Видовдана на Далматинском Косову дошли су

Jevrejska_sinagoga_u_Beogradu.jpg

ИНТЕНЗИВИРАН РАД НА ЗАКОНУ О ВРАЋАЊУ ЈЕВРЕЈСКЕ ИМОВИНЕ

Јевреjска синагога у Београду Директор Агенциjе за реституциjу Страхиња Секулић изjавио jе да jе интензивиран рад на припреми посебног закона о jевреjскоj имовини одузетоj током холокауста. Секулић jе новинарима након отварања конференциjе „Холокауст и реституциjа“ рекао да би била „велика срамота“ за Србиjу да не усвоjи таj закон, за коjи очекуjе да ће бити дониjет у врло кратком року. Он jе на отварању скупа рекао да пљачка jевреjске имовине ниjе била само посљедица холокауста, већ и jедан од главних мотива и да jе зато и поништавање посљедица те пљачке jедан од приоритетних задатака Србиjе. Предсjедник Савеза jевреjских општина Србиjе Рубен Фукс рекао jе да jе приjе годину дана одржан први

Polaganje_vijenaca_na_spomen_kosturnici_na_novom_groblju_u_Banjoj_Luci.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН КОСТУРНИЦУ НА НОВОМ ГРОБЉУ

Полагање виjенаца на спомен костурницу на Новом гробљу у Бањоj Луци На спомен-костурницу на Новом гробљу у Бањалуци данас су положени виjенци поводом обиљежавања Дана воjске и бораца Републике Српске. Виjенце на спомен-костурницу положили су изасланик предсjедника Републике Српске, делегациjа Народне скупштине и Владе Републике Српске, изасланик српског члана Предсjедништва БиХ, конзул Србиjе у Републици Српскоj. Виjенце су положили и делегациjа генерала Воjске Републике Српске, делегациjе руске Амбасаде у БиХ, Републичке организациjе породица погинулих, заробљених и несталих лица, Савеза организациjа и удружења ратних воjних инвалида Републике Српске. На спомен-костурницу у Бањалуци виjенце су положили и делегациjа Министарства одбране БиХ, Оружаних снага БиХ и Трећег пjешадиjског (Република Српска) пука Оружаних снага

Povratnici_u_selo_Drsnik_kod_Kline.jpg

СРБИМА ИЗ КЛИНАВЦА И ДРСНИКА ПРИЈЕТЕ КЛАЊЕМ

„Мораш да прихватиш циjену од 150 евра по ару – у супротном нећеш ни потписивати уговор о продаjи“, поручили су разбоjници Ђорђу Шмигићу и одшетали у правцу Клине. Повратници у село Дрсник код Клине Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Становници повратничког села Клинавац, код Клине, изложени су свакодневним пљачкама, тортурама и иживљавањима албанских банди, а недавно jе брачни пар Воштић преживио фингирано клање?! Троjица маскираних млађих људи упали су иза 22.00 часа у њихову кућу, обивши браве. Један од њих ставио jе под грло баjонет-нож Вулети Воштићу. Он jе покушао да заштити супруги Грозду, иначе срчаног болесника, дебелим jорганом како би jе поштедио ужаса. Тражили су, говорећи албанским jезиком, да им даjу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.