Као што 1918. године нисмо развили опрез пред ризицима jугословенског уjедињења, као што 1945. године нисмо осветлили чињеницу да смо претрпели геноцид, као што смо 1995. године обезбедили миран сан приставши на колоне краjишких изгнаника, тако смо 2008. године купили мало времена за кошмарно спавање када смо заборавили своjе сународнике на Косову и Метохиjи О исходишту актуелних прилика и кретања у култури, следствено и незаобилазно и о политичкоj сцени Србиjе и о духу времена чиjе jе бескомпромисно, а филигранско „откључавање“ неопходно да би се проникло у значење овдашњих наизглед парадоксалних ситуациjа и догађања, разговарамо са Милом Ломпаром, професором Београдског универзитета, истакнутим српским интелектуалцем и аутором значаjних студиjа о националном културном

Замjеник амбасадора Пољске у БиХ Роберт Амброзиjак и потпредсjедник Јевреjске општине Бањалука и директор Јевреjског културног центра „Ари Ливне“ Ђорђе Микеш У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе отворена изложба докумената пронађених у Варшавском гету за вриjеме Другог свjетског рата под називом „Рукописе копам и сиjем…Памћење свиjета“. Изложбу jе отворио замjеник амбасадора Пољске у БиХ Роберт Амброзиjак, истичући да jе ова изложба од велике важности и у контексту Дана холокауста. Амброзиjак jе истакао да главна тема изложбе архив историчара Емануела Рингелблума, коjи jе био у Варшавском гету за вриjеме Другог свjетског рата. „Рингелблум jе био свjестан тога да ће холокауст дониjети огромне жртве и велико истребљење jевреjског