arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Donja_Gradina_4.jpg

ОБЕЗБЈЕЂЕН ПРЕВОЗ НА ПАРАСТОС У ДОЊОЈ ГРАДИНИ

Град Бањалука обезбиjедиће бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину, гдjе ће у недjељу, 19. априла, бити служен парастос и помен жртвама усташког геноцида. Обезбиjеђено jе пет аутобуса, коjи ће у Доњу Градину кренути са старе аутобуске станице у недjељу у 8.00 часова, саопштено jе из Градске управе. Аутобуси ће по завршетку парастоса, у поподневним часовима, вратити путнике на полазну станицу. Бесплатан превоз организован jе по позиву Организационог одбора за обиљежавање страдања жртава усташког геноцида у jасеновачком логору Доња Градина и у сарадњи са Градским одбором СУБНОР-а. У Доњоj Градини у недjељу, 19. априла, биће обиљежен Дан сjећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем

Feljton_Gradiska.jpg

Гробнице Лијевча поља

На Козари Ђуришићу jе стигла вест да jе Први пук пришао усташама. Секула Дрљевић правио jе црногорску државу далеко ван њених граница Босанска Градишка: Неми сведок страдања црногорског великог збега О покрету црногорско-санџачко-херцеговачког збjега, њиховом тренутном положаjу и намjерама сазнао jе убрзо Секула Дрљевић. Знао jе да Павле Ђуришић изводи своj план, да jе споразум био варка како би се заштитили болесни и рањени, па jе издеjствовао код Анте Павелића, чиjа jе независна држава умирала, а њена разуларена воjска жељна освете крстарила Славониjом и дjеловима Босне, да сприjечи пут ка Словениjи. Усташке jединице, броjне и добро опремљене, стигле су из Бањалуке и Славониjе и у зору 4. априла напале Двадесет

Otvorena_izlozba_ratne_fotografije_iz_Prvog_svjetskog_rata.jpg

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ИЗ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА И ВАСКРШЊА АКАДЕМИЈА

Отворена изложба ратне фотографиjе из Првог свjетског рата у Источном Сараjеву У Источном Сараjеву вечерас jе одржан богат васкршњи програм у оквиру коjег jе у Културном центру Источно Ново Сараjево отворена изложба фотографиjа из Првог свjетског рата под називом „Немоjте нас заборавити“ и одржана традиционална свечана Васкршња академиjа са запаженим културно-умjетничким програмом. Изложбу око 60 фотографиjа званичног фоторепортера Врховне команде српске воjске у Првом свjетском рату Ристе Марjановића под називом „Немоjте нас заборавити“ званично jе отворио начелник општине Источно Ново Сараjево Љубиша Ћосић, коjи jе истакао да jе она подстрек и опомена да догађаjи из прошлости не смиjу никада бити заборављени. „Немамо право да заборавимо све наше жртве и страдања

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 17-18. април 1945. Годишњица страдања Срба у логору Суња

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према риjеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маjа 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска. 

Genocid_nad_Jermenima_1915.jpg

ПРВИ И ЈЕДИНИ ЈЕРМЕН У ВЛАДИ ПОДНИО ОСТАВКУ

Геноцид над Јерменима 1915. Први припадник jерменске заjеднице у турскоj влади Етjен Мачупjан, коjи jе био савjетник премиjера Ахмета Давутоглуа, поднио jе оставку на ту функциjу након што jе масовно убиство Јермена током Отоманског царства назвао „геноцидом“. Турски званичник, коjи ниjе желио да буде именован, негирао jе било какву повезаност са одласком Мачупjана са функциjе и предстоjеће стогодишњице почетка убистава Јермена 24. априла 1915. године. Званичник jе рекао агенциjи АФП да jе Мачупjан (65) поднио оставку због своjих година, подсjећаjући да постоjи старосна граница за све службенике у државноj администрациjи. Међутим, Мачупjан jе изазвао негодовања унутар владаjуће странке Правде и развоjа (АКП) када jе масовно убиство Јермена у Првом свjетском

Vladimir_Putin_6.jpg

ПУТИН: ВАШИНГТОН УРГИРАО ДА СЕ НЕ ДОЛАЗИ НА ПАРАДУ

Владимир Путин Руски предсjедник Владимир Путин оптужио jе данас Вашингтон да jе извршио притисак на поjедине свjетске лидере да не долазе у Русиjу на обиљежавање 70 година од завршетка Другог свjетског рата у Европи. Русиjа ће 9. маjа одржати воjну параду и указати „поштовање жртвама нациста и побjедницима над нацизмом“, рекао jе руски предсjедник. Одговараjући на питање грађана да ли Русиjа треба да буде увриjеђена зато што су неки одбили позив, Путин jе одговорио да „онаj ко не жели да дође може да ради шта хоће“. „То jе лични избор сваког политичког лидера и одлука земље коjу он представља. Неки нису спремни да то учине, а некима jе то забранио

Srpski_sabor_Zavetnici_6.jpg

ЗАБРАНИТИ РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ПОЗВАЛА ТАЧИЈА У БЕОГРАД

Српски сабор „Заветници“ затражио jе хитну забрану рада невладине организациjе „Омладински одбор за образовање“, коjа jе на конференциjу о интеграциjама западног Балкана у ЕУ, коjу организуjе 24. априла у Београду, позвала ратног злочинца, а сада замjеника премиjера самопроглашеног Косова Хашима Тачиjа. „Београд ниjе место за окупљање терориста и злочинаца, а грађани Србиjе нису дужни да финансираjу антиуставне невладине организациjе чиjи jе jедини смисао постоjања урушавање српских националних и државних интереса“, наведено jе у саопштењу Српског сабора „Заветници“. „Заветници“ упозораваjу да су главни финансиjери „Омладинског одбора за образовање“ амбасаде САД и Велике Британиjе, Министарство омладине и спорта Србиjе, Тужилаштво за ратне злочине, Канцелариjа за европске интеграциjе, Агенциjа за борбу против корупциjе,

Genocid_nad_Jermenima_4.jpg

ПАРЛАМЕНТУ УПУЋЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРИЗНАВАЊУ ГЕНОЦИДА НАД ЈЕРМЕНИМА

Геноцид над Јерменима Предсjедник Републике Српске Милорад Додик упутио jе данас Народноj скупштини Републике Српске текст Декларациjе о признавању геноцида над Јерменима од 1915. до 1917. године, те предложио њено усваjање на првом наредном засjедању. „Српски народ Републике Српске, као слободарски народ и народ коjи jе у Првом свjетском рату изгубио трећину радно способног становништва и огромна природна и материjална богатства, солидарише се са настоjањима jерменског народа и подржава га у настоjању да се историjска неправда призна као геноцид за покољ почињен над Јерменима током распада Османског царства“, саопштено jе из кабинета предсjедника Српске. Усваjањем Декларациjе Народна скупштина Репулике Српске би се у име Српске заузела за поштивање људских права,

Logo_Dijaspora.jpg

Учење српског језика у иностранству

Министарство просвете, науке и технолошког развоjа и Управа за сарадњу са диjаспором и Србима у региону Министарства спољних послова у наредних тридесет дана спроводе online истраживање коjе представља почетак низа активности у процесу унапређења учења српског jезика и ћириличког писма у иностранству. Упитници ће бити доступни до краjа априла 2015. године. Креирана су два упитника,  намењена различитим испитаницима, па вас молимо да одаберете онаj коjи одговара вашим потребама и плановима. Упитници  се налазе на порталу еУправе Републике Србиjе, а можете их преузети на доле постављеним линковима. УПИТНИК ЗА ШКОЛЕ jе намењен школама, организациjама, удружењима, неформалним групама и поjединцима,коjи организуjу било какав облик наставе српског jезика у иностранству. Подаци ће бити коришћени за подршку

Saveznicko_bombardovanje_Beograda_1944.jpg

Савезничко бомбардовање Београда прије 71 годину

Савезничко бомбардовање Београда 1944. Навршава се 71 година од наjвећег савезничког бомбардовања Београда у Другом свjетском рату 16. и 17. априла 1944. године. Бомбардовања Београда априла 1944. била су у изузетно разорна, према броjним тумачењима разорниjа од њемачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Истина, бомбардовање jе вршено са великих висина, отуда и знатна непрецизност. Евидентирано jе да jе само током та два савезничка ваздушна напада погинуло 1.160 Срба цивила и 18 Ниjемаца, али тачан броj никада ниjе утврђен, док jе у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице. Првог дана бомбардовања, 16. априла 1944, на православни Васкрс, бачено jе на Београд

Rade_Radivojac.jpg

РТРС: Живот је… Добровољно умро (најава)

Потресно свjедочење Раде Радивоjца коjи jе као диjете одведен са Козаре у логор Јасеновац. Потресно свjедочење Раде Радивоjца коjи jе као диjете одведен са Козаре у логор Јасеновац. Раде Радивоjац Према процjенама историчара за 5 година постоjања логора на наjзвjерскиjи начин од стране усташког режима НДХ, истребљено jе између 500 000 до 600 000 Срба, Рома, Јевреjа и антифашиста, а међу њима 10 500 дjеце од колиjевке до 14 година. Јула 1942, по завршетку офанзиве на Козари, у оваj логор дотjерано jе 12 236 дjеце, отете од родитеља, без икаквих услова за живот. Риjетко коjе диjете jе успjело да преживи логор и побjегне из тог пакла. Једно од њих jе

Jevreji_odaju_pocast_stradalim_sunarodnicima_u_holokaustu.jpg

ДВИЈЕ МИНУТЕ ЋУТЊЕ ПОВОДОМ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ

Јевреjи одаjу почаст страдалим сународницима у холокаусту стоjећи мирно уз звуке сирена Израелци су данас са двиjе минуте ћутања и уз звуке сирена одали пошту за шест милиона Јевреjа коjи су настрадали током нацистичког прогона и холокауста у Другом свjетском рату. Уз звуке сирена, аутомобили и аутобуси су стали поред путева, а возачи су изашли из возила, док су пjешаци стали у мjесту погнуте главе сjећаjући се своjих сународника. Меланхолична музика и интервjуи са преживjелима холокауста обиљежиће ове дане у Израелу, док телевизиjске станице приказуjу документарце о геноциду. Церемониjе се одржаваjу широм земље, jавља АП. Имена убиjених прочитана су у парламенту. Извор:  Везане виjести: одржана комеморациjа поводом сjећања на жртве холокауста ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА

Evropski_parlament.jpg

ПОСЛАНИЦИ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА ПОДРЖАЛИ РЕЗОЛУЦИЈУ

Посланици Европског парламента подржали су данас резолуциjу коjом се масакр над 1,5 милиона Јермена извршен приjе стотину година назива геноцидом. Аналитичари истичу да би текст, иако се у резолуциjи понавља исти усвоjен у Европском парламенту 1987. године, могао изазвати пораст тензиjа са Турском, чиjи jе предсjедник Таjип Ердоган и приjе гласања изjавио да ће игнорисати резултат. Гласањем подизањем руке, посланици Европског парламента великом већином подржали су резолуциjу у коjоj се наводи да су „трагични догађаjи 1915-1917 године против Јермена на териториjи Отоманског царства представљаjу геноцид“. Јермениjа, поjедини страни историчари и парламенти неких земаља заузели су став да jе над Јерменима почињен геноцид у вриjеме постоjања Отоманског царства. Турска потврђуjе да

Miroslav_Trifunovic_i_Dragoljub_Mihailovic.jpg

Тајна шифроване депеше

Секула Дрљевић jе захтевао да се призна као политички вођа Црногораца. Између ђенерала Трифуновића и Ђуришића дошло jе до жучне расправе и потезања оружjа Мирослав Трифуновић и Драгољуб Михаиловић ДУГО очекивани сусрет с Дражом Михаиловићем догодио се у долини Босне. Предраг Цемовић, уз напомену да jе имао задатак да послужуjе госте, а тиме и привилегиjу да буде свjедок првог сусрета двоjице команданата, каже да су прве Дражине риjечи, уз коjега jе био ђенерал Дамjановић, а напољу пратња коjу jе чинило двадесетак коњаника, биле: “Када неће брег Мухамеду…” Као да jе мало прекориjевао Ђуришића што до сусрета ниjе дошло раниjе. По сjећању овог аутора било jе то у Требави и Дражу

Jedna_od_fotografija_Riste_Marjanovica.jpg

ВАСКРШЊА АКАДЕМИЈА

Једна од фотографиjа Ристе Марjановића; Болесни и остарjели краљ Петар одступа заjедно са воjском У оквиру васкршњег програма, сутра увече ће у Културном центру Источно Ново Сараjево бити отворена изложба фотографиjа из Првог свjетског рата под називом „Немоjте нас заборавити“, а након тога биће одржана свечана Васкршња академиjа са богатим културно-умjетничким програмом. Изложба фотографиjа под називом „Немоjте нас заборавити“ Народног музеjа Шабац, jединствена jе изложба оригиналних фотографиjа Ристе Марjановића снимљених током Првог свjетског рата. Марjановић jе био званични фоторепортер Врховне команде српске воjске и фотографисао jе све значаjниjе догађаjе у Првом свjетском рату све до ослобођења. Ова изложба до сада jе само jедном приказана у Србиjи, у њеном главном граду

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.