arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
koridor.jpg

У НЕДЈЕЉУ НА ДУГОЈ ЊИВИ СЈЕЋАЊЕ НА АКЦИЈУ „КОРИДОР“

МОДРИЧА, /СРНА/ – Обиљежавању 22 године од завршетка акциjе Воjске Републике Српске под називом „Коридор“, коjе ће бити одржано у недjељу, 22. jуна, на Дугоj Њиви код Модриче, присуствоваће наjвиши званичници Српске, Борачке организациjе, те амбасадори Србиjе и Русиjе у БиХ, потврђено jе данас у Модричи на сjедници Пододбора за обиљежавање овог датума. Предсједник Пододбора Владе Српске за обиљежавање историјских датума Велимир Дуњић рекао је да ће обиљежавање завршетка једне од најбитнијих и најхуманијих акција у одбрамбено-отаџбинском рату почети светом литургијом, коју ће у манастиру на Дугој Њиви од 9.30 часова служити Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом. Владика Хризостом ће од 11.00 часова служити парастос борцима погинулим у акцији „Коридор“, након чега ће цвијеће

osijek.jpg

Осијек: Подигнута оптужница против десеторице Срба

Тужилаштво у Осиjеку подигло jе оптужницу против десеторице осумњичених за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима у Трпињи и Борову Насељу 1991. те jе од суда затражило да им продужи притвор у коjем су од jула прошле године.   Оптужница осумњиченим на терет ставља да су, као припадници паравоjних снага, од септембра до краjа новембра 1991. заповиjедали и учествовали у противзаконитом лишавању слободе и злостављању наjмање 63 цивила, ратна заробљеника и рањеника од коjих су 24 убили. Продужење истражног затвора тужилаштво jе предложило Жупаниjскоме суду због, како jе наведено, опасности од биjега те посебно тешких околности у коjима jе почињено кривично дjело за коjе jе прописана дуготраjна затворска казна. У саопштењу тужилаштва истиче се да су „осумњичени те злочине

Гаврило Принцип

За кога је Гаврило Принцип терориста?

Варница коју су Срби укесали у Сарајеву, на Видовдан 1914., запалила је складиште барута, препуњено политичким, економским и војним супарништвом међу западним силама: Великом Британијом и Њемачком. Разлог да у причу укључим и Гаврила Принципа, јесте мијењање историје и понављање узрока свјетских ратова и садашње кризе. Тада и сада Притисак Запада да се промјени свјетска историја, проглашавајући Србина Гаврила Принципа терористом, даје нам додатни разлог да “дигнемо свој глас” против тог зла, ако то неће они који нас предствљају; не смијући или, чак и помажући „демократију, клечећи пред западним г(р)адовима. Запад је чврсто одлучио да Њемачку, по сваку цијену, ослободи терета њених злочина; ослобађајући је кривице која је довела до

sud-cekic.jpg

ДАЈИЋ И ХАДРОВИЋ ОСУЂЕНИ НА ПО ДЕСЕТ ГОДИНА ЗАТВОРА

ЗЕНИЦА, 17. ЈУНА /СРНА/ – Кантонални суд у Зеници осудио jе Фадила Даjића и Вахида Хадровића на по десет година затвора због убиства српског цивила 9. jуна 1993. године у мjесту Пландиште код Какња.   Суд jе утврдио да jе 9. jуна 1993. године тадашњи полицаjац Вахид Хадровић након псовки прво шаком, а онда кундаком пушке у главу ударио цивила Секулу Полетана, наниjевши му повреде опасне по живот, а потом га jе из аутоматске пушке усмртио Фадил Даjић, испливши пет до шест хитаца. Судско виjеће прогласило jе оптужене кривим, оциjенивши исказе свjедока тужилаштва, бивше колеге осуђених коjи су били очевици догађаjа, прихватљивим и вjеродстоjним, пренио jе Бирн. „Свjедоци одбране нису били очевици,

jadovnicka-golgota.jpg

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

Сарајево

КАД РИЈЕЧИ СТРИЈЕЉАЈУ

На шта би Сараjево личило и какву би историjу имало да су након 1945. године на градским дестинациjама постављени натписи у коjима се каже да су на том мjесту „хрватски злочинци“ или „муслимаски злочинци“ или „хрватско-муслимански“ злочинци убили толико и толико Срба?   БИЈЕЉИНА, 17. ЈУНА /СРНА/ – Убиjаjу идеологиjе, мржње, предрасуде, а за неки будући рат могле би бити одговорне и риjечи – довољно jе прошетати кроз некадашње мултиетничко Сараjево и прочитати натписе у коjима су Срби прозвани за сваки злочин или погибиjу Сараjлиjа у сукобима деведесетих година прошлог виjека. Изрази: „српски злочинци“, „српски фашисти“ или „српске убице“ доминираjу на десетинама сараjевских дестинациjа, стављаjући знак jеднакости између народа и

koridor.jpg

У МОДРИЧИ СЈЕДНИЦА ПОДОДБОРА О „КОРИДОРУ ЖИВОТУ“

БАЊАЛУКА, 17. ЈУНА /СРНА/ – Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа данас ће у Модричи одржати састанак поводом предстоjећег обиљежавања „Видовдана – пробоj коридора“.   Почетак састанка планиран jе за 13.00 часова, а биће одржан у кабинету начелника општине Модрича, наjављено jе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Након састанка планиране су изjаве за медиjе. Пробоjем коридора, акциjе коjа jе завршена на Видовдан – 28. jуна 1992. године, окончана jе 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног диjела Републике Српске. У акциjи „Коридор 1992“, коjа jе означена као судбоносна, погинула су 273 борца Воjске Републике Српске, 70 припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Воjске Републике

borovo-noseca-slika.jpg

У Борову отворена изложба и одржано предавање Моје Јадовно

Српски народни форум из Борова и удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке,  организовали су у суботу отварање изложбе „Моjе Јадовно“ и предавање на ту тему у Културном центру Борова. Изложбом се кроз документовану визуелизациjу приказуjу страховити злочини над српским, и jевреjским жртвама у оквиру комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно – Паг формираном на подручjу Лике почетком априла 1941. године у коме jе убиjено више од 40.000 жртава. Аутори изложбе су Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Ј. Басташић. Према риjечима секретара СНФ-а, Зорана Коjића, коjи се вечерас приликом отварања изложбе обратио присутнима, забрињаваjућа jе чињеница да наша jавност тако мало зна о jедном од првих геноцидних логора смрти

svijece.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 4.000 ПОГИНУЛИХ БОРАЦА

СОКОЛАЦ, 16. ЈУНА /СРНА/ – У манастиру Светог великомученика Георгиjа на Равноj Романиjи данас jе служен парастос за 4.000 бораца са простора сараjевско-романиjске региjе погинулих у отаџбинском рату, чиjа су имена уписана на унутрашњим зидовима овога манастира. „Ево, помолисмо се Богу за покоj душа наших воjника и воjсковођа, чиjа су имена уписана на унутрашњим зидовима овог храма Светог великомученика Георгиjа, светитеља коjи jе и сам био воjник и воjсковођа и страдао за Господа свога“, рекао jе настоjатељ овог манастира Андреj Ковачевић. Он jе нагласио да, као што нема васкрсења без Часног крста и без муке, тако нема веће љубави него живот дати за ближње своjе и отаџбину своjу. „Ми хришћани дужни смо

Радисав РИСТИЋ: НЕКАЖЊЕНИ ЗЛОЧИНИ или 23 године од словеначког крвавог пира

Од дана када су краjем jуна 1991. године словеначки злочинци починили гнусна убиства над тек завоjниченим припадницима ЈНА, протекле су пуне 23 године. Данас готово нико не помиње, нити се, нажалост, сећа времена када су многе породице младих воjника завиjене у црно. Многи од монструозних примера, што спада у посебан грех српских званичника и српске националне историjе, нису до данас нигде забележени. Сви ти злочини, међутим, врло добро су били познати хашким истражитељима, претходном и актуелном словеначком руководству, баш као и српском, али у вечном незабораву остају само породицама мучки убијених, рањених и обогаљених војника, људи, жена и деце. Не заборављају их, наравно, и многи који данас, као инвалиди, са

hram-rudo-jasenovacke-zrtve.jpg

ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ ХРАМА ЈАСЕНОВАЧКИМ МУЧЕНИЦИМА

У селу Соколовићи код Рудог данас су освештани темељи храма посвећеног  еликомученицима jасеновачким, коjи се налази на мjесту цркве коjу jе у 16. виjеку саградио велики везир Отоманске империjе Мехмед-паша Соколовић. Храм ће бити подигнут на мjесту гдjе jе везир, српско диjете по имену Баjица, одведено у данку у крви у Стамбол, саградио цркву своjоj маjци коjа jе остала у православљу, а саградио jе и џамиjу оцу, коjи jе отишао у Турску и прешао на ислам. Муслимани су пет пута обнављали џамиjу у Соколовићима, али никад ниjе обнављана црква коjа jе срушена када jе велики везир Мехмед-паша убиjен у Стамболу. Јереj Василиjе Цвjетковић рекао jе да ће до jесени у Соколовићима, поред „луне“,

spomen-ploca-soluncima.jpg

Цикоте – Спомен-плоча Солунцима

У власеничкоj мjесноj заjедници Цикоте данас jе откривена спомен-плоча погинулим солунским борцима, добровољцима из тога краjа, коjи су се борили у саставу Дринске дивизиjе од 1914. до 1918. године.   Изградњу спомен-обиљежjа погинулим прецима иницирали су активисти ове мjесне заjеднице и омладина тога краjа, уз подршку општинских власти у Власеници. Мjесни активиста и jедан од инициjатора ове акциjе Мирослав Николић рекао jе Срни да jе у ослободилачкоj борби српског народа у току Првог свjетског рата око 30 Цикоћана дало живот за отаџбину. „Оваj краj дао jе велики броj бораца у свим ослободилачким ратовима српског народа. Тако jе било у Првом свjетском рату, а и у посљедњем отаџбинском рату на овим просторима“, додао

vojnicko-groblje.jpg

Заборављени трагови српске војске

Више од 6.000 српских воjничких гробаља налази се у 50 држава широм света. Само у Македониjи, има их неколико десетина. Нажалост, ни у години у коjоj се обележава стотину година од Великог рата, готово ништа ниjе урађено на њиховом уређењу.   На српском воjничком гробљу на перифериjи Битоља, на металним крстовима нема имена – само броjеви. Изнад се налази костурница у коjоj су посмртни остаци 4.400 српских воjника страдалих у Горничевскоj бици, jедноj од наjзначаjниjих за пробоj Солунског фронта, и кости ратника из Балканских ратова. О гробљу брину jедино представници Српско-македонског друштва. На простору од Битоља до Каjмакчалана има око 75 пуковских гробаља српских незнаних jунака. Председник Српско-македонског друштва Драгиша Страхињић процењуjе да

stradanje-neretva.jpg

Парастос за Србе нестале у долини Неретве

На Буни код Мостара и Клепцима код Чапљине данас су упаљене свиjеће и положено цвиjеће, а у Староj цркви у Мостару служен парастос за 431 особу српске националности, од коjих 289 цивила коjи су у jуну 1992. године нестали у долини Неретве. Предсjедник Удружења несталих региjе Херцеговина Предраг Ковачевић рекао jе да за злочине над Србима у долини Неретве jош нико ниjе процесуиран. Он jе нагласио да се трага за jош 98 тиjела, а да се у спомен-костурници у Невесињу налазе 52 тиjела. „Хрватске оружане снаге регуларне Хрватске воjске извршиле су 14, 15. и 16. jуна 1992. године агресиjу на долину Неретве од Метковића до Коњица, гдjе су `очистили` 100.000

solunski-front-naslovna.jpg

Сага о великој апокалипси

Капитални записи о Првом светском рату у Југословенскоj кинотеци на овогодишњем Фестивалу нитратног филма     СТОГОДИШЊИЦА Првог светског рата, коjу jе Југословенска кинотека обележила на свом Фестивалу нитратног филма, била jе jединствена прилика не само за филмофиле него и читаву културну jавност да међу овим остварењима види и документарне журнале о Србиjи, српскоj воjсци и народу, коjи до сада никада нису приказани. Програм ових филмова обухватио jе како остварења из земаља победница, тако и оних из побеђених земаља, коjе jе Кинотека добила од специjализованих архива ратних филмова. Међу њима су Воjни архив француске воjске из Ивриjа на Сени (филмски материjали француских воjних сниматеља о Србима и српскоj воjсци у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.