arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
trebevic_planina_krst.jpg

КРСТ НА ЗЛАТИШТУ БИЋЕ ПОДИГНУТ

ТРЕБИЊЕ, 16. АВГУСТА /СРНА/ – На Златишту изнад Сараjева биће подигнут спомен-крст као знак сjећања на више од 6.500 убиjених сараjевских Срба, одлучено jе данас у Требињу на сjедници Предсjедништва Савеза логораша Републике Српске. Предсjедник Савеза Бранислав Дукић рекао jе да нико нема право да забрани да 6.600 имена буде уписано да су ти људи страдали у Сараjеву, као што нико нема право да пориче да jе у том граду било 126 логора, гдjе 5.000 страдалника никада ниjе дочекало слободу. „Крст ће бити подигнут“, поручио jе Дукић са сjеднице Предсjедништва у Требињу. Према његовим риjечима, инициjативу српских логораша подржао jе замjеник предсjедаваjућег у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац и

cer-bitka.jpg

СТОГОДИШЊИЦА ЦЕРСКЕ БИТКЕ

Данас се обиљежава 100 година од Церске битке, прве велике савезничке побjеде у Првом свjетском рату. Ударни дио Церске битке, коjу jе извоjевала српска воjска, одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године. Чињеница да jе малена Србиjа успjела да на Церу порази аустроугарске трупе изазвала jе тада невjерицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србиjе неочекивано jе порастао. Генерал Степа Степановић добио jе чин воjводе као награду за командовање коjе jе довело до одлучне побjеде на Церу. Код Текериша, на jугозападним обронцима планине Цер, у ноћи 15. на 16. август, догодио се жесток судар двиjе воjске, коjи ће се послиjе огорчених борби, завршио одлучном српском побjедом. Пошто су 12. августа

Паг

ANNIVERSARY OF BLOODY USTASHA FEAST AT VELEBIT AND PAG

Ћирилица  Seventy-seven years ago today, Ustashas committed mass executions of the remaining inmates in the camps Slana on the island of Pag and Jadovno on Mt Velebit.Head of the Association Jadovno 1941 Dusan Bastasic recalls that the at least 791 people were killed in Pag and 1,500 in Velebit. “Appalled by the monstrosity of the crimes and the number of killed inmates, Italian occupation forces took over from the NDH (Independent State of Croatia) the civil and military power and ordered the closing of death camps,” Bastasic recounts for Srna. Another reason for Italians’ concern was the massive uprising of Serbs in Lika against the Ustasha tyranny. “In an effort

lora.jpg

INAPPROPRIATE FOR SERBIAN CHILDREN TO HOLIDAY IN SERBIAN KILLING GROUNDS

Ћирилица BELGRADE, August 14 /SRNA/ – The director of the Veritas Documentation Centre, Savo Strbac, told SRNA that it is inappropriate for children – athletes from Serbia – to holiday in the former Lora death camp in Split, where 1008 Serbs were tortured and 70 were killed in the most heinous ways from 1992 to 1998. Strbac called hypocritical the explanation of the organiser of the Youth Sports Games in Split, Zdravko Maric, that “the past belongs to the past,” that “one should turn to the future” and that it is bad that children will now, because of their parents’ “pointless” sensibilities, be transferred to the hotel in Zagreb. He

kapija.jpg

У НЕДЈЕЉУ ОСВЕШТАЊЕ СПОМЕН-КАПИЈЕ У БУНОВИМА

ФОЧА, 14. АВГУСТА /СРНА/ – У Буновима код Фоче, у засеоку Осиjек, у недjељу, 17. августа, биће освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробље, те служено опиjело жртвама Другог свjетског рата са овог подручjа. На спомен-капиjи исписана су имена 29 српских младића коjе су усташе одвеле у логор, одакле се никада нису вратили, те имена четника и партизана из тог села коjи су погинули у Другом свjетском рату. Аутор идеjног рjешења jе академски сликар Данило Ивановић, коjи од 1991. године живи у Норвешкоj, а коjи jе изградњу спомен-капиjе финансирао заjедно са рођацима Радмилом и Драганом Ивановићем. Освештање капиjе и опиjело жртвама на осиjечком гробљу у Буновима биће одржано у недjељу,

lora.jpg

НЕПРИМЈЕРНО ДА СРПСКА ДЈЕЦА ЉЕТУЈУ НА МЈЕСТУ СРПСКОГ МУЧИЛИШТА

English Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да jе непримjерно да дjеца – спортисти из Србиjе љетуjу у некадашњем логору смрти „Лора“ у Сплиту гдjе jе од 1992. до 1998. године мучено 1008, а у наjгорим мукама умрло 70 Срба. Штрбац jе назвао лицемjерним образложење организатора Спортских игара младих у Сплиту Здравка Марића да прошлост припада прошлости и да се треба окренути будућности и да jе лоше што ће српска дjеца због „бесмислене“ побуне њихових родитеља сада бити премjештена у хотел „Загреб“. Он jе истакао да су ране од протеклог рата jош исувише свjеже и указао да би Министарство за омладину и спорт Србиjе требало да обjасни

kusonje9.jpg

СТРАШНИ ПОКОЉ У КУСОЊАМА

БАЊАЛУКА, 13. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1942. године усташе су у селу Кусоње, у близини Пакраца, убиле 473 Срба, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. Били су то углавном становници села Кусоња, те околних села Драговић и Чакловац, те дио српских избjеглица испод Козаре коjе су тражиле спас бjежећи од усташа. Наjвећи дио Срба убиjен jе тако што су натjерани у православну цркву Светог Георгиjа, коjа jе потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они коjи нису стали у цркву, поклани су и побацани у оближње бунаре. Игром случаjа, jедна жена успjела jе да се извуче испод гомиле лешева и да се спаси. Међу страдалима било jе много

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ

Соколство као либерална организациjа телесног васпитања, нашло се већ у Краљевини СХС у фронталном сукобу са католичким верским организациjама. О том сукобу писала jе штампа.  Соколски Гласник пренео jе из „Новог Свиjета”, гласила Комунистичке партиjе Југославиjе бр. 21, од 2.9.1920. белешку „Рат Соколова и Орлова” у коjоj се наводи : „Један страшан рат започео jе у Југославиjи : рат између Соколова и Орлова. Откад су Соколови, по извештаjу свиjу оних међу њиховим редовима, коjима се не може вjеровати, задобили рат против Аустриjе, ослободили jугославенске краjеве – отада jе њихова смелост порасла до висине соколске, и они су се окитили ловорикама нациjоналних хероjа – барем на парадама. Њихова наиме идеологиjа jест

pomen-svijece.jpg

ОЖИВЉАВАТИ СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ ОД АУСТРОГАРСКЕ ВЛАСТИ

ТРЕБИЊЕ, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Његово преосвештенство владика захумско-херцговачки и приморски Григориjе и умировљени епископ Атанасиjе, уз саслужење епархиjског свештенства, вечерас су у Саборном храму у Требињу служили парастос поводом стогодишњице од погубљења 79 Требињаца коjи су страдали од аустроугарске власти. У пригодном обраћању владика Григориjе jе истакао да се треба сjећати оних коjи су били наjбољи међу нама, нашим прецима, настрадалим у погрому, оних коjи су издржали страшне муке и остали вjерни свом народу и своjоj опредиjељености за слободу. „Наша сjећања би требало оживљавати и подсjећати на велику жртву у Првом рату коjа jе настављена и у Другом, па и на краjу овог виjека чега смо и ми сами

svijece-pomen.jpg

СУТРА 11 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА У ГОРАЖДЕВЦУ

ГОРАЖДЕВАЦ, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Сутра се навршава 11 година од злочина у Гораждевцу, недалеко од Пећи, када jе рафалном паљбом из аутоматског оружjа убиjено двоjе, а рањено четворо српске дjеце. Један од наjгнусниjих злочина над Србима на Косову и Метохиjи почињен jе 13. августа 2003. године у присуству мировних снага УН и КФОР-а, а убиjена су недужна дjецом док су се купала на риjеци Бистрици.   Убиjени су Иван Јововић /19/ и Пантелиjа Дакић /12/, а тешко су рањени њихови другови Ђорђе Угреновић /20/, Богдан Букумирић /14/, Марко Богићевић /12/ и Драгана Србљак /13/.   Парастос убиjеним српским дjечацима сутра ће бити служен у цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу,

stevan-pravica.jpg

КАМЕНА СУЗА

Проти Стевану Правици (1854–1925) и требињским Србима страдалим августа 1914. г Бијелач је типично село Требињске шуме, невелико, са свега десетак једноставних приземних кућа. Куће су камене, са широким терасама и одрином која у спарним љетним данима пружа пријатан хлад. Као и остала села тога краја, и Бијелач је подигнут на пространој чистини, пажљиво бираној, гдје је земља издашна и плодна, на домаку Требишњице. Домаћинства повезују кривудави путељци, ограђени каменом или самониклом драчом, гдјекуде калдрмисани. Куће су окружене баштама и вртовима Становници овог поднебља бистри су и отресити, довитљиви и радни, али и урођено неповјерљиви. Тешким трудом стицали су оно од чега су живјели – сир, мед, дуван и вино.

klecka-jama_10-08-2014_030.jpg

10.08.2014. Парастос код Клечке јаме

 10. августа 2014., испод планине Клек поред Огулина служен jе парастос за 453 Србина коjи су мученички пострадали 1941. године. Парох дрежичко-jасенички протоjереj Милош Орељ нагласио jе да су у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби убиjани од оних коjи су себе сматрали и називали чистокрвним Хрватима На нама jе да се данас овде да се том истином напоjимо, да jе сведочимо, да се поклонимо и помолимо светим жртвама, и да свету истину о њима преносимо на потомке жртава од коjих су многи расеjани и разишли се на разне стране, за што jе наjбоља писана реч, посебно онаj подсетник г. Затезала.   Везане виjести: 11.08.2013. Парастос код Клечке

klecka-jama_10-08-2014_016.jpg

Бесједа пароха дрежничко – јасеничког, протојереја Милоша Ореља над Клечком јамом

… Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљаjући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убиjани и у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби 453… Драга браћо и сестре, поштовани организатори; председниче Већа српске националне мањине за град Огулин г. Невене Ивошевић, поштовани председниче Удружења Јадовно 1941. г. Душане Басташић, председниче антифашиста за град Огулин г. Симо Таталовић, дожупане Карловачке жупаниjе г. Синиша Љубоjевић, доградоначелниче града Огулина г. Мићо Затезало, сви присутни данас овде окупљени. Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса,

У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургија и крштење

У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургија и крштење

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени владика Атанасије јуче су у Храму Васкресења у Пребиловцимаса свештенством Епархије ЗХиП служили прву Свету архијерејску литургију у славу Светих пребиловачких новомученика који су канонизовани на овогодишњем Светом архијерејском Сабору Српске православне цркве. На тај начин молитвено је обележено страдање више од 4.000 Срба у Доњој Херцеговини од усташа у Другом свјетском рату, а само у Пребиловцима 6. августа 1941. убијено је 860 мештана, махом дјеце и жена, који су бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. Храм у Пребиловцима гради се на месту некадашње спомен-костурнице у коју су 1991. биле сахрањене кости жртава страдалих у Доњој Херцеговини у Другом светском рату, а сакупљене

Предворје смрти

Мука Запада зове се Русиjа. Западни стратези знаjу да су природни ресурси коjе они контролишу при краjу, или су затровани до линиjе са коjе нема назад. Профит jе одавно важниjи од живота Ово jе отишло предалеко. Гвоздена завеса, померена с Берлинског зида неколико стотина километара на исток, спушта се у воде Дњепра. Европа jе у предворjу хладног рата, западни медиjи „пронашли“ су новог Хитлера, у току jе мобилизациjа економских, воjних и других ресурса. Сотона стануjе у Москви, тврде исти они медиjи коjи су Србе доскора изjедначавали с фашистима и све jе као безброj пута до сада: зна се ко jе добар а ко лош, ко диктатор ко демократа, ко угрожава

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.