Председаваjући Доњег дома руске Думе Сергеj Наришкин подстакао jе покретање међународне истраге због бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки 1945. године чиме jе америчка воjска починила злочин против човечности коjи не застарева, преноси телевизиjа Раша тудеj на свом порталу. „Наредне године навршиће се 70. годишњица Нирнбершког процеса и такође иста годишњица првог и jединог нуклеарног бомбардовања два града – Хирошиме и Нагасакиjа. Нисам случаjно поменуо оба догађаjа у истом контексту. Сматрам да ове теме треба да расправимо заjедно са адвокатима и стручњацима за злочине против човечности коjи не застареваjу, казао jе Наришкин президиjуму Руског друштва историчара. Руски шеф парламента jе подсетио да jе нукеларни напада на Хирошиму и Нагасаки

Децениjама уназад, а ево богами и цело jедно столеће прође, како на атарима боровским, а на земљи Српске православне цркве, ту на десноj обали Дунава, ниче гигант светских размера – Комбинат Борово. Зов моћних турбина и мотора, као и благодат живота достоjног човека, мамили су народ са свих страна некадашње држава, па чак и много даље изван њених граница. Не броjаше се тада крвна зрнца, а комбинат и оближње радничко насеље расло jе и ширило се. Слава и бренд Борова проносила се широм Европе и света а гумено-технички производи, обућа, ремење и гуме беjаху квалитетом познати и надасве цењени. Радничко насеље – Борово, као и миран, питоми градић на обронцима

После Судетске кризе 1938. Савез Сокола Краљевине Југославиjе припремао jе своjе чланство за одбрану отаџбине. Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао jе I самарићански течаj за чланице и стариjе нараштаjке београдских друштава. Течаj се одржавао у просториjама Савеза Сокола, а водила га jе др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентиjевић. Практичан рад био jе у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влаjка Ђуровића коjи jе одржао и неколико предавања. Било jе 69 уписаних, али jе jедан део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице

Музиколог са Универзитета у Инзбруку Милиjана Павловић одржала jе синоћ у Бањалуци предавање на тему „Женски оркестар у Аушвицу“ током коjег jе говорила о формирању женског оркестра, као jедног од хирова нациста коjи су достизали неописиве размjере. „Аушвиц jе био jединствен и по томе што jе jедини од свих нацистичких логора имао и женски оркестар, коjим jе до смрти дириговала Алма Розе, кћерка Арнолда Розеа, концертмаjстора Бечке филхармониjе, и Јустине Малер, сестре композитора Густава Малера“, рекла jе Павловићева током излагања у Јевреjском културном центру. Она jе навела да jе задатак тог оркестра, тjераног да вjежба у нехуманим условима, био вишеструк – од свирања маршева приликом одласка логораша на рад, до

Живимо у мећави „аналитичара“, „коментатора“, „експерата“ како домаћих тако и страних. Међутим, њихова заjедничка карактеристика jе кратко траjање, зато смо и разговарали са Мирославом Лазанским за кога можемо рећи да jе аналитичар дугог и запаженог траjања. Господин Лазански jе сигурно наjпознатиjи воjно-политички аналитичар са простора еx Југославиjе. Новинарску кариjеру jе започео у Загребу радећи у листовима Вjесник, Данас и Старт. Из Загреба одлази у Београд почетком рата у Хрватскоj, где и данас ради као коментатор Политике. Као ратни дописник извештавао jе из рата у Авганистану, из ирачко-иранског сукоба, грађанског рата у Либану, Пустињске олуjе, из ратова у Чечениjи, Заиру, као и задњих ратова у Либиjи, Сириjи и Украjини. Господине Лазански,

У колевци некадашње ЈНА протерали „партизанска“ обележjа. Борци љути што jе партизанско гробље у „четничкоj“ улици   Обиљежавање дана Прве пролетерске бригаде НОВ РУДО данас само мало личи на оно што jе било некад, нарочито до 1991. У граду коjи jе био колевка некадашње ЈНА, улица Прве пролетерске преименована jе у Улицу ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Бронзана Титова биста у природноj величини, продата jе за 404 марке ужичкоj „Сигми“. А, кад jе руђански Тито завршио на складишту отпада у Ужицу, са улица су скинута и имена његових сабораца, а њихова места заузели су краљеви, цареви и вождови Нема смисла да се Партизанско гробље налази у Улици Драже Михаиловића, а не

Током служења „поноћке“ у шатору хрватских бранитења у Загребу дон Дамир Симић оптужио jе љекаре из Србиjе да долазе да убиjаjу хрватску дjецу, мислећи на побачаjе коjе неки хрватски љекари, наводно, одбиjаjу да врше. Симић jе тему Божића и породице наjвише усмjерио према критици побачаjа. Он тврди да jе чуо да су у Винковцима љекари потписали „приговор савjести против побачаjа“, па сада, како jе навео, хрватску дjецу, „за новац, долазе убиjати они преко Дунава“. „Исто тако било jе приjе 20 година када су долазили убиjати“, поручио jе великоj маси окупљених дон Симић. У шатору пред Министарством бранитеља на миси се окупило више хиљада људи, коjи су стаjали на Савскоj цести,