arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Vjest_vrs_1.jpg

Српски и хрватски генерали након Олује

Већ 19 година Хрватска 5. августа слави Дан домовинске захвалности и одаjе почаст своjим воjницима и официрима коjи су учествовали у операциjи „Олуjа“. Са друге стране већина Срба тугуjе због убиства неколико хиљада Краjишника и прогона око 250 000 Срба из Лике, Кордуна, Баниjе, Сjеверне Далмациjе и других диjелова бивше Републике Српске Краjине. Нажалост наjвеће страдање и прогон становништва у Европи након Другог свjетског рата остаће некажњено jер су се свjетски моћници и традиционални српски „приjатељи“ потрудили да у Хашкоj палати неправде буду ослобођени генерали Хрватске воjске коjи су одговорни за почињене злочине над недужним цивилима и заробљеним Краjишницима. Краjину смо изгубили приjе свега због издаjе и неслоге, коjа се

petrovacka.jpg

ОДАТ ПОМЕН СРБИМА СТРАДАЛИМ НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ, 7. АВГУСТА /СРНА/ – Парастосом и полагањем виjенаца за девет убиjених цивила данас jе код спомен–крста у мjесту Јањиле–Бравско на Петровачкоj цести обиљежено 19 година од страдања Срба у агресиjи Хрватске воjске на Републику Српску Краjину у операциjи „Олуjа“. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац подсjетио jе да jе авион хрватског ратног ваздухопловства /РВ/ „миг-21“ 7. августа 1995. године бомбардовао избjегличку колону српског народа из Републике Српске Краjине када jе погинуло девет цивила, међу коjима четворо дjеце и 21-годишња дjевоjка, док jе око 50 рањено. „Тог дана су два надзвучна авиона Хрватског ратног ваздухопловства, коjа су полетjела са аеродрома у Сплиту, 30 километара дубоко у унутрашњости БиХ гађали

slika-1.jpg

Пребиловци, 9. август: Литургију у славу Светим Пребиловачким новомученицима служиће владике Григорије и Атанасије

У суботу 9. августа 2014. године, у Пребиловцима, код Чапљине, БиХ, молитвено ће се обележити 73.годишњица страдања српског народа Доње Херцеговине у геноциду Независне Државе Хрватске у време Другог светског рата. У току лета 1941. у два таласа злочина , названих „Видовдански покољ“ и „Илиндански покољ“ хрватске снаге су, после сваковрсног мучења и иживљавања над недужним и немоћним жртава, убиле око 4000 Срба, оба пола и свих узраста у крашким jамама, рекама и на другим местима. Посебно jе тешко страдало село Пребиловци, коjе jе изгубило више од 800 своjих житеља. Наjвише жртава jе било међу децом и женама коjе су 6. августа те године живе гурнуте у jаму Голубинка код Међугорjа. Злочин над

koncil1.jpg

С. Живановић: Коментар на чланак објављен у римокатоличком листу „Глас концила“ у Загребу

Римокатоличка „црква“ непрекидно покушава да оповргне постоjање римокатоличког хрватског геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у току II светског рата. На седници Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу (у коjоj нема представника ни Хрвата ни Срба) коjа jе одржана у Њуjорку под председништвом америчког професора Бернарда Клаjна, судско медицински стручњаци из САД су изjавили да поседуjу документа коjа говоре да jе преко 1400 римокатоличких свештеника, часних сестара и католичких активиста у Независноj држави Хрватскоj лично клало, убиjало, пљачкало, мучило, силовало девоjчице, девоjке и жене, насилно покрштавало православне Србе, Јевреjе и Роме. Насилно су вађена нерођена деца из утроба трудних маjки. Италиjански воjни извештаjи говоре о ужасном разбиjању дечjих глава о

ognjena-marija-livanjska.jpg

Деца Огњене Марије Ливањске

Митрополит Амфилохиjе посетио маjку Милицу, страдалницу из jаме безданке Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Амфилохиjе, 5. августа, у поподневним часовима, посетио jе Милицу Маљковић, рођ. Бошковић, старицу од 83 године у њеном дому у Сурчину надомак Београда. Милица jе jедна од 14 преживелих страдалника од 218 православних Срба бачених од усташа у jаму Равни Долац на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године. Родом jе из села Доње Руjане под Динаром на Ливањском пољу. Као десетогодишња девоjчица са маjком, сестром и млађим братом као и многоброjним рођацима, поделила jе чашу страдања на правди Бога, бацањем у jаму безданицу. Чудом Божjим, без воде и хране, међу лешевима на дну jаме дубоке преко 50

novi-grad.jpg

СПУШТЕНИ ВИЈЕНЦИ У УНУ КАО ЗНАК СЈЕЋАЊА НА СРПСКЕ ЖРТВЕ

НОВИ ГРАД, 6. АВГУСТА /СРНА/ – Делегациjе Документационо-информационог центра „Веритас“ и општине Нови Град, уз присуство Срба избjеглих из Републике Српске Краjине, данас су на мосту на риjеци Уни на граничном прелазу са Хрватском спустили виjенце као знак сjећања на Србе страдале у акциjи „Олуjа“ и у Другом свjетском рату. Директор „Веритаса“ Саво Штрбац рекао jе да jе преко моста на риjеци Уни у августу 1995. године прешло око 100.000 Срба са Кордуна и из Баниjе, због чега jе за њих ово био „мост спаса“. Говорећи о узаjамним тужбама Србиjе и Хрватске пред Међународним судом правде, Штрбац jе рекао да тим из Србиjе тврди да jе воjно-полициjска акциjа „Олуjа“ од

prebilovacki-mucenici.jpg

У ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ ЛИТУРГИЈА И ПОМЕН ПРЕБИЛОВАЧКИМ ЖРТВАМА

БЕОГРАД, 6. АВГУСТА /СРНА/ – У малоj цркви Светог Саве на Врачару у Београду jутрос jе служена света литургиjа и помен српским жртвама усташких злочина у Другом свjетском рату на простору Пребиловаца и других општина jужне Херцеговине. Парох светосавске цркве Будимир Зекановић рекао jе да су пребиловачке жртве страдале у ужасном злочину само зато што су се другачиjе звали и крстили на другачиjи начин. Он jе истакао да jе српски народ опстао, а доказ да зло ниjе побиjедило jе „васкрсење српског народа кроз Републику Српску“. „Како jе могуће да таj народ, коjи jе толико клан и над коjима jе НДХ вршила толико злочина ипак опстане. Таj народ jе имао васкрсење

Jahura.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЊЕ ПРЕБИЛОВАЧКИХ МУЧЕНИКА

На данашњи дан приjе 73 године мjештани Међугорjа, Биjаковића и Шурманаца, те усташе из Чапљине бациле су 600 жена и дjеце из Пребиловаца у крашку jаму Шурмановци код Међугорjа, рекао jе Срни предсjедник Управног одбора Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура. Јахура подсjећа да су Срби из Пребиловаца 6. августа 1941. године живи бацани у jаму од 8.00 до 11.00 часова, а они коjи нису погинули у паду остављени су да умру. У помен пребиловачким жртвама данас jе у 8.00 часова служена прва света литургиjа у славу светих пребиловачких мученика, коjи су у маjу канонизовани. „Данас jе велики радостан догађаj, jер су они на маjском заседању Светог архиjереjског сабора канонизовани

69 година од бомбардовања Хирошиме

Токио — На десетине хиљада људи окупило се на церемониjи у Хирошими коjом jе обележено 69 година од када jе бачена атомска бомба на таj град у Другом светском рату.     Уз звуке звона, преживели, родбина, званичници владе и страни делегати одали су пошту жртвама минутом ћутања у 8.15 по локалном времену када jе детонациjа претворила таj град у западном Јапану у пакао. Људи су положили цвеће испред споменика у Мемориjалном парку мира у центру Хирошиме, наводи АФП. Гадоначелник Хирошиме Казуми Мацуи позвао jе америчког председника Барака Обаму и друге светске лидере да дођу и лично виде последице бомбе. „Председниче Обама и сви лидери држава са нуклеарниим оружjем, молим вас да

austrougarska-izlozba.jpg

Ода аустроугарској агресији

У Словениjи jе у току неумољиво ревидирање историjе како би се Аустроугарска представила као држава коjа не само да ниjе била угњетач различитих народа коjе jе потчинила већ, штавише, као држава коjа jе била „на путу трансформациjе у трилатералну федерациjу“ где би словеначки народ, заjедно са Хрватима, постигао пуну равноправност. А ту „мирну транзициjу“ и све словеначке снове jе, погађате, прекратио метак Гаврила Принципа, испаљен у Фердинанда у Сараjеву Прошло jе 100 година откако jе вођа, коjи никада ниjе био биран на изборима, позвао многе ваше земљаке да крену у агресиjу на jедну малу земљу коjа jе тако постала жртва осваjачких амбициjа тадашње светске силе. На краjу тог подухвата преброjали

knin-oluja.jpg

На прослави „Олује“ Јосиповић и Милановић извиждани

Подизањем хрватске заставе и читањем имена погинулих у акциjи Олуjи на книнскоj тврђави у присуству државног врха почело jе данас риjеподне обиљежавање „Дана побjеде и домовинске захвалности“ и 19 године од акциjе „Олуjа“.     Међу присутним су предсjедник Хрватске Иво Јосиповић, предсjедник Сабора Јосип Леко, предсjедник Владе Зоран Милановић, начелник Главног штаба ОС генерал Драго Ловрић, прва потпредсjедница Владе Весна Пусић и други чланови Владе и друге званице. Колинда Грабар Китаровић дочекана jе аплаузом на Тргу Анте Старчевића, а на помен премиjера Зорана Милановића чули су се звиждуци. Книнска црквена звона огласила су се у 9 сати и 43 минуте, означивши тачно вриjеме када су на данашњи дан приjе 19 година хрватске снаге

Nikola-Kobac.jpg

Никола Кобац: 4. август 1995.

Тада нисам ни слутио да jе тога дана почело умирање циjелог jедног народа. То умирање траjе већ 19 година. Топуско, стан на „голом отоку“. Свањива, jутро jе – тек неколико минута послиjе пет сати. Иза непроспаване ноћи, утонух у дубок сан не знаjући да jе то посљедњи сан у прелиjепом стану, у малом градићу гдjе смо сви све познавали. Разбуди ме звоњава телефона и неочекивани позив враћа у стварност. С друге стране jе Невен код кога синоћ остасмо на вечери до касно. Или толико дуго да стигох погледати емисиjу Хрватске телевизиjе „Сликом на слику“. И да између редова прочитам да се припрема посљедњи обрачун са посљедњим живим, не закланим Србима

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 04. август 1941. Годишњица страдања Срба са подручја Слуња и Смиљанског Поља

На данашњи дан приjе 73 године, побиjено jе преко 1.000 Срба само на Рудинкама, Граберjу и код Штркове локве код Слуња као и у Смиљанском Пољу. Граберjе Граберjе, близу српског православног гробља код Слуња, на њиви Иве Грачана, 4. августа 1941. убиле усташе 135 Срба 800 жртава Рудинке Рудинке, код Слуња, 4. августа 1941. усташе измасакрирале 800 српских сељака. На мjесту злочина био jе подигнут веома скроман споменик жртвама на коjем jе писало: „4. аугуста 1941. године сунце jе залазило, небо се црвенило, ноћ се спуштала, а трава на Рудинкама, испред Слуња, залиjевана jе крвљу невиних и немоћних. Врисак дjеце, плач избезумљених маjки и jаук умирућих испунили су сутон тога

svece-crkva.jpg

НАСТАВЉЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ 19 ГОДИНА ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ КРАЈИНЕ

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убиjених бораца и цивила данас jе у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Парастосу присуствуjу изасланик предсjедника Републике Српске Душко Четковић, директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Парастосу присуствуjу и предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз, представници невладиних организациjа проистеклих из отаџбинског рата, званице из друштвеног и политичког живота Републике Српске, као и протjерани из Републике Српске Краjине. На гробљу „Свети Пантелиjа“ у 11.40 часова биће положени виjенци, а за 12.15 часова предвиђено jе послужење у Колу српских сестара. Обиљежавање

nebojsa-stefanovic.jpg

ХРВАТСКА НЕ ТРЕБА ДА СЛАВИ ПРОГОН СВОЈИХ ГРАЂАНА

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Министар унутрашњих послова Србиjе Небоjша Стефановић рекао jе да Србиjа не жели да гледа у туђе двориште, али сматра да годишњица хрватске акциjе „Олуjа“ ниjе прилика да неко у Хрватскоj слави прогон своjих грађана. „Не желимо да делимо лекциjе, али jе то прилика да се ова порука упути, а на неком другом jе да размишља о томе“, рекао jе Стефановић новинарима након што jе присуствовао парастосу у цркви Светог Марка у Београду поводом 19 година од злочина хрватске воjске над Србима у акциjи „Олуjа“. Он jе рекао да jе ово тежак и тужан дан за Србиjу, дан у коме се обиљежава 19 година од прогона

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.