БЕОГРАД, 27. ЈУЛА /СРНА/ – Његово високопреосвештенство митрополит загребачко -љубљански Порфириjе изjавио jе да jе ћирилица дио идентитета српског народа и културе и да би сваки покушаj да се она елиминише представљао тенденциjу да се елиминише српско постоjање на хрватском простору. Митрополит Порфириjе jе нагласио да ће православним вjерницима у Хрватскоj и Словениjи покушати да пренесе „неку врсту елементарног осећања достоjанства“ и да ће покушати да помогне да се, како jе рекао, ослободе страха коjи евидентно постоjи и буду оно што jесу. Он jе за Радио Београд навео да се броj православних вjерника од 1990-тих година у Хрватскоj смањуjе, али да насилног покрштавања ниjе било. „Моj и задатак цркве jе да ако видимо да

БАЊАЛУКА, 27. ЈУЛА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић рекао jе данас да jе jако значаjно да народ на простору Српске очува традициjу и сjећање на антифашистичку борбу, те 27. jули – Дан устанка у Другом свjетском рату, као jедан од наjважниjих датум из те борбе. Он jе нагласио да се обиљежавањем Дана устанка потврђуjе опредиjељеност ка антифашистичкоj борби у коjоj jе српски народ дао наjвише бораца и жртава. „Народ на овим просторима никада ниjе трпио тираниjу, увиjек jе имао тежњу да буде слободан, да буде равноправан и то jе безброj пута у своjоj историjи и потврђивао. Тако се то десило и 1941. године, а младим генерациjама морамо преносити оно

САРАЈЕВО, 27. ЈУЛА /СРНА/ – Вандали су у мjесту Јелик у општини Илиjаш провалили у угоститељски обjекат у власништву повратника Србина и исписали увредљиве графите, а стотињак метара од обjекта и натпис „Србе на врбе“. Српски повратници потврдили су данас Срни да jе у кафану „Бор“ на Нишићкоj висоравни проваљено у ноћи са сриjеде на четвртак, 23. на 24. jула, а да jе случаj приjављен полициjи, коjа jе изашла на лице мjеста. Према њиховим риjечима, кафана „Бор“ радила jе и приjе протеклог рата, а сада jе реновирана и поново ради. Повратници тврде да на подручjу Нишића тренутно има педесетак српских кућа, од коjих jе четрдесетак стално насељено и у њима живе стариjа

Данас сам у Јад Вашему упознао четири преживеле жртве Холокауста. Три су имале само jедну молбу: да свету посведочимо истину. Али не о ономе што се догодило, већ о ономе што се управо дешава.   ”Ми само желимо да живимо у миру”, каже Мирjам, и додаjе да ниjе лако живети под сталном претњом Хамасових ракета. ”Напади су увек усмерени на цивиле” добацуjе Даниjел док нашоj групи обjашњава своjу свакодневицу. Оваj живахни седамдесетседмогодишњак често гледа ракете како се распрскаваjу на небу док мотором путуjе на своjе волонтерске дужности у jедном од наjчешће гађаних градова. Хамасове ракете ефикасно обара ”Гвоздена купола”, систем противваздушне одбране развиjен након што су десетине Израелаца страдале у нападима Хезболаха. Израел даjе све од

Избегле Србе чиjе су привремене адресе са ове стране Саве и коjи у родни краj долазе колима са српским таблицама, службеници ове земље годинама гоне за царинске прекршаjе   ХРВАТСКОМ држављанину, Србину Живку Бабићу, на граничном прелазу Стара Градишка хрватске власти недавно су заплениле аутомобил „шкода октавиjа“, српских таблица, коjим jе путовао у родни краj. Под оптужбом да jе направио царински и порески прекршаj, он jе био принуђен да плати порез, ПДВ и царину за сопствени ауто у висини од чак 4.100 евра, заjедно са лежарином од 120 и казном од 700 евра! Невоља Живка Бабића само jе jедан у низу притисака коjи хрватске власти примењуjу на Србе коjи не желе да

Соколи су заjедно са Побратимима од 1910. покушавали да у Аустро-Угарскоj монархиjи оснуjу своjа сеоска друштва. Прихватили су ставове националистичке омладине, коjа jе на своjим заставама исписала да само она организациjа може да служи народу, коjа успе да здружи интелигенциjу града са селом. Време од 1910. до 1925. било jе раздобље проналажења путева, свладавања разних препрека и запрека. (1) После Првог светског рата жупа Мостар jе 1925. повела акциjу за оснивање сеоских соколских чета. Жупа Мостар jе увела посебан тип соколских jединица, назван соколске чете. Чете су биле прелазне и припремне jединице, из коjих су се требале развити соколска друштва. Жупа и матична друштва у градовима бринила су о њима. Свака чета имала jе своjу књижницу