Akademik Dragoljub Živojinović o Prvom svetskom ratu: Austrougarska ne bi nikad napala da iza nje nije stajala Nemačka i njene garancije. Niko neće da kaže da srpska vlada nije imala plan za Solunski front     SRBIJA nema nikakve odgovornosti za izbijanje Prvog svetskog rata, izričit je akademik Dragoljub Živojinović, autoritet za ovo razdoblje srpske i evropske istorije HH veka, a svoje reči potkrepljuje i činjenicom da su sa ovakvom ocenom bespogovorno bili saglasni i svi učesnici nedavnog naučnog skupa Srbi i Prvi svetski rat u SANU. Prevladalo je mišljenje, naglašava prof. Živojinović, koji je bio i predsednik Organizacionog odbora pomenutog skupa, da je najveća krivica za izbijanje svetskog rata

U Sarajevu juče je malo šta podsećalo na mladobosance i Gavrila Principa koji je, žrtvujući svoj život za slobodu svih naroda, 28. juna 1914. godine, na Vidovdan, praznik koji Srbi obeležavaju s ponosom, ispalio hitac i ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju.   Nekadašnji muzej „Gavrila Principa“ danas je Muzej grada Sarajeva   Stanovnici grada na Miljacki, ali i tamošnji mediji,mnogoveću pažnju posvećuju početku ramazana, meseca posta muslimana, nego pompezno najavljenim manifestacijama povodom obeležavanja stogodišnjice Sarajevskog atentata i početka Velikog rata, a koje najvećim delom sponzoriše Francuska. Organizatori te navodno „nezapamćene ceremonije”, kojoj posebnu dimenziju treba da da koncert Bečke filharmonije u gradskoj Vijećnici (održan juče u

BEOGRAD, 29. JUNA /SRNA/ – Njegova svetost patrijarh srpski Irinej ocijenio je da su Gavrilo Princip i njegovi saborci bili mladići oduševljeni slobodom i da istoričari treba da imaju smjelosti i hrabrosti da kažu ono što je činjenca – da Srbija nije željela, niti izazvala rat, čiji se početak vezuje za Sarajevski atentat. Patrijarh Irinej je dodao da oni koji pišu „novu istoriju“ čine to s namjerom da skinu odgovornost sa pravih uzročnika Velikog rata i da je prebace na one koji su silom prilika postali učesnici tog sukoba. „Naša istorija nisu samo slavne bitke i sveti ratnici. Naša istorija postaje i stalno pravdanje i dokazivanje sopstvene nevinosti. Istorija koja nam se ponavlja

Juče se navršilo 100 godina od kako je revolucionar “Mlade Bosne” Gavrilo Princip izvršio atentat na austrijskog cara Franca Ferdinanda, što se uzima kao povod za početak Prvog svetskog rata u kom je Srbija platila ubedljivo najskuplju cenu. Cena srpske pobede u Prvom svetskom ratu: 1.247.435 ljudi, tačno 28 % od broja celokupnog stanovništva. Do septembra 1915. poginulo je 170.000 boraca. Prelazak Albanije nije preživelo 77.000 vojnika. Na Solunskom frontu život je izgubilo 36.000 Srba. U zarobljeništvu, život je ostavilo 80.000 ratnika. A broj civila koji nisu sačekali oslobođenje penje se na preko 840.000. Srbija je u mir i oporavak krenula sa oko 540.000 ratnih siročadi Od 60.000 vešala koliko je Austrougarska podigla

Kada je na suđenju u jesen 1914. godine upitan zašto je ubio austrougarskog prestolonaslednika, Gavrilo Princip je odgovorio: „Narod trpi što je potpuno osirotio, što ga smatraju stokom… Ja sam seoski sin, znam kako je na selu i zato sam hteo da se osvetim i nije mi žao.“ Dolazak nadvojvode Ferdinanda u Sarajevo Principov blizak prijatelj, Borivoje Jevtić, poručio je budućim istoričarima da „kad se bude premetalo i istraživalo ono što je u nama“, moraju se razumeti ekonomske i političke prilike u Bosni i Hercegovini. Na samo nekoliko stotina kilometara od Beča, gde cveta moderna evropska kultura, gde stvaraju Gustav Klimt i Sigmund Frojd, austrougarska politička elita u Bosni i

„Nisam zločinac, ubio sam onog ko je činio zlo“, izjavio je Gavrilo Princip tokom suđenja.   Gavrilo Princip bio je tinejdžer, pa nije mogao da pretpostavi političke posledice ubistva Franca Ferdinanda, kaže istoričar Momčilo Pavlović. Seljak je u bedi, upropastili su ga potpuno. Ja sam sin seljaka i znam kako je na selu. Zato sam hteo da se osvetim i nije mi žao. Zločinac nisam jer sam uklonio onog koji je činio zlo – izjavio je Gavrilo Princip tokom suđenja za ubistvo Franca Ferdinanda 28. juna 1914. u Sarajevu. Ove njegove reči i danas, kad se navršava sto godina od atentata, izazivaju brojne polemike među istoričarima. Jedni ga smatraju teroristom,