„Када победимо Србиjу, тада ће задуго бити побеђен и српски империjализам са ове и оне стране границе. Наравно, ми не морамо први да доказуjемо да смо jачи од Србиjе, али ћемо сукобом доказати да се не плашимо заштитника Србиjе, Русиjе, док ће се с друге стране, уколико Русиjа не уђе у сукоб, jасно показати да се она плаши нас и Немачког царства… Тиме ће нестати балканска авет“, писао jе 1914.  угледни немачко-аустриjски историчар др Бертолд Молден   Прилог 1 Promemoria др Молдена 6. jул 1914.     Монархиjа сада проживљава оне тренутке коjи су одлучуjући за дуги низ наредних година. Историjа наредних година, вероватно наредних децениjа, носиће печат одлука коjе буду донесене ових дана. Ради се

У Београду данас почиње дводневна међународна конференциjа, посвећена Првом светском рату, за коjу jе председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развоj (ЦИРСД) Вук Јеремић оценио да jе добро што се одржава у Србиjи у време када има покушаjа ревизиjе историjе Великог рата.   „Ово ће бити међународна конференциjа на коjоj ћемо првог дана говорити о Првом светском рату од 1914, о геополитичкоj ситуациjи у свету те године, и како jе дошло до тог сукоба“, рекао jе Тањугу Јеремић, чиjи ЦИРСД jе организатор скупа – „Европска трагедиjа 1914. и мултиполарни свет 2014. године: Историjске поуке“. Тема другог дана конференциjе биће, према његовим речима, 2014. година, данашња кризна жаришта и покушаjи

Дjечак Драгољуб Јеличић (12), син избjеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића jе био jедан од наjмлађих српских воjника у Првом свjетском рату. Обоjица су заслужили да носе ореол jунака, jер су били дио српске младости коjа jе тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вjечно памћење српског народа. Драгољуб jе, иначе, последње године живота и рада провео у Никшићу. А, о њему, коjи jе чак шест пута рањаван, коjи jе пленио храброшћу, писао jе чувени шваjцарски љекар и овековjечени приjатељ Срба, Арчибалд Раjс, у књизи „Шта сам видио и доживjео у великим данима“. Овог дjечака представља као jунака коjи „пуца из пушке и баца бомбе“. „Када

Српска воjска jе током прве две године Великог рата заробила око 40.000 неприjатељских воjника. Све до повлачења преко Албаниjе, краjем 1915. године, они су били распоређени у 12 логора. Какав су третман заточени Аустроугари имали, званично jе забележио Чарлс Вопицка, амерички амбасадор у Србиjи, Бугарскоj и Румуниjи у периоду од 1913. до 1920. године, а касниjе и обjавио у своjим мемоарима „Таjне Балкана“, у Чикагу 1921. Вопицка jе током 1914. и 1915. године био на челу међународне комисиjе коjа jе на захтев Беча формирана како би се провериле гласине да Срби малтретираjу ратне заробљенике. Први пут Ниш jе посетио у децембру 1914. године, а потом jе прошао целу Србиjу, свих