arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
ognjena-marija-livanjska.jpg

ПАРАСТОС ЗА 1.600 УБИЈЕНИХ СРБА 1941. ГОДИНЕ

У храму Успениjа Пресвете Богородице и над спомен – костурницом у капели Свете великомученице Марине у Ливну данас jе служен парастос за око 1.600 Срба са подручjа Ливањског поља коjе су усташе убиле краjем jула 1941. године. Парастос jе служио парох ливањски протоjереj ставрофор Жељко Ђурица, а организатор помена jе Удружење „Огњена Мариjа Ливањска“. Предсjедник овог удружења Никола Петровић рекао jе Срни да jе помену невино страдалим Србима присуствовао већи броj људи из Бањалуке, Београда и других краjева, као и Срба коjи сада живе на подручjу ливањске општине. Он jе навео да jе након парастоса организовано и дружење, а што jе била прилика да се поразговара о плановима и даљим активностима Удружења, првенствено у вези са актуелним конкурсом за

vitovlje05.jpg

ИЛИНДАНСКИ ЗБОР И ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЛОГОРА ЈАДОВНО НА ВИТОВЉУ

Илиндански збор на Витовљу, одржаће се 2. августа 2013. године са почетком у 10.30 часова код Цркве светог пророка Илиjе, када ће се евоцирати успомена на наjтужниjи дан у историjи тог малог села. Након тога, одржаће се заjедничко окупљање уз скромно послужење и обраћање потомака жртава логора Јадовно.   ПРОГРАМ: 10:30 Литургиjа уз помен на витовљанске жртве комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић-Јадовно-Паг и на жртве свих отаџбинских ратова 11:45 Обношење литиjе око Цркве светог пророка Илиjе 12:30 Културни дио програма уз наступ фолклорног ансамбла из Котор вароша и етно групе «Жубор» Заjедничка трпеза љубави и уручење захвалница за госте 14:30 Спортски дио програма, натjецање у бацању камена, повлачењу конопа

obiljezavanje-plakat-2013.jpg

Обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Крајине од 3. до 7. августа 2013.

Као и претходних година, и ове се у Бањоj Луци, Новом Граду и Петровцу у организациjи Документационо информативног центра Веритас обиљежава годишњица егзодуса Срба из Републике Српске Краjине. Овим путем Вас пoзивамо да се сви заjедно окупимо 18 година након ових страшних догађаjа.     Програм за обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Краjине од 3. до 7. августа 2013.       Субота, 3.8.2013. Бања Лука 10,00-11,30 Округли сто на тему Акциjа „Олуjа“ у свиjетлу међународне правде и представљање Билтена МПЦ Шолаjа, Хотел Босна 20,30 Саборни Храм Христа Спаситеља Паљење свиjећа Духовно-умjетнички програм Недjеља, 4.8.2013. Бања Лука 11,00 Парастос у Храму Св.Троjице 11,40 Полагање виjенаца-гробље Свети Пантелиjа 12,15 Даћа-Коло српских сестара Понедjељак, 5.8.2013. Бања Лука 20,00

devic-prebilovci4.jpg

3.08.2013. – СЈЕТИМО СЕ ПРЕБИЛОВАЦА !

У суботу, 3. августа 2013. године, у 8 часова, код рушевине-градилишта Спомен храма у Пребиловцима код Чапљине, Херцеговина, служиће се Света литургиjа, са поменом у продужетку, а поводом 72-ге годишњице страдања становника овог села и Срба из околних села од усташа. У току љета 1941. усташе су у броjним крашким jамама, риjекамa и другим стратиштима поубиjале преко 4000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1000 становника, убиjено jе њих 826 , а до краjа рата броj погинулих попео се на 850, од око 1000 предратних становника. Од тога њих 600 су жене и дjеца, наjвише пострадали у Шурманачкоj jами код Међугорjа, у коjу су живи гурнути 6.августа 1941. Њихове кости, извађене из

Гаравице

ГАРАВИЦЕ: ДАН СЈЕЋАЊА 2013.

03.августа 2013. године са почетком у 11.00 часова у Бихаћу, у спомен-подручjу Гаравице, у организациjи Завичаjног удружења Уна, одржаће се традиционално обиљежавање страдња Срба, Јевреjа и Рома Бихаћа и Бихаћког краjа. У овом мjесту, приjе 72 године, у љето 1941. године, звjерски jе побиjено преко 12 000 невиних жртава. Убиjање невиних цивила од стране усташких злочинаца и њихових помагача, обухватило jе жртве са подручjа велике жупе Крбава и Псат, Бихаћа, Босанске Крупе, Босанског Петровца, Цазина и Доњег Лапца као и сусjедних општина – Слуња, Коренице, Дрвара и Велике Кладуше. Убиjање jе било свугдjе и на сваком мjесту, људи су живи спаљивани у кућама, шталама, бацани у jаме и бездане, а

amblem-rs.jpg

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОСУДИЛА УНИШТАВАЊЕ СПОМЕН-ПЛОЧЕ НА ПАГУ

БАЊАЛУКА, 23. ЈУЛА /СРНА/ – Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске наjоштриjе jе осудило уништавање спомен-плоче у знак сjећања на жртве концентрационог логора Јадовно на острву Паг и затражило да се починиоци овог дjела пронађу и процесуираjу у складу са законом. Министарство jе уништавање споменика посвећеног жртвама умореним у Јадовну оциjенило наjбруталниjим покушаjем скрнављења историjских чињеница и новим злочин над десетинама хиљада Срба и Јевреjа мучки убиjених у овом логору. Оваj вандализам, коjи jе за сваку осуду, наjстрашниjи jе чин потирања истине да jе на Пагу основан први логор за жене и дjецу у Другом свjетском рату, саопштено jе из Министарства. „Стравични злочини коjе су починиле усташе и фашисти у Другом свjетском рату никада не

sabor-bilogoraca1.jpg

МЈЕСТА СТРАДАЊА – ОБАВЕЗА ДА ИХ СЕ ПАМТИ И ПОТОМСТВУ ПРЕДАЈЕ!

У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОДРЖАН 4. САБОР БИЛОГОРАЦА У суботу 13. jула у Смедеревскоj Паланци jе одржан 4. Сабор Билогораца. Тако су се послиjе три године и окупљања у Руми и Гроцкоj у међувремену, бивши житељи источне Билогоре поново нашли у овом граду. Истина, у нешто мањем броjу него приjашњих година – своj данак узимаjу беспарица и криза у овом актуелном периоду коjи можемо наjjасниjе описати као догориjевање политичког проjекта започетог паљевином скупштине Србиjе приjе нешто више од jедне децениjе. Сабор jе централно мjесто окупљања Билогораца, али и прилика да се одржи годишња скупштина Завичаjног удружења „Билогора“, сабере све што се радило и урадило између два Сабора, проговори о успjесима и тешкоћама и донесу

nestala-spomen-ploca.jpg

БРИСАЊЕ ТРАГОВА ХРВАТСКЕ МРАЧНЕ ПРОШЛОСТИ

Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић изjавио jе да се поновним уништавањем Спомен-плоче жртвама усташких логора Слана и Метаjна на острву Пагу наставља брисање трагова и сjећања на хрватску мрачну прошлост из времена Другог свjетског рата. „Када би они коjи су уништили jедини споменик  жртвama усташког злочина на Пагу 1941.  били пронађени и процесуирани, онда би се могло говорити о неодговорним поjединцима задоjеним усташком идеологиjом. Овако, локалне власти, али и оне на жупаниjском и републичком нивоу, коjе не само да не чине ништа да се кривци пронађу, него не обнављаjу ово знамење, постаjу сарадници у злочину“, рекао jе Басташић за Срну. Он jе додао да jе уништавање овог споменика очекивано,

mandic.jpg

ПОЧЕЛА ЕКСХУМАЦИЈА МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

На сараjевскоj градскоj депониjи у Бућа Потоку jучер jе почела ексхумациjа велике масовне примарне и секундарне гробнице, изjавио jе предсjедник Удружења породица заробљених и несталих лица Сараjевско–романиjске региjе Милан Мандић. Мандић jе новинарима рекао да ниjе риjеч о класичноj депониjи, већ о масовноj гробници и мjесту ратног злочина. Он jе додао да у Удружењу имаjу сазнања да jе на овоj депониjи закопано више десетина Срба из Сараjева коjи су остали лоjални тадашњоj БиХ.  „Ту лоjалност су платили животом и завршили су под смећем, дебљине 27 до 32 метра“, рекао jе Мандић и додао да су на основу сазнања приjе два мjесеца почели са пробним копањем, када су дошли до података да jе риjеч о

stradanja-i-nadanja.jpg

Књига “ Страдања и надања“ Светозара Ливаде

У народноj библиотеци „Петар Кочић“, у Бањалуци дана 24.06.2013., са почетком у 18 часова, промовисана  jе књига филозофа и историчара Светоазара Ливаде. У  своjоj новоj књизи „Страдања  и надања“  Ливада  на потресан начин сведочи о злочинима столе У нас човек мора да доживи бар два рата пре но што оде да почива у миру. У нас jе било и оних људи коjи су доживели 4 – 5 ратова по глави становника. Готово све ратове изазвали суковачи рата, а њихови извођачи били су пси рата. По дефинициjи, сваки рат jе окрутан. Ма како се рат називао с обзиром на зараћене стране, по своjим последицама и у своjоj суштини био jе то грађански

Ратко Дмитровић

Како је ЕУ добила”Хрвате” Руђера Бошковића и Николу Теслу, који са Хрватском никада никакве везе нису имали

Видело се то и на случајевима Бугарске и Румуније, али нисмо обраћали пажњу, није нас додиривало Бог зна како, али улазак Хрватске у ред пуноправних чланова Европске уније принео је још један доказ да у међународном поретку прошлост не значи апсолутно ништа. Код великих сила, моћних империја, можда. Код малих народа, и то у односу на оне велике, владајуће, можеш мачку о реп да окачиш. Постоји, траје и уважава се само једно – интерес. Да, и Немачка унутар тих интереса, као земља која своје савезнике не оставља на цедилу; какви год да су, у каквим год приликама да их је стекла. То посебно важи за Хрватску. СВЕ ЈОЈ ЈЕ ОПРОШТЕНО

prijakovci.jpg

У Пријаковцима након 72 године помен српским жртвама

Усташе су 02. августа 1941, побиле 36 мjештана само зато што су били православни Срби. У Цркви вазнесења Господњег у селу Приjаковци код Бањалуке, 28. jула 2013 године са почетком у 9 часова, биће служен помен жртвама усташког злочина.  Након молитвеног диjела, обавиће се парастос у 11 часова у мjесту Дурале, недалеко од цркве, за 36 српских жртава коjе су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био jе то jедан од првих већих злочина на подручjу Бањалуке у Другом свjетском рату, о коjем се, све до недавно ћутало. Велики броj потомака жртава и мjештана три бањалучка села – Приjаковаца, Драгочаjа и Рамићи, прошле године су се први пут организовано присjетили жртава, на мjесту њиховог страдања. Жртве су

cedomir_antic_08.jpg

Један дан

Четвртак 11. jул. Године 2013. био jе несумњиво jедан обичан дан. Но, ако сте пратили jавни информативни сервис (ХТВ) наjновиjе чланице Европске униjе, извесно jе да тога дана ништа ниjе обично. За политичко вођство хрватског народа 11. jул jе jедан од неколико дана отворене мржње према Србима. Уопште ниjе спорно да jе у Сребреници извршен велики злочин. Србиjа га jе признала, судила, казнила или изручила броjне његове стварне и наводне починиоце. Само jе спорно то што у Хрватскоj никада нико на сличан начин ниjе обележио Јасеновац, Јадовно или „Олуjу“… Јер у Хрватскоj jе данас неспорно да наjмање пола милиона Срба (они тврде да их ниjе страдало више од стотину хиљада)

prebilovci-kazuo.jpg

ЈАПАНСКИ ПРОФЕСОР ПОСЈЕТИО ПРЕБИЛОВЦЕ

Професор социологиjе на jапанском Универзитету Хирошима Казуо Заики посjетио jе Пребиловце, општина Чапљина, како би истраживао проблем одрживог повратка избjеглих са овог подручjа, jавља Срна. Заики jе, након сусрета са српским повратницима у Пребиловцима, посjетио мjесто гдjе се налазе мошти мученика из овог краjа и градилиште храма Васкрсења Христовог, гдjе га jе дочекао парох Данило Боро. Пребиловачки парох jе Заикиjа упознао о страдању становника овог насеља и других херцеговачких мjеста у Другом свjетском рату и о плану обнове храма, у коjем ће смираj наћи мошти више од четири хиљаде Срба са простора jужне Херцеговине, коjе су усташе бациле у 12 jама. Парох Боро jе подсjетио на токиjски лист “Ашаи Шимбун” /Asahi Shimbun/, коjи

Хроника тихе окупације: о новој књизи др Мила Ломпара

После три издања „Духа самопорицања“ – књиге коjа jе траjно променила разумевање српске самосвести после скоро сто година идеолошких лутања, изашла jе нова књига Мила Ломпара, под називом „Повратак српском становишту?“, (у издању Catene mundi), коjа jе овом књигом отворила нову библиотеку, под називом „Српско становиште“. У „Повратку српском становишту?“ сабрани су интервjуи проф. др Ломпара коjе jе дао за различите часописе у Србиjи и Расеjању у периоду од 2007. до 2013. године. Године нису случаjно одабране: управо 2007. почиње да се формира jасна политика под паролом „Европа нема алтернативу“, коjа обнавља континуитет културне политике у Титовоj Југославиjи на изразиту штету српских националних интереса, коjи полако али сигурно губе своjе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.