arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ратко Дмитровић

Чудне године Љубомира Петковића и Хинка Драгића

Једно од наjболниjих понижења у новоj jужнословенскоj држави, Краљевини СХС, Срби су доживели на воjном плану; доjучерашњи неприjатељи постали су њихови команданти, губитници су, уз унапређења, прешли међу победнике Били су то дани набиjени догађаjима коjе ће будуће генерациjе изучавати као необично важне, историjске. Испод плашта димног – од топовских салви, и спаљених насеља – коjи се растакао и нестаjао, те 1918. године назиру се нове границе Европе и нове државе. Обичан свет видао jе ране, сахрањивао очеве и децу, тражио начин да започне нови живот, а они коjима jе било додељено или су мислили да им jе додељено да праве нову конфигурациjу Балкана, радили су своj посао. Краљевина Србиjа

oluja_srbi_u_kolonama.jpg

Акција: И жртве нас окупљају

Подигнимо споменик страдалницима геноцида, од “Јасеновца” до “Олуjе”. Матановић: Помоћи ће и град и држава. Јовановић:Не мамо права на заборав.       Акциjа “Вечерњих новости” прихваћена jе са одобравањем – споменик жртвама геноцида од “Јасеновца” до “Олуjе”, уверен сам, ускоро ће бити подигнут – каже наш прослављени шаховски велемаjстор Александар Матановић, творац идеjе да се од заборава отргну сви невини страдалници, од Јасеновца до “Олуjе”.   – Реч сећање требало би да одjекне – каже Матановић. – Ако споменика не би било, тврдиће да ниjе било геноцида. Матановић jе уверен да ће помоћи и град Београд и држава, али изнад свега jе важно да помогну људи добре воље из земље и расеjања.

zrtve.jpg

Акција: Заборав је друго убиство невиних

Поздрављаjући идеjу нашег прослављеног шахисте Александра Матановића и акциjу „Вечерњих новости“ да се подигне споменик свим жртвама геноцида, Колунџиjа сматра да jе то природан дуг и обавеза млађих поколења, али и симбол страдалништва коjе jе, каже, Србе пратило „у стопу“.     – Боле ме, зато, оскрнављени споменици – говори песник коjи jе у збирци „Дарови и уздарjа“ написао и ово: „Рушитељу моj охоли, увек jе лакше рушити, ако поново оскрнавиш челичну ружу очева на Мраковици, знаj и запамти моjе ће срце бити прво зрно у реденику и сви ћемо ко jедан на Младенову страну стати – поново“. Колунџиjа каже да подићи споменик страдалницима значи – поштовати себе и поручуjе: „Реците не рату! Али реците

akcija-holokaust.jpg

Акција: Погром Срба још траје

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида (4): Др Слободан Чикарић: И данас ме прате слике закланих по дубичким селима. Аврамов: Срби су наjвеће жртве       „Спасло ме што jе Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у логор. Али, пошто jе био крцат, за мене ниjе било места. Да сам стигао само сат раниjе усташе би ме, са осталим логорашима, послале у кречану. А то jе значило – смрт! Идеjа прослављеног шахисте Александра Матановића и акциjа „Вечерњих новости“ да се подигне споменик свим страдалницима геноцида jе величанствен чин и наша обавеза.“   Овако говори професор др Слободан Чикарић, jедан од наших наjвећих онколога. Био jе, каже, сасвим

akcija-smoneik-zrtvama.jpg

Акција: Жртве усташа имају право на име

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе” (3): Матиjа Бећковић: Ако споменика не буде било, тврдиће да ниjе било ни геноцида. Саво Штрбац: Преко своjих мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо.         ПРЕВИШЕ смо закаснили са спомеником жртвама геноцида, па сад испада као да смо то видели од других и хоћемо да им се придружимо. Док смо се ми двоумили, други су подизали споменике жртвама геноциода коjи су наводно починили Срби (уз певање песама „Нема врба колко има Срба, нема везе добре су и брезе“) – каже за „Новости“ академик Матиjа Бећковић.   Он подржава идеjу нашег прослављеног шахисте Александра

akcija-krestic.jpg

Акција: Споменик усташким жртвама (2)

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе” (2) Академик Крестић: На стубу срама су они коjи “оживљаваjу” жртве уз оптужбу да копаjу старе ране       У Јасеновцу, наjвећем и наjстрашниjем логору смрти у овом делу поробљене Европе, коjи историчари називаjу и “српски Аушвиц”, нестало jе неколико стотина хиљада Срба, Рома, Јевреjа и антифашиста различитих националности. – Жртве не смеjу да буду заборављене – каже академик Василиjе Крестић. – Наjмање што можемо да учинимо за све страдалнике, без обзира на веру, нациjу и боjу коже, jесте да им подигнемо споменик. За опомену и незаборав. Јасеновац jе само jедан од злогласних логора смрти, а Крестић сматра да би споменик био подсећање на све

dan-kao-ovaj.jpg

СЛОБОМИР ТВ: МОЈЕ ЈАДОВНО (видео)

Поводом отварања изложбе МОЈЕ ЈАДОВНО у Београду, представници удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, уjедно и аутори изложбе, гостовали су у емисиjи „Дан као оваj“ на Слобомир П телевизиjи. Шта jе то Јадовно , како се потомци сjећаjу жртава, зашто се толико дуго ћутало, имамо ли праве облике мемориjализациjе и културе памћења, погледаjте одговоре на та питања у видео прилогу коjи преносимо…   Везане виjести: Редни броj смрти – 40.000! ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА Студио-Б, 8.2.2013: O изложби МОЈЕ ЈАДОВНО у Београду ХРВАТСКА ДА СЕ СУОЧИ СА ЗЛОЧИНИМА ПОЧИЊЕНИМ У ЊЕНО ИМЕ ИЗЛОЖБА О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА У ЈАДОВНУ Нови Сад: отворена изложба Моjе Јадовно Марко Ковачевић: О Изложби „Моjе

biserko.jpg

Хрватски хелсиншки одбор и Јасеновац: А онда Соња Бисерко

Ех да су нама овакве невладине организациjе… Само помислите шта би било да нека мултиетниЋка НВО из Србиjе или Српске каже да jе сребренички рефрен говор мржње… Наравно да треба одмах друштвено дисквалификовати и jавно раскринкати сваку реципрочну будалу коjа би се усудила уопште да успореди jедну пропагандну интервенциjу у региjи Бирач, са jедним од наjгнусниjих жаришта геноцида у историjи људског рода, каква jе Јасеновац. Уосталом, то jе и главни циљ невладиних организациjа у Србаља. Да нас доведу у стање свиjести да кољемо вола за кило меса. Као да нас ниjесу довољно клали у прошлости. Стварно jе грозно оно што се десило интелектуалноj елити у Србиjи и Српскоj. Посебно у

Вуковарци, шта ћемо са „рвацком ћирилицом“

Медиjи су jавили, позиваjући се на полициjску процену, да се на антићириличном митингу у Вуковару окупило 25.000 људи. Хрвата, дакако. Ниjе истина ово за процену броjа, за Хрвате jе истина Извештавао сам пре почетка рата у Хрватскоj са наjмање педесет масовниjих окупљања и великих митинга, српских и хрватских, наставио у Београду, у периоду од 1995. па до смене Милошевића, и могу, веруjте, са врло ниским прагом толеранциjе, горе или доле, да проценим броj окупљених. У Вуковару нисам био, али по снимцима три хрватска ТВ канала – а знамо како се заузимањем одређене позициjе за камеру броj окупљених привидно увећава, што jе овде сигурно чињено, у Вуковару ниjе протестовало више од

img_0031.jpg

ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Позивамо Вас да нам се придружите на отварању изложбе «Моjе Јадовно» , у суботу, 16. фебруара 2013., у 18.оо часова у галериjи Културног центра Сремских Карловаца – Трг Бранка Радичевића 7/II. Изложба ће бити постављена до 23. фебруара 2013.  Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреjа у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након великог успиjеха у Новом Саду и Београду биће постављена и у галериjи Културног центра Сремских Карловаца – Трг Бранка Радичевића 7/II. Посjетиоци изложбе, за коjе претпостављамо да знаjу мало или готово ништа о величини и  бруталности злочина у овом комплексу логора, добиће прилику да се упознаjу са свим значаjним аспектима jадовничког страдања Срба и Јевреjа. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера

Хрватска војска у нападу на Мркоњић Град

117 дана терора

Након што jе на Радио-телевизиjи Србиjе загребачки новинар Домагоj Маргетић, наjављен као “jедини Хрват из Хрватске осуђен на суду у Ден Хагу”, изjавио како предсjедник Републике Српске Милорад Додик и његова власт, у договору с хрватским властима, не желе потенцирати злочине коjе jе ХВ 1995. починио у Мркоњић Граду, многи су се у Бањалуци осjетили прозванима. Ничим поткриjепљене изjаве новинара, коjи jе у Хаагу иначе осуђен због протузаконите обjаве свjедочења тадашњег хрватског предсjедника Стjепана Месића на суђењу Слободан Милошевићу, посебно су изазвале директора Републичког центра за истраживање ратних злочина РС-а Јанка Велимировића, аутора публикациjе о злочинима ХВ-а у Мркоњићу. О тим су злочинима “Новости” већ писале, али публикациjа Јанка Велимировића открива многе податке непознате хрватскоj jавности, коjоj се ти догађаjи намjерно прешућуjу. Потпуно jе неjасно због чега

kcjadovno.jpg

Студио-Б, 8.2.2013: O изложби МОЈЕ ЈАДОВНО у Београду

Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреjа у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, отворена jе 7.2.2013. у Руском Дому у Београду. Посjетиоци изложбе, за коjе претпостављамо да знаjу мало или готово ништа о величини и  бруталности злочина у овом комплексу логора, добиће прилику да се упознаjу са свим значаjним аспектима jадовничког страдања Срба и Јевреjа. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у коjем jе то методолошки могуће у раду са оваквом врстом историjских извора и истовремено jе путоказ како се уопштено са визуелног становишта приступа мемориjализациjи значаjних догађаjа, коjи карактерно одређуjу идентитетско-судбинске детерминанте jедног колективитета. Изложба „Моjе Јадовно“ биће постављена у Руском

moje-jadovno_ruski-dom-beograd_feb-2013_01.jpg

07.02.2013. Отварање изложбе Моје Јадовно у Руском Дому у Београду

Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреjа у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, отворена jе 7.2.2013. у Руском Дому у Београду. Посjетиоци изложбе, за коjе претпостављамо да знаjу мало или готово ништа о величини и  бруталности злочина у овом комплексу логора, добиће прилику да се упознаjу са свим значаjним аспектима jадовничког страдања Срба и Јевреjа. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у коjем jе то методолошки могуће у раду са оваквом врстом историjских извора и истовремено jе путоказ како се уопштено са визуелног становишта приступа мемориjализациjи значаjних догађаjа, коjи карактерно одређуjу идентитетско-судбинске детерминанте jедног колективитета. Изложба „Моjе Јадовно“ биће постављена у Руском

moje-jadovno_ruski-dom-beograd_frontal-001.jpg

И то је могуће: Београд постидио Бању Луку

Призор у Руском дому у Београду, на отварању прве изложбе о систему логора смрти Јадовно 1941. након 72 године, превазишао несразмjер у величини престоница Српске и Србиjе. Фраза о томе како jе неки простор „био претиjесан да прими све заинтересоване“ синоћ у Београду ниjе звучала банално и неинвентивно. Наjмање 500 људи jе густо испунило централну изложбену салу у тренуцима отварања, а свих 350 каталога коjе jе Удружење грађана Јадовно 1941. из Бање Луке приредило и одштампало, подиjељено jе. Буквално се ниjе могло дисати. Но, уколико jе броj присутних нешто што се може приписати томе да jе Београд наjмање десет пута већи од Бање Луке, jедна ствар jе битно различита од

kcjadovno.jpg

Видео: Отварање изложбе МОЈЕ ЈАДОВНО у Београду

Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреjа у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, отворена jе 7.2.2013. у Руском Дому у Београду. Посjетиоци изложбе, за коjе претпостављамо да знаjу мало или готово ништа о величини и  бруталности злочина у овом комплексу логора, добиће прилику да се упознаjу са свим значаjним аспектима jадовничког страдања Срба и Јевреjа. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у коjем jе то методолошки могуће у раду са оваквом врстом историjских извора и истовремено jе путоказ како се уопштено са визуелног становишта приступа мемориjализациjи значаjних догађаjа, коjи карактерно одређуjу идентитетско-судбинске детерминанте jедног колективитета.   Везане виjести : ИЗЛОЖБА О УСТАШКИМ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.