Обиљежавање 20 година од страдања воjника ЈНА у „тузланскоj колони“ уjедно jе и 20 година неправде и непостоjања БиХ, jер она нема ни тужилаштво нити институциjе коjе би процесуирале оваj злочин, изjавио jе Славко Новаковић, учесник колоне у коjоj jе рањен 15. маjа 1992. године. „Једино могу бити поносан на чињеницу да jе ово 20 година Републике Српске“, рекао jе Новаковић и додао да у БиХ не постоjи нико ко би могао или желио да процесуира злочин над воjницима ЈНА у „тузланскоj колони“ коjи се догодио 15. маjа 1992. године. Новаковић jе на конференциjи за новинаре коjу jе организовала Борачка организациjа општине Биjељина рекао да jе Тужилаштво БиХ „тромо и

БАЊАЛУКА, 14. МАЈА /СРНА/ – Ослобађаjућа пресуда бившем команданту 11. крупске лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/ Јовану Остоjићу доказ jе да Воjска РС у протеклом рату ниjе чинила злочине, изjавио jе Срни Остоjићев адвокат Милан Романић. Он jе навео да jе Остоjић први официр ВРС тог ранга коjи jе правоснажно ослобођен оптужби за ратне злочине било пред Судом БиХ или пред Хашким трибуналом. „Ова пресуда jе доказ да Воjска РС у протеклом рату ниjе чинила злочине, а камоли да jе геницидна како то покушаваjу да jоj наметну политичке елите из Федерациjе БиХ“, рекао jе Романић. Апелационо виjеће Суда БиХ поништило jе ослобађаjућу пресуду Гоjку Кличковићу и Младену Дрљачи

САРАЈЕВО, (СРНА) – Бошњачки политичари дуже од децениjе свjесно и прорачунато праве замjену теза и покушаваjу да оптуже Републику Српску за непровођење Анекса седам Деjтонског мировног споразума, настоjећи да сакриjу чињеницу да су они ти коjи су прво почистили Србе из Федерациjе БиХ, а потом поставили гвоздену завjесу за њихов повратак, рекла jе Срни посланик СДС-а у Представничком дому парламента БиХ Александра Пандуревић. “Према попису из 1991. године, у Сараjеву jе живjело 30 одсто Срба и данас би требало да толики буде проценат њихове запослености, односно заступљености у институциjама Федерациjе БиХ. Не чуди податак да их jе свега 4,1 одсто, jер у Сараjеву и нема Срба, тако да више Бошњака

Викeндицу Гojкa Чизмићa у Зуквaмa крaj Зaдрa минирaли су 1992. „нeпoзнaти пoчинитeљи“. Његoвa je тужбa oдбиjeнa нa свим дoмaћим судoвимa, a 33.000 кунa судских трoшкoвa нaмирeнo je дрaжбoм нa кojoj je прoдaнa дjeдoвинa Чизмићa у Гoрњoj Koвaчици Jaснo ми je дa нeмa пoлициje нa свиjeту кoja мoжe пoхвaтaти свe тeрoристe, aли ми je пoзнaтo и тo дa нeмa ни oнe кoja ниje у стaњу ухвaтити бaрeм jeднoгa – кoмeнтирa хрвaтски држaвљaнин и њeмaчки гaстaрбajтeр Гojкo Чизмићчињeницу дa хрвaтскa пoлициja у прoтeклих двaдeсeт гoдинa ниje ухaпсилa ниjeднoг oд минeрa имoвинe у влaсништву грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, кojи су пoчeткoм дeвeдeсeтих, извaн зoнe рaтних дjeлoвaњa, прoвoдили тeрoр пoд oкриљeм држaвe. Гojкo Чизмић jeднa je

ЗВОРНИК, (СРНА) – Завршен jе главни дио санациjе Спомен-обиљежjа припадницима Воjске Републике Српске (ВРС), полициjе и цивила на Црном врху код Зворника, коjе jе више пута оскрнављено, а потребно jе jош замиjенити сломљени дио плоче, потврдио jе данас предсjедник Скупштине Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник Миливоjе Марковић. Марковић jе рекао новинарима да су око Спомен-обиљежjа изливени армирани бетонски стубови са вазнама, те у непосредноj близини постављени бетонски сто и клупе за одмор посjетилаца. Истичући да су радови коштали 1.500 КМ, коjе jе из буџета обезбиjедила општина Зворник, Марковић jе рекао да jош треба наћи извођача коjи ће санирати сломљени дио Спомен-плоче. Он каже да

ЛИВНО, 11. МАЈА /СРНА/ – Кантонални суд у Ливну данас jе ослободио бившег припадника Хрватског виjећа одбране /ХВО/ Илиjу Павића /41/ из Подхума код Ливна коjи се терети за убиство српског цивила Милорада Црнчевића. Расправно виjеће jе одбило приjедлог Тужилаштва да се осумњиченом за ратни злочин продужи притвор и дониjело рjешење коjим се Павић након jедномjесечног притвора пушта на слободу, потврђено jе из суда. Предсjедник Кантоналног суда Недим Бегић рекао jе Срни да jе Кантонални суд неспорно утврдио да се осумњичени терети за кривично дjело коjе jе за посљедицу имало смрт jедног лица и за коjе се може изрећи казна од 10 или више година затвора, те да jе осумњичени