arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ратко Дмитровић

Савладана лекција

Беспредметно је данас, након свега, након толико година које су промениле и нас и околности, расправљати шта је и како је могло другачије. А увек, разуме се, може другачије. Милошевић је имао неколико година на располагању да реши косовскометохијски проблем. Имао је све у својим рукама; оружану силу, телекомуникације, медије, дипломатску мрежу… и ништа није урадио. Гурао је проблем испод кревета а онда је тај проблем експлодирао и разнео кревет, Милошевића, собу и кућу. Уместо да након оправданог укидања државности које су имале покрајине Косово и Метохија и Војводина, донесе Устав, са аутономном локалном управом за Војводину и специјалним статусом за Косово и Метохију, Милошевић није радио ништа. Чекао је,

vladimir-umeljic.jpg

Пошто правда, браћо?

ЋИРИЛИЦА Hoćemo li u NATO, hoćemo li u EU? Možda i u uniju sa Vatikanom? Kojoj firmi zapravo, kao filijala, pripada ova današnja organizacija UN, čiji je jedan od osnivača bila i ona nesrećna tamnica srpskog naroda, druga Jugoslavija? Mada, ruku na srce, i ona prva je bila strašna klopka za koju se plaćala cena Jasenovca, Jadovna itd. itd. itd. I da li ta UN-organizacija slovi (zvanično) kao osnivač Haškog tribunala? Smete li da sklopite opkladu sa mnom, gospodo vladajući (i brojni „opozicioni“) srpski političari, ako ja tvrdim da bi, kako Ante Pavelić, tako i Slavko Kvaternik i sin mu Dido, kako sarajevski nadbiskup Ivan Šarić, tako i njegov vodeći

pucnji-u-srbe.jpg

МЕЂУНАРОДНИ ПУЦЊИ У СРБЕ

Срби у Републици Српскоj често су се послиjе рата налазили на мети „чувара мира“, чиjа jе бахатост знала да иде толико далеко да пуцаjу и убиjу или да из охолости нападаjу становништво, као недавно у Бањалуци, али одговорни никада нису кажњени. Списак жртава jе дуг, а демонстрирана сила према недужним људима углавном jе правдана – „самоодбраном“. Прва жртва СФОР-а био jе бивши начелник Станице jавне безбjедности Приjедор Симо Дрљача, кога су 10. jула 1997. године убили британски воjници пред његовим сином и шураком. Дрљача jе тада био на пецању у мjесту Градина код Омарске. НАТО jе послиjе тога саопштио да jе Дрљача убиjен у „самодобрани“, иако су докази и свjедоци

antic-ceda.jpg

Умрлица. Хашки трибунал: 25. 05. 1993. – 16. 11. 2012.

Хашки трибунал jе мртав. Он 16. новембра 2012. ниjе умро, него jе угинуо. Понекад и наjвеће неправде донесу нешто добро. Страдалницима и мученицима у наjтежем часу остаjе истина. Србиjа jе данас – три дана после пресуде жалбеног већа Хашког трибунала коjом су Готовина и Маркач ослобођени сваке кривице за убиство 1,980 Срба, углавном цивила, и изгон четврт милиона грађана Хрватске за само стотинак сати, што jе наjвеће етничко чишћење у Европи од средине 20. века до данас – jош увек у шоку. Подсећа на човека коjи jе у саобраћаjноj несрећи изгубио руку и сада преживљава оне jезиве тренутке коjи га деле од мрачног али спасоносног самозаборава несвести. Међу осуђенима Хашког трибунала

simic-mladic.jpg

♥ ♥ ♥ ХАГ ♥ ♥ ♥

Желим да изразим своjе посвемашње задовољство ослобађаjућом пресудом за фискални рачун Готовине и Чермака.   Ко год се озлоjедио, насикирао и разљутио оваквом одлуком, треба озбиљно да се забрине. Љутња би значила да jе таj неко сматрао како у Хагу заиста стануjе некаква правда. Такав поjединац jе насjео на читаву ту лажну конструкциjу, да jе направљен како би се распетљало клупко злочина, да би се остварило помирење. Сад би неко морао бити глуп да то jавно каже. Хвала им, али заиста им хвала што су укинули ту jедну малу и биjедну пресудицу, историjски анонимним људима, чиjа jе jедина сврха била да привремено замлаћуjе Србе како таj суд има и трунку

parastos-bl.jpg

Бања Лука служен парастос страдалим Србима

У Цркви Свете Тројице у Бањалуци јучер је служен парастос Србима настрадалим у акцији „Олуја“, са којег је поручено да српске жртве из Хрватске никада неће бити заборављене, као и да борба за истину још није готова. Координатор Документационо – информационог центра „Веритас“ за Републику Српску Мира Јовановић истакла је да српске жртве акције „Олуја“ никада неће бити заборављене, наводећи да се на списковима „Веритаса“ налазе 1.962 жртве које се воде као нестали или мртви.  Она је нагласила потребу да институције БиХ покрену правни поступак против оних који су гранатирали колоне избјеглица дубоко на територији БиХ, на Петровачкој цести, гдје је страдало и четворо дјеце. „У Хрватској има 413 локација

fausto-pokar.jpg

Покар: Пресуда Готовини противна осећају за правду

ХАГ – 17. новембар (Бета, РТВ) – Члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар (Pocar) оценио jе да jе данашња ослобађаjућа пресуда коjу то веће, уз његово противљење, изрекло хрватском генералу Анту Готовини, „противна било каквом осећаjу за правду“. „Не веруjем да jе правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом – коjу првостепено веће ниjе олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе – jедним потезом преиначуjе у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног обjашњења“, подвукао jе италиjански судиjа Покар у противном мишљењу коjе jе део коначне пресуде. Већином гласова три према два, апелационо веће Трибунала jе jуче ослободило генерале Готовину и Младена Маркача кривице за прогон

Ален Будаj

Будај: Увођење иновације „рат без злочина“

Директор jевреjске невладине организациjе „Маргелов институт“ из Загреба Ален Будаj изjавио jе Срни да jе након ослобађаjуће пресуде за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача циjели свиjет свjедок увођења иновациjе „рат без злочина“, те да и оваj примjер потврђуjе „праксу“ да Хрвати, баш као и Американци, „никада не могу починити злочине“. „Хрватска слави, Срби су пренеражени ослобађаjућом пресудом хрватским генералима, а читав свиjет jе свjедок увођења иновациjе ‘рат без злочина“, рекао jе Будаj. Он jе нагласио да jе већ устаљена „пракса“ да Хрвати, баш као и Американци, „никада не могу починити злочине“. „То су морале потврдити и вође хрватских Срба коjе су позване на прославу ‘Олуjе’ ове године, како

slavni_preci.jpg

Славни преци почивају у корову

Новости истражуjу – гробови српских воjника расути су на 676 места у чак четрдесет држава. За хитне санациjе у 2013. години потребно 85, планирано свега 15 милиона динара       ПОСМРТНИ остаци српских и jугословенских воjника расути су на 676 локациjа у чак 40 држава, а процењуjе се да у овим хумкама почива и до 300.000 покоjника. О великом броjу воjних гробаља и мемориjала држава годинама ниjе водила бригу, па су многа у лошем стању. Иако jе само за хитне санациjе ових обjеката планиране за 2013. потребно 85 милиона динара, предлог буџета за следећу годину предвидео jе пет пута мањи износ. Иако су потребе вишеструко веће, за одржавање гробова

Милан Недић

Генерал Милан Недић – издајник, или пророк српског страдања?

Просуђивање о властитоj историjи у српском народу jе препуно предрасуда. Сви се сматраjу позвани да коментаришу, хвале или осуђуjу а да при том нису уложили ни наjмањи напор да се упознаjу са чињеницама о догађаjима или личностима о коjима доносе закључке. Моj деда-стриц Милан Недић jедна jе од ових личности. Вољен и оспораван, одликован и осуђиван, скончао jе наjзад своj живот самоубиством уз помоћ УДБ-е фебруара 1946. године. У квалификовању генерала Недића као издаjника важно место заузима и реферат коjи jе он поднео новембра 1940. године а након чега jе смењен са дужности министра воjске и морнарице и пензионисан. Овим рефератом се децениjама махало као крунским доказом његовог германофилства и

stare_knjige.jpg

Фонд: Дане Мирић Миланковић – родна Крбавица

Архив Срба у Хрватскоj у свом саставу има фонд коjи бисмо жељели истакнути. Изузетну   част учинио нам jе г.Дане Мирић Миланковић  повjеривши Архиву на чување све своjе записе о родноj Крбавици.     У прилогу jе и  Монографиjа –Крбавица-  у коjоj читамо да jе посвећена:   -Свим генерациjама Крбавчана  коjи су стољетним мукотрпним и поштеним радом, слободарским опредjељењем и љубављу доказивали како се воли своj краj и своjа домовина. -Крбавчанима коjи су напустили огњишта своjих предака и отишли у друге краjеве наше земље и далеког свиjета. -Крбавчанима коjи су у току народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945., подниjели натчовjечанске напоре и дали велике жртве за слободу. -Крбавчанима коjи су побjеди

sucur06.jpg

Страдање српског православног свештенства у НДХ

У петак, 09.11.2012. г. у светосавском културном клубу  у Бањалуци настављен jе циклус предавања „Страдање Срба у 20. виjеку“  Јереj мр. Драган Шућур  одржао jе предавање на тему „Страдање српског православног свештенства у НДХ“     Послушаjте предавње jереjа мр. Шућура   Срспска православна црква достоjна у свим нашим страдањима  заjедно са своjим народом преживjела jе тешке дане геноцида у НДХ. Системско и свирепо сузбиjање православља 1941-1945 на овим просторима подразумjевало jе обрачун са архиjереjима и свештеницима СПЦ.  Сурова убиства, прогони, малтретирања  само су дио онога о чему се мгло чути током предвања. Више од двиjе стотине побиjених свештених лица од коjих трећина у систему логора смрти Независне  Државе Хрватске,

НЕДЕЉКОВИЋ ДУБРОВАЧКИ СРБИ У 19. ВЕКУ

Дубровачки Срби  сматрали су да jе Дубровник  “од памтивjека имао српску мисао притаjену у грудима. Све: историjа, трговина, књижевност, географиjа, све jе удруживало и jеднако удружуjе наш град са српским залеђем.” Медо Пуцић и Матиjа Бан били су први коjи су почетком четрдесетих година 19. века говорили о српству Дубровника.(1) У чланку „Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55-годишњици његове смрти“ обjављеном у листу „Дубровник” истакнут jе  значаj Меда Пуцића за дубровачке Србе католике : „Таj препород у српском духу, коме jе Медо Пуцић био зачетником, … убрзо jе био захватио готово сву властелу и цвиjет дубровачке интелигенциjе и грађанства. … ” (2) У говору на сахрани Меда Пуцића Перо

cica-cdr.jpg

Иван Миладиновић: Стаљин нудио сарадњу ђенералу Дражи

Растроjена грађанским ратом и све дубљим међусобним поделама, влада професора Јовановића jе историjски изазов из Москве, о воjничкоj сарадњи, глатко одбилаУ времену у коме доминираjу кризе (дневно-политичке, економске, моралне, криза система вредности) не изненађуjе што jе у општим медиjским халабукама, готово неприметно, прошла изjава професора др Бориса Анатољевича Старкова, шефа Катедре за двадесети век на Универзитету у Петербургу, да jе Дража Михаиловић био сарадник воjне совjетске обавештаjне службе. Да се за тренутак вратимо професору Старкову. Он jе jе jош у време Горбачова био члан комисиjе за рехабилитациjу ЦК СССР-а и због природе посла био упућен на таjне архиве Совjетског Савеза. Пре десетак година изабран jе, да с групом млађих историчара,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.