У Пaулин Двoру, нeдaлeкo oд Oсиjeкa, oдржaн je пaрaстoс зa дeвeтнaeст мeштaнa кoje су 1991. убили хрвaтски вojници. Пaрaстoс, кojeм су уз пoрoдицe жртaвa злoчинa присуствoвaли и прeдстaвници српскe зajeдницe нa oвoм пoдручjу, служили су прoтojeрej-стaврoфoр Брaнкo Рoгaн, пaрoх из Дoпсинa, тe jeрejи Нeнaд Лaзић из Пeтрoвe Слaтинe и Нeмaњa Kлajић из Будимaцa. – O oвoм злoчину сe причa сaмo нa дaтум дoгaђaњa, a o њeму ни мeштaни oкoлних сeлa нe знajу пунo. Зaтo je oвo joш jeднa приликa дa сe сeтимo нaших пoгинулих мeштaнa. Oвдe je прeмa пoпису из 1991. живeo 161 стaнoвник, штo знaчи дa je гoтoвo свaки oсми стрaдao – истaкнуo je Mилe Злoкaпa, нaчeлник Oпштинe Шoдoлoвци. Вeнцe

У Хрвaтскoj joш нeмa пoлитичкe вoљe дa сe oбиљeжe мjeстa стрaдaњa Србa у Хрвaтскoj у рaту дeвeдeсeтих, пoгoтoвo у нижим структурaмa влaсти, рeчeнo je нa Oкруглoм стoлу „Meмoриjaлизaциja у Хрвaтскoj“, кojи су oргaнизирaли Инициjaтивa млaдих зa људскa прaвa и Удружeњe пoрoдицa нeстaлих и пoгинулих лицa Сузa, уз пoдршку Meђунaрoднe кoмисиje зa нeстaлa лицa (ИЦMП). Циљ скупa билo je oбиљeжaвaњe стрaдaњe Србa, зaтo штo су тe инициjaтивe чeстo излoжeнe критикaмa и нaпaдимa из зaинтeрeсирaнe jaвнoсти. Пo риjeчимa Чeдoмирa Maрићa из „Сузe“, ситуaциjу илустрирa oднoс прeмa спoмeнику у Гoлубићу кoд Kнинa кojи je сaгрaђeн нa црквeнoм зeмљишту и нa њeму су билa имeнa 34 мjeштaнa Гoлубићa, oд кojих je нajвишe цивилa. Збoг

Иако jе прошло већ десетак дана, jош се ниjе слегла прашина од „правне олуjе“ коjа jе резултирала ослобађаjућом пресудом Хашког трибунала за хрватске генерале Готовину и Маркача. Било jе у тим реакциjама свега и свачега. Понеко jе „прао биографиjу“. Понеко „заметао трагове“. Али веруjем да jе већина коментатора ипак била искрено констернирана, огорчена и шокирана. Одлуку жалбеног већа Теодора Мерона осудили су готово сви у Србиjи, укључуjући и оне коjи су за Трибунал и његове поступке увек налазили неку лепу и оправдаваjућу реч. Е, сад. Поштено говорећи, не би хашка правда била много праведниjа чак ни да су их осудили на неке мање временске казне. А онда ослободили зато што

Проглашавање ћирилице хрватском баштином дио jе настоjања да се потпуно избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вjере – православних Срба, Срба католика и Срба исламске вjере, рекао jе Срни историчар Никола Жутић из Института за савремену историjу у Београду. „Зато се подводи та, тобож западна ћирилица, као културно благо Хрвата, а вjероватно ће и Бошњаци да присвоjе такве тезе ове, у потпуности, псеудонауке“, рекао jе Жутић поводом научног скупа „Хрватска ћирилична баштина“, коjи jе организован у Хрватскоj академиjи наука и умjетности. Жутић jе истакао да таj научни скуп представља фалсификаторска настоjања коjа су позната у Хрватскоj да се у потпуности избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вjере. Он

У интервjуу коjи доноси „Недељник“ од 22. новембра 2012. а преноси „Блиц“[1], бивши амерички амбасадор у Хрватскоj Џон Питер Галбраjт у вези са операциjом „Олуjа“ износи jедан значаjан податак коjи би лако могао да остане непримећен. „Морате да ставите ствари у историjски контекст“, каже Галбраjт. „Непуних месец дана пре Краjине догодила се Сребреница. Размере тог покоља постале су нам jасне негде око 25. jула, а у исто време наши људи на терену, као и хрватски званичници, убеђивали су ме да су Младић и Мартић кренули на Бихаћ“. На другом месту, Галбраjт тврди: „Ево, сада вам кажем, да Ратко Младић, таj брутални кољач, таj безобзирни, луди убица, да он ниjе наредио

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић демантовао jе наводе загребачког новинара Домагоjа Маргетића да се по наредби предсjедника Републике Српске Милорада Додика скрива и држи у ладицама документациjа за почињени ратни злочин хрватске воjске над Србима на подручjу Мркоњић Града. „Негирам да Додик има било каквог утицаjа на рад овог центра, односно МУП-а Републике Српске, када jе риjеч о документовању ратних злочина, осим што подржава наш рад“, рекао jе Велимировић данас новинарима. Маргетић jе у емисиjи РТС-а „Да можда не“ изнио тврдњу да jе Додик наредио да се предмет „Мркоњић Град“ скрива и не процесуира ради његових /Додикових/одређених политичких калкулациjа са одређеним круговима у Хрватскоj, приказуjући том

У Србиjи се, сваког часа, расправља о понекоj антисрпскоj изjави неког од Хрвата. Недавно смо имали порицање Јасеновца као „српског мита“ – порицатељ jе био управник Бискупског архива при централном хрватском архиву, римокатолички патер Стjепан Разум. Онда jе Жељко Керум, градоначелник  Сплита, другог по величини града у Хрватскоj, изjавио на Хрватскоj телевизиjи да никад не би прихватио Србина за зета, да Срби у Хрватскоj мораjу да знаjу где им jе место, да већина Хрвата мисли исто, али да то не могу да кажу. Нико од званичника, па ни Иво Јосиповић, коjи себе представља као „заштитника Срба у Хрватскоj“, ниjе реаговао на Керумове тезе. Ратко Дмитровић, у своjоj анализи „Керум jе,

„Страдање Срба у Босни и Херцеговини у Првом свjетском рату“ назив jе сљедећег предавања у оквиру циклуса „Мjесец сjећања на страдање Срба у 20. виjеку“ коjи се одржава у организациjи Светосавске омладинске заjеднице у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др  Милан Васић“   Доктор историjских наука Горан Латиновић покушаће да  обjасни страдње Срба о коjем данас на жалост мало знамо. Зашто jе то тако и шта jе наша дужност према истини и прецима  сазанаћемо у петак у 19 часова у просториjама  Светосавског културног клуба у улици Бана Милосављевића бр. 8. Ораганизатори наглашавjу да су изузетно задовољни кавлитетом и изузетном посjећеношћу досадашњих предавања и да не сумњаjу да ће тако бити и у петак. Везане виjести: О хрватским

У Инсбруку jе у суботу, 17. новембра 2012. године у организациjи Српске православне омладине Инсбрук – СПО(Ј)И одржано последње предавање на немачком jезику за 2012. годину, на тему „Српски ентитет у Босни и Херцеговини – 20 година Републике Српске“.       Предавање jе одржано у познатом кафеу Кацунг (Katzung) у Старом граду у Инсбруку, а предавач jе био Марко Милорадовић, студент Правног факултета Универзитета у Инсбруку и jедан од првих чланова Омладинске организациjе СПО(Ј)И. Предавању jе присуствовао значаjан броj гостиjу, међу коjима су претежно били Аустриjанци и Срби. Испред града Инсбрука присуствовао jе мр Герхард Фриц, председник Скупштине града Инсбрука, а испред Заjеднице Срба у Тиролу, председник те кровне организациjе, господин Гостимир