У Паулин Двору, недалеко од Осијека, одржан је парастос за деветнаест мештана које су 1991. убили хрватски војници. Парастос, којем су уз породице жртава злочина присуствовали и представници српске заједнице на овом подручју, служили су протојереј-ставрофор Бранко Роган, парох из Допсина, те јереји Ненад Лазић из Петрове Слатине и Немања Клајић из Будимаца. – О овом злочину се прича само на датум догађања, а о њему ни мештани околних села не знају пуно. Зато је ово још једна прилика да се сетимо наших погинулих мештана. Овде је према попису из 1991. живео 161 становник, што значи да је готово сваки осми страдао – истакнуо је Миле Злокапа, начелник Општине Шодоловци. Венце

У Хрватској још нема политичке воље да се обиљеже мјеста страдања Срба у Хрватској у рату деведесетих, поготово у нижим структурама власти, речено је на Округлом столу „Меморијализација у Хрватској“, који су организирали Иницијатива младих за људска права и Удружење породица несталих и погинулих лица Суза, уз подршку Међународне комисије за нестала лица (ИЦМП). Циљ скупа било је обиљежавање страдање Срба, зато што су те иницијативе често изложене критикама и нападима из заинтересиране јавности. По ријечима Чедомира Марића из „Сузе“, ситуацију илустрира однос према споменику у Голубићу код Книна који је саграђен на црквеном земљишту и на њему су била имена 34 мјештана Голубића, од којих је највише цивила. Због

Иако је прошло већ десетак дана, још се није слегла прашина од „правне олује“ која је резултирала ослобађајућом пресудом Хашког трибунала за хрватске генерале Готовину и Маркача. Било је у тим реакцијама свега и свачега. Понеко је „прао биографију“. Понеко „заметао трагове“. Али верујем да је већина коментатора ипак била искрено констернирана, огорчена и шокирана. Одлуку жалбеног већа Теодора Мерона осудили су готово сви у Србији, укључујући и оне који су за Трибунал и његове поступке увек налазили неку лепу и оправдавајућу реч. Е, сад. Поштено говорећи, не би хашка правда била много праведнија чак ни да су их осудили на неке мање временске казне. А онда ослободили зато што

Проглашавање ћирилице хрватском баштином дио је настојања да се потпуно избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вјере – православних Срба, Срба католика и Срба исламске вјере, рекао је Срни историчар Никола Жутић из Института за савремену историју у Београду. „Зато се подводи та, тобож западна ћирилица, као културно благо Хрвата, а вјероватно ће и Бошњаци да присвоје такве тезе ове, у потпуности, псеудонауке“, рекао је Жутић поводом научног скупа „Хрватска ћирилична баштина“, који је организован у Хрватској академији наука и умјетности. Жутић је истакао да тај научни скуп представља фалсификаторска настојања која су позната у Хрватској да се у потпуности избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вјере. Он

У интервјуу који доноси „Недељник“ од 22. новембра 2012. а преноси „Блиц“[1], бивши амерички амбасадор у Хрватској Џон Питер Галбрајт у вези са операцијом „Олуја“ износи један значајан податак који би лако могао да остане непримећен. „Морате да ставите ствари у историјски контекст“, каже Галбрајт. „Непуних месец дана пре Крајине догодила се Сребреница. Размере тог покоља постале су нам јасне негде око 25. јула, а у исто време наши људи на терену, као и хрватски званичници, убеђивали су ме да су Младић и Мартић кренули на Бихаћ“. На другом месту, Галбрајт тврди: „Ево, сада вам кажем, да Ратко Младић, тај брутални кољач, тај безобзирни, луди убица, да он није наредио

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић демантовао је наводе загребачког новинара Домагоја Маргетића да се по наредби предсједника Републике Српске Милорада Додика скрива и држи у ладицама документација за почињени ратни злочин хрватске војске над Србима на подручју Мркоњић Града. „Негирам да Додик има било каквог утицаја на рад овог центра, односно МУП-а Републике Српске, када је ријеч о документовању ратних злочина, осим што подржава наш рад“, рекао је Велимировић данас новинарима. Маргетић је у емисији РТС-а „Да можда не“ изнио тврдњу да је Додик наредио да се предмет „Мркоњић Град“ скрива и не процесуира ради његових /Додикових/одређених политичких калкулација са одређеним круговима у Хрватској, приказујући том

У Србији се, сваког часа, расправља о понекој антисрпској изјави неког од Хрвата. Недавно смо имали порицање Јасеновца као „српског мита“ – порицатељ је био управник Бискупског архива при централном хрватском архиву, римокатолички патер Стјепан Разум. Онда је Жељко Керум, градоначелник  Сплита, другог по величини града у Хрватској, изјавио на Хрватској телевизији да никад не би прихватио Србина за зета, да Срби у Хрватској морају да знају где им је место, да већина Хрвата мисли исто, али да то не могу да кажу. Нико од званичника, па ни Иво Јосиповић, који себе представља као „заштитника Срба у Хрватској“, није реаговао на Керумове тезе. Ратко Дмитровић, у својој анализи „Керум је,

„Страдање Срба у Босни и Херцеговини у Првом свјетском рату“ назив је сљедећег предавања у оквиру циклуса „Мјесец сјећања на страдање Срба у 20. вијеку“ који се одржава у организацији Светосавске омладинске заједнице у сарадњи са Удружењем студената историје „Др  Милан Васић“   Доктор историјских наука Горан Латиновић покушаће да  објасни страдње Срба о којем данас на жалост мало знамо. Зашто је то тако и шта је наша дужност према истини и прецима  сазанаћемо у петак у 19 часова у просторијама  Светосавског културног клуба у улици Бана Милосављевића бр. 8. Ораганизатори наглашавју да су изузетно задовољни кавлитетом и изузетном посјећеношћу досадашњих предавања и да не сумњају да ће тако бити и у петак. Везане вијести: О хрватским

У Инсбруку је у суботу, 17. новембра 2012. године у организацији Српске православне омладине Инсбрук – СПО(Ј)И одржано последње предавање на немачком језику за 2012. годину, на тему „Српски ентитет у Босни и Херцеговини – 20 година Републике Српске“.       Предавање је одржано у познатом кафеу Кацунг (Катзунг) у Старом граду у Инсбруку, а предавач је био Марко Милорадовић, студент Правног факултета Универзитета у Инсбруку и један од првих чланова Омладинске организације СПО(Ј)И. Предавању је присуствовао значајан број гостију, међу којима су претежно били Аустријанци и Срби. Испред града Инсбрука присуствовао је мр Герхард Фриц, председник Скупштине града Инсбрука, а испред Заједнице Срба у Тиролу, председник те кровне организације, господин Гостимир