arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kisov-jarak46.jpg

Koмeмoрaциja зa жртвe устaшкoг тeрoрa нa Билoгoри

Kрajeм руjнa 1942. рeжим Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe oфeнзивoм нa Билoгoри, у кojoj je судjeлoвaлo oкo пeт тисућa устaшa, дoмoбрaнa и Ниjeмaцa, у кoнцeнтрaциoнe лoгoрe Jaсeнoвaц и Сисaк пoтjeрao je приближнo три тисућe стaнoвникa Грубишнoг Пoљa и oкoлицe, нajвишe жeнa, дjeцe и стaрaцa. Tих je дaнa пo билoгoрским ливaдaмa, њивaмa, пoљимa и нa кућним прaгoвимa пoбиjeнo и у зajeдничкe грoбницe бaчeнo oкo 500 oсoбa: у Грубишнoм Пoљу 69, Maлoм Грђeвцу 62, Сибeнку 87, Вeликoj Пeрaтoвици 67, Toпoлoвици 66, Гaкoву 48, Maлoj Пeрaтoвици 37, Брзajи 32, Вeликoj Дaпчeвици 31, Maлoj Дaпчeвици 32 и Лoнчaрици 15. Вaгoнимa у смрт Сeдaмдeсeт гoдинa кaсниje, тoчнo нa дaн пoкoљa, 28. руjнa, прeживjeли судиoници ликвидaциja, пoтoмци и

Ратко Дмитровић

Бакирова браћа

Босна и Херцеговина jе траjно, занавек, подељена земља. Босна никада неће постати jединствена држава, њено тло jе набиjено историjом чиjе аветне сенке упорно и без престанка подижу завесе од мржње међу Босанцима. Том земљом jе владала jедна империjа коjа jе иза себе оставила вечну везу са остацима сопственог бића – оставила jе религиjу, ислам – и та веза ових дана и година бубри као врба у пролеће, показуjе своjа различита лица од коjих ниjедно не доприноси уjедињењу босанскохерцеговачких народа. Ово, свестан сам, звучи краjње обесхрабруjуће за дух заjедништва (шта год то значило), али ово jе истина коjа се не докучуjе бог зна каквом интелигенциjом и памећу. Довољно jе да човек

organi.jpg

Злочин над Србима гурају у заборав

Стразбур – Време пролази, а резултата поводом истраге о трговини људским органима на окупираним териториjама и у Албаниjи jош нема. Управо завршено заседање Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру показало jе да међу посланицима постоjи интересовање да се сазна докле се стигло у испитивању навода из извештаjа Дика Мартиjа на основу коjег jе у овоj наjстариjоj активноj европскоj интеграционоj институциjи изгласана и резолуциjа. Тако jе посланик и некадашњи шеф делегациjе Србиjе Милош Алигрудић у изjави за „Новости“ истакао да Еулекс иде „ситним корацима“ и од Савета Европе затражио да се овом темом и даље бави, док jе нови шеф делегациjе Љубица Васић, чак, изнела лично мишљење да би напредак у

kurt-valdhajm-na-podgoricckom-aerodromu-1943.jpg

Афера Валдхајм у Југославији (3): Злочинац са шифром

Досиjе о ратном злочинцу Курту Валдхаjму Југославиjа jе доставила одговараjућоj комисиjи Уjедињених нациjа у Лондону jош почетком 1948. године.  Слика коjа jе оби[ла свет: Курт Валдхаjм (други слева) са италиjанским и немачким официрима 1943. на подгоричком аеродрому Био сам очаjан због тога што „Новости“ одбиjаjу и оклеваjу да обjаве моj новитекст о Валдхаjму – вели даље Данко Васовић. Знао сам да имам вест-бомбу и да то већ сутра више неће бити ништа ако то дозна и обjаве неке друге новине илиагенциjа, jер при сазнању да постоjи таj досиjе нико неће седети скрштених руку. Сплетке почињу Сутрадан сам се ипак мало охрабрио пошто то нико ниjе обjавио, можда из истих разлога из коjих jе и моj главни уредник

Milorad-Pupovac.jpg

Пуповац: Загреб без слуха за жртве

Хрватска власт више пажње посвећуjе победама и нема довољно слуха за жртве, поручио Милорад Пуповац на дечjем гробљу у Сиску где су сахрањене жртве усташког концентрационог логора. Председник Српског народног већа Милорад Пуповац рекао jе да хрватска власт, баш као и jугословенска пре ње, пажњу посвећуjе победама и да нема довољно слуха за жртве. „Тако се данас, 17 година након рата, у Хрватскоj први пут одржава комеморациjа на дечjем гробљу у Сиску, у част више од две хиљаде деце умрле или погубљене у сисачком дечjем концентрационом логору“, рекао jе Пуповац на комеморациjи у Сиску, код спомен обележjа деци жртвама усташког концентрационог логора у Сиску током 1942. и 1943. године. „Још

sisak_komemoracija_2012.jpg

Служен парастос српској дјеци убијеној у сисачким логорима

На дjечиjем гробљу у Сиску, гдjе су сахрањени српски малишани страдали у логорима у овом хрватском граду од 3. августа 1942. до 8. jануара 1943. године, данас jе служен парастос и одржана комеморациjа страдалима. Комеморациjу су организовали Српско народно виjеће /СНВ/ и Виjеће српске националне мањине града Сиска како би се одала пошта страдалоj српскоj дjеци. Скупу су присуствовали преживjели и свjедоци страдања наjневиниjих жртава усташког терора, те предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац. Руководилац Одjељења за културу Српског народног виjећа из Загреб Анета Лалић рекла jе Срни да су у логоре у Сиску довођена дjеца са Козаре, Кордуна, Баниjе, Мославине и других подручjа коjа су етнички српска. „Многи коjи се тиме баве кажу

Ратко Дмитровић

Проблеми Хрвата са Бобом Диланом и Бранком Лустигом

Геноцид над Србима у Другом светском рату био је познат само на потесу од Вардара до Триглава, и међу малобројним историчарима…Зато је запањујуће, готово невероватно, да један музичар, истина светског калибра, планетарно познат, али само музичар, изговара оно што нико пре њега није; Павелићеве Хрвате ставља у ранг нациста, а Србе на позицију Јевреја Изненада, кад то нико није могао да претпостави ни у сновима, два у свету врло угледна и утицајна човека, један из музичког, други из филмског света, урадила су нешто што је у Хрватској изазвало велику пажњу, реакције и протесте. Наравно, реч је о Србима. УДАРАЦ У ВРХ БРАДЕ Не памтим да је неко на међународном плану

Ален Будаj

Будај: Хрватска избјегава одговорнос за усташке злочине

Реаговања у Хрватској на изјаву култног америчког музичара јеврејског поријекла Боба Дилана о Хрватима као нацистима, као и бојкот филма о холокаусту, представљају константно избјегавање историјске одговорности за злочине који су починили припадници хрватског народа у Другом свјетском рату над Србима, упозорава Ален Будај, директор Маргеловог института.Будај подсјећа на забрану емитовања Диланових пјесама на хрватском Радио-Сплиту, као и на недавни бојкот пројекције филма о холокаусту хрватског „оскаровца“ и преживјелог логораша Аушвица Бранка Лустига у биоскопима у Задру и Книну. „Историјска је истина да су припадници хрватског усташког покрета у служби злочиначке квислиншке творевине НДХ убијали Србе, али изгледа да неки људи, као што је уредница хрватског Радио-Сплита, не желе чути

vasovic-valdhajm.jpg

Афера Валдхајм у Југославији (2): Поноћни састанак

Валдхаjм jе очигледно желео да по сваку цену прикриjе своjу улогу у операциjи „Шварц“, наjзлогласниjоj и наjкрвавиjоj немачкоj офанзиви изведеноj на тлу Југославиjе. АУСТРИЈАНАЦ СА БЕЗБРОЈ ЛИЦА: Курт Валдхаjм са  Данком Васовићем 1986. у Салцбургу Таj моj интервjу са генералом Кадиjевићем, обjављен у „Младости“ – казуjе даље Данко Васовић – био jе, наравно, jак адут Томи Милиновићу коjи jе jедног jутра на колегиjуму обавестио уреднике да бих jа желео да радим за „Новости“. При том их jе питао да ли неко од њих има потребу за младим новинаром. Јавио се Михаило Рашић, тада уредник спортске рубрике: нека дође код мене, даћемо му шансу, али без икаквих обавеза – ако зна

sprsko-groblje.jpg

Факовићи, парастос убијеним Србима

У братунчакоj Мjесноj заjедници Факовићи данас ће бити служен парстос за 25 Срба, претежно цивила, коjе су приjе 20 година убили припадници муслиманске армиjе из Сребренице.Борачка организациjа општине Братунац наjавила jе да ће обиљежавање почети у 11.00 часова парастосом на мjесном гробљу у Факовићима, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа. Међу Србима убиjеним у Факовићима било jе и осам старица. За оваj злочин, као и за све злочине почињене 1992. и 1993. године, када jе на подручjу Братунца и Сребренице убиjено 1.500 Срба, претежно цивила, jош нико ниjе осуђен, или ухапшен, нити се води истрага. Извор:  

dylan-bob.jpg

БОРИС ДЕЖУЛОВИЋ Мој Дилане, побратиме мио:

Трећа смjена хрватске страже ниjе била у стању прочитати ни циjелу реченицу у коjоj jе осjетила своjу крв. Занимљиву расправу отворио jе Боб Дyлан у интервjуу Роллинг Стонеу, колоквиjално успоредивши Хрвате с робовласницима и нацистима. Ако вашим венама тече крв неког давног робовласника или припадника Ку Клуx Клана, Црнци то могу осjетити, вели стари пjесник, баш као што Жидови могу осjетити нацистичку крв, и као што Срби – даље ће он, на ужас Хрвата – могу осjетити хрватску, пише Борис Дежуловић за Слободну Далмациjу.   Осовила се, дакако, ноћна дежурна смjена балканске патриотске страже на стражње ноге: Срби одмах унаприjедили Дyлана у Гарашанyна, а Хрвати своjим истанчаним осjећаjем за правду и

Срна

Злочинци из Хрватске

Свjедок одбране Месуд Челиковић рекао jе на данашњем наставку суђења Сенахиду Рибићу, оптуженом за злочине над српским цивилима на подручjу Оџака, да jе чуо како су троjицу цивила 1992. године у селу Језеро убили људи из Хрватске.Он jе потврдио да су од априла до jула 1992. на подручjу Оџака боравили припадници Карловачке бригаде из Хрватске и плаћеничке jединице коjе су се звале „Гавранови“, „Лисице“ и „Ханџарци“. „Чуо сам у jедном кафићу од припадника моjе jединице да су три човjека убиjена у Језеру и да су то урадили људи из Хрватске“, рекао jе Челиковић, коjи jе био припадник Териториjалне одбране и 102. бригаде ХВО-а у Оџаку. Други свjедок одбране Земир Буквић

dubrovnik-tosovic.jpg

Српско Приморје у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

За приморске Србе године пред Други светски рат биле су године искушења. Хрватска штампа тражила jе стварање посебне хрватске области. Гласник Срба католика „ Дубровник”  био jе у сталноj полемици са хрватском штампом коjа jе своjатала Приморjе (Дубровник и Боку Которску) у оквиру решења хрватског питања.  У тоj полемици лист jе истицао да  су ,,сви стари Дубровчани, чиjи смо ми потомци, дошли из српског залеђа и да се jе с тога Дубровник увиjек и занашао српском мисли, био у вези са слободним српским државама, са њима трговао, са њима се богатио умно и материjално и од њих примао на дар сусjедне замље. Ово jе историjа а не фалсификат. Дубровник ниjесу

pejzazi.jpg

Пејзажи обиљежени траумом

Ова нова фотографска књига изнимне jе љепоте, а о страшноj теми. Умjетница Сандра Витаљић (предаjе Теориjу фотографиjе на Академиjи драмске умjетности у Загребу; докторирала jе на гласовитоj прашкоj Филмскоj академиjи, награђена jе двjема проминентним стипендиjама у САД-у…) снимила jе наша ратна стратишта да прикаже како данас изгледаjу и што се с њима догодило. Обишла jе, приjе свега, она мање позната, о коjима само понекад чуjемо у новинама или их неки идеалист – попут покоjног Анте Земљара – жели истргнути из политички наметнутог заборава. Наjвеће такво “заборављено” мjесто у књизи су логори Слана и Метаjна на Пагу, гдjе су у само два мjесеца 1941. усташе убили између 15 и 18 тисућа Срба и Жидова. Данас

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.