arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
pokolj_na_kozari.jpg

Афера Валдхајм у Југославији (9): Комунисти штите нацисту

Будимир Лончар jе, како пише у строго поверљивом записнику са затвореног састанка у кабинету тадашњег заменика савезног секретара за иностране послове, посвећеног „случаjу Валдхаjм“ на краjу издиктирао и задатке коjе jе државни врх наложио Министарству иностраних послова, везано за ову аферу, коjа jе очигледно издигнута на наjвиши могући ниво. Неко jе хтео да занемари жртве усташко-немачких покоља на Козари Лончар jе наложио да се „израдиинформациjа“ за председништва република и покраjина у коjоj нагласак треба да буде на политичкоj оцени „случаjа Валдхаjм“ (нагласио Б. С.); да се за потребе чланова Председништва обради сва расположива документациjа о Валдхаjму, како она коjа jе Југославиjа своjевремено предала одговараjућоj комисиjи Уjедињених нациjа, тако и она

cedomir_antic_08.jpg

Чудна бојазан о недовољној националној освијешћености

Легитимно је право сваког грађанина, па и вјерског поглавара да учествује у кампањи за попис становништва, али је чудно када има бојазан да у том народу има велики број оних који нису до краја свјесни своје националности или нису храбри да се на овај начин изјасне, рекао је Срни историчар из Београда Чедомир Антић. Он је, поводом позива замјеника поглавара Исламске заједнице у БиХ Изета Спахића да се исламски вјерници на попису упишу као Бошњаци који говоре босанским језиком, оцијенио да је веома лоше када неко ко вјерује у нешто и залаже се за одређене вриједности направи корак даље па каже да неко ко не дијели ту његову вредност није

pijaca-markale.jpg

Ирски официр: Армија БиХ нациљала Маркале

Хаг – Исказ ирског официра и посматрача Уjедињених нациjа Пола Конвеjа, као сведока одбране бившег председника Републике Српске Радована Караџића, сугерише, како jе рекао Караџић на суђењу у Хагу, да jе граната коjа jе у августу 1995. на сараjевскоj пиjаци Маркале убила и ранила десетине грађана могла бити испаљена с положаjа Армиjе БиХ. Хашка оптужница терети Караџића за терор над цивилима у Сараjеву дуготраjним гранатирањем и снаjперисањем, минобацачку гранату коjа jе 28. аугуста 1995. на Маркалама убила 43, а ранила 75 грађана испалила jе Воjска Републике Српске (ВРС) са положаjа око града. Конвеj jе као сведок одбране Караџића изjавио да jе у децембру 1995. открио минобацачки положаj Армиjе БиХ удаљен

Свијеће - помен

Сјеђање као задатак

Од прошле године у Паланчишту у близини Приjедора, постоjи удружење коjе се бави очувањем сjећања на невине  жртве из Другог свjетског рата. На оснивачкоj сjедници одржаноj 23.10.2011. донесени су и циљеви удружења коjи jасно показуjу племениту идеjу очувања сjећања.   Из „Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945 Велико Паланчиште“ наглашаваjу да су циљеви: – сакупљање података о цивилним жртвама рата у периоду од 1941 до 1945.године у Великом Паланчишту, општина Приjедор, (броj жртава, њихова имена и презимена, годину рођења, годину и  мjесто страдања), – провођење активности у циљу стварања  писане грађе: монографиjе коjом би се траjно сачувала истина о цивилним жртвама рата, у В. Паланчишту, – провођење активности  и

stogodisnjica-balkanskih-ratova.jpg

На помолу ревизија историје: Срби злочинци и окупатори, Турска мултиетничка држава

У октобру 2012. навршава се сто година од почетка Балканских ратова. Значаj овог jубилеjа за Србиjу ниjе само што се њиме слави 100 година од ослобађања старе Србиjе (данашње Македониjе), Рашке и Косова и Метохиjе, већ и у томе што се улази у циклус обележавања jедног од наjбитниjих и наjславниjих периода у српскоj историjи: 1912-1918. Одмах након обележавања Првог (1912) и Другог балканског рата (1913), следи стогодишњица Првог светског рата (1914), као и обележавање стогодишњица многих битних догађаjа током тог рата. Да ли jе Србиjа спремна за обележавање догађаjа коjи су од прворазредног националног значаjа? Постоjи ли опасност да се обележавање ових jубилеjа искористи за ревизиjу историjе, како се већ

ratko_dmitrovic2.jpg

Тома и Немци

Било jе то краjем 1991. године, у оно време када jе немачки двоjац, Хелмут Кол и Ханс Дитрих Геншер, стезао врат Европи у намери да изнуди признање независности Хрватске и Словениjе. Без рукавица, дипломатских манира, без штапа и шаргарепе, Немачка огољелом уценом прибиjа уза зид Лондон и Париз; или ћете признати независност Хрватске и Словениjе или Немачка отвара процес преиспитивања уjедињене Европе као концепта и оквира живљења. Признали су.     У то време немачки медиjи додируjу врхове могућности сатанизациjе Срба као народа и београдског режима, представљеног у лику Слободана Милошевића. Ни нацисти почетком Другог светског рата нису у британским и америчким медиjима толико били сатанизовани као Срби почетком деведесетих у

sprovodjenje-kozarcana.jpg

Афера Валдхајм у Југославији (8): Мојсов вуче конце

Ја сам – сећа се даље Данко Васовић – од првог дана кад сам се заинтересовао за Валдхаjмову ратну прошлост, од првог текста у „Вечерњим новостима“, осећао одређени притисак и неку врсту опструкциjе – већ сам казао како сам, рецимо, jедва „угурао“ у новине и таj први, ексклузивни интервjу са Валдхаjмом. Све то сам ипак тумачио као опрез тадашњег главног и одговорног уредника Илиjе Боровњака или можда као завидљивост и суjету поjединих уредника и колега коjи се нису могли помирити са чињеницом да се тако озбиљном темом тако успешно бави jедан млади, превасходно спортски новинар. Спровођење заробљених Козарчана НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО А кад су ми на могуће опасности пажњу скренули наjпре Симон

afera-valdhajm1.jpg

Афера Валдхајм у Југославији (7): Усташе га одликовале

Иако jе Курт Валдхаjм дуго и веома упорно порицао било какву везу са геноцидним операциjама на Козари у пролеће и лето 1942. године, доказуjући чак да jе у то време био у Пљевљима, притешњен доказима он ће – тада већ као председник Аустриjе – краjем октобра 1986, ипак признати тадашњем америчком министру правосуђа Едвину Месеу да jе учествовао у тоj офанзиви, али jе и даље своjу улогу минимизирао, тврдећи да jе био официр за везу или задужен за снабдевање jединица храном и осталим. Ниjе  био само преводилац у рату: Поручник Курт Валдхаjм (десно) Чињенице су, међутим, биле тврдоглаве и неумољиве, посебно оне коjе су краjем марта 1986. године саопштили челници

krleza-drustvo.jpg

МИЛО ЛОМПАР: МИРОСЛАВ КРЛЕЖА, ОСИОНИ НЕГАТОР СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ ИЛИ ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКА АРБИТРАЖА (2)

Постоjе два политичка правца коjа надахњуjу нагативитет Крлежине енциклопедиjске арбитраже: унитаристичко jугословенство и критика хрватске културне политике Под тако расутом светлошћу бива у Крлежиним „Маргиналијама“ процењена српска традиција коју превасходно представљају наше грађанске фигуре. Крлежа иронично помиње „сав респект спрам генија Богдана Поповића, који представља тугу и жалост“, јер „Богдан је био кисео, шкрт и јалов, и питамо се – шта је остало од те школе?“ Сви политички чланци Живојина Балугџића, „сви без изузетка спадају под скупни појам фашистичког или профашистичког насиља које је довело ову земљу до понора 1941“. Под великом сумњом Крлежине лингвистичке стручности остају прилози светског лингвисте Александра Белића: „Човјек пати од мелодраматике белетристичких, потпуно сувишних детаља и требало би их свести на лексикографски

tuzilastvo-BiH.jpg

Дуроњић свједочио о покољу у Сијековцу

У наставку суђења Земиру Ковачевићу, оптуженом за ратне злочине над српским цивилима у Сиjековцу, свjедок Тужилаштва БиХ Недељко Дуроњић jе испричао да jе у марту 1992. године у Сиjековцу видио спаљене куће и мртва тиjела.Дуроњић jе навео да jе 26. марта 1992. са супругом Љубом кренуо из Брода у Сиjековац у посjету пуници и кћерки, када га jе на jедноj раскрсници зауставио оптужени Ковачевић, преноси Бирн. “Питао ме гдjе ћу и jа сам одговорио да идем код бабе. Онда га jе занимало хоћу ли ноћити, па сам рекао да нећу. Он jе на то само казао: ‘Немоj, врати се кући’ и пустио ме да прођем”, испричао jе свjедок. Дан или

krleza-drustvo.jpg

МИЛО ЛОМПАР: МИРОСЛАВ КРЛЕЖА, ОСИОНИ НЕГАТОР СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ ИЛИ ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКА АРБИТРАЖА (2)

Постоjе два политичка правца коjа надахњуjу нагативитет Крлежине енциклопедиjске арбитраже: унитаристичко jугословенство и критика хрватске културне политике Под тако расутом светлошћу бива у Крлежиним „Маргиналијама“ процењена српска традиција коју превасходно представљају наше грађанске фигуре. Крлежа иронично помиње „сав респект спрам генија Богдана Поповића, који представља тугу и жалост“, јер „Богдан је био кисео, шкрт и јалов, и питамо се – шта је остало од те школе?“ Сви политички чланци Живојина Балугџића, „сви без изузетка спадају под скупни појам фашистичког или профашистичког насиља које је довело ову земљу до понора 1941“. Под великом сумњом Крлежине лингвистичке стручности остају прилози светског лингвисте Александра Белића: „Човјек пати од мелодраматике белетристичких, потпуно сувишних детаља и требало би их свести на лексикографски

tribina-2.jpg

Пуповац: Асимилација је највећа опасност за Србе у Хрватској

Какав jе положаj Срба данас у Хрватскоj и да ли jе оправдана боjазан да ће се након приступања Хрватске Европскоj униjи догодити систематско занемаривање потреба и проблема наjвеће мањинске заjеднице у Хрватскоj, расправљало се вечерас на трибини у Бањалуци коjу jе организовало Удружење Јадовно 1941. Положаj Срба у Хрватскоj и даље jе тежак, каже предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац, додаjући да се jош ради на отклањању ратних и поратних тешкоћа, jачању своjих институциjа и одупирању асимилациjи. „Боље jе него што jе било jуче, али далеко од онога како мислимо да би требало да буде“, оциjенио jе Пуповац. „Наjмање резултата имамо када jе риjеч о запошљавању. Оно што се догоди

sudjenje.jpg

‘Неће бити добро док има Хрвата који мисле да има добрих Срба“

Славко Иванић свjедочио jе на загребачком Жупаниjском суду у наставку суђења Томиславу Мерчепу, оптуженом за ратни злочин почињен 1991. на подручjу Пакраца, Загреба и Кутине.   – Василиjе и Милорад Милетић били су моjи сусjеди и невини су страдали. Одведени су 1. студеног 1991., а у почетку се нисам због тога бринуо, jер сам мислио да су отишли с воjском како би им били водичи. То сам помислио jер ми jе Јула Милетић, када сам jе возио у Пакрачку Пољану да се распита за супруга и сина, испричала како су jоj људи коjи су их одвели казали да о томе не смиjе ништа три дана причати – казао jе Славко Иванић свjедочећи на

tribina.jpg

Одупирање асимилацији

Предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац изјавио је да се Срби у Хрватској још носе са великим бројем ратних и поратних тешкоћа, али да се њихов положај развија, да јачају своје институције и одупиру се асимилацији.“Боље је него што је било јуче, али далеко од онога како мислимо да би требало бити“, рекао је Пуповац у Бањалуци пред почетак трибине „Положај Срба из Хрватске прије и након приступања ЕУ“.  Као највећи проблем са којим се Срби у Хрватској суочавају, Пуповац је навео запошљавање, развој повратничких средина које немају подстицаја од државе и тешкоће у вези са ратним злочинима. „Најмање резултата имамо када је ријеч о запошљавању. Оно што

МИЛО ЛОМПАР: МИРОСЛАВ КРЛЕЖА, ОСИОНИ НЕГАТОР СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ (1) ИЛИ ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКА АРБИТРАЖА

Крлежине интервенције настају у духу државно–партијске идеологије, па су вођене циљаним изједначавањемсрпског и бугарског присуства у Македонији На овогодишњем „Сајму књига“ требало би да се појави треће издање књиге „Дух самопорицања“, која је изазвала бројне и полемичке одзиве у нашој јавности. У односу на друго издање, које се појавило у априлу 2012. године, треће издање има нов и већи формат, и опремљено је текстовима академика Косте Чавошког и проф. др Радивоја Микића. Оно је и опширније за преко сто ауторских страница. Јер, поред низа ситнијих допуна, аутор је написао опширан полемички одговор „Сарајевским свескама“, као и веома опширан текст о Крлежи и његовој енциклопедијској арбитражи. Из тог текста, „Печат“ је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.