БЕОГРАД, 1. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Ниjе истина да jе Република Српска настала на било каквом злочину, она jе формирана у октобру 1991. године, а 9. jануара 1992. године озваничена, док jе независна БиХ призната пет мjесеци послиjе тога – изjавио jе предсjедник Републике Српске Милорад Додик. Додик jе у Прес-центру Танjуга у Београду изjавио да jе Деjтонски споразум дефинисао сукоб у региону као трагичан без додатних квалификациjа. Он jе истакао да ниjе дошао да води политички дуел са господином /Чедомиром/ Јовановићем, коjи jе увриjедио Републику Српску и српски народ у цjелини, већ због тога што jе та Јовановићева реченица, била истргнута из контекста или не, квалификациjа догађаjа и неприхватљива и

Toкoм пoслиjeрaтних гoдинa, нa Koрдуну сe свe рaдилo сaмo дa сe прoизвoдњa уништи. Нa дjeлу je билa прaвa пљaчкa нaрoднe имoвинe. Пoсeбaн дoпринoс тoмe дaлa je пoлитикa. Знa сe зaштo – дa сe Срби нe би врaтили и имaли рaднa мjeстa, кaжe нaчeлник Kрњaкa Рaдe Koсaнoвић Сeдaмдeсeтих и oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг виjeкa, oд Kнинa дo Двoрa и Koстajницe ницaлa су твoрничкa пoстрojeњa. Билo je тo злaтнo дoбa у кoмe сe с пуним oптимизмoм грaдилa будућнoст, кoja сe ипaк ниje дoгoдилa. Рaђaњeм твoрничких пoгoнa и рaзвиjaњeм прoизвoдњe рaзвиjaлa су сe и крajишкa мjeстa. Рaдилo сe у двиje, a у мнoгим пoстрojeњимa и у три смjeнe. Прoизвoди су свojoм квaлитeтoм лaкo нaлaзили

БЕОГРАД, (СРНА) – Предсjедник Републике Српске Милорад Додик данас ће у Београду учествовати у дуелу са лидером Либерално-демократске партиjе /ЛДП/ Чедомиром Јовановићем о теми „Да ли jе Српска геноцидна творевина или израз воље народа?“ Дуел између Додика и Јовановића, коjи организуjе Танjуг, почеће у 12.00 часова у просториjама Прес-клуба Танjуга на Обилићевом венцу. Тема, покренута изjавом Чедомира Јовановића на Главном одбору ЛДП-а, изазвала jе лавину реаговања у РС, наjављене су тужбе и тражи се извињење пред српским парламентом. „Актери овог наjновиjег политичког сукоба у сат времена имаjу прилику да обjасне своjе ставове, да их сучеле, а представници медиjа моћи ће да процене чиjи су аргументи убедљивиjи“, наводи се у саопштењу.

Министрица вањских послова Весна Пусић данас jе боравила у Београду на министарском састанку Процес сурадње у jугоисточноj Еуропи, а тамо jе за телевизиjу Б92 казала како Хрватска неће подржати кандидатуру Србиjе за предсjедаваjућег Опће скупштине УН-а. „Вjероjатно нећемо подржати кандидатуру Вука Јеремића, али jош ниjе донесена коначна одлука и не могу децидирано рећи какав ће бити наш став“, казала jе. Навела jе како jе Јеремићева кандидатура за предсjедаваjућег у Опћоj скупштини УН-а дошла прекасно, што jе необично jер се таква кандидатура припрема мjесецима. Весна Пусић jе подсjетила како jе Литва jош прошлог љета подниjела кандидатуру и о подршци се договорила с бившом владом коjу jе водила Јадранка Косор. „То не

Излагање у Институту за демократиjу и сарадњу у Паризу, 24 jануара 2012. После деветогодишње правосудне агониjе, можда би било наjбоље  да се одрекнемо илузорних полагања на правду и да питање поставимо на практичниjи начин: има ли наде да ће у оквиру овога  суђења бар неке од процесних норми цивилизованог правосуђа наjзад бити испоштоване? Као што ћу настоjати да прикажем, и то би представљало огроман напредак у овом предмету и могло би довести до праведног резултата – одбацвивања оптужнице – чак и без формалне ослобађаjуће пресуде након разматрања доказне грађе. То jе тако из наjмање два разлога. Прво, зато што петогодишње одлагање почетка суђења и одбиjање током тог  периода захтева за

На простору данашње Федерациjе БиХ, према попису из 1991. године, било jе око 17 одсто Срба, а данас jе таj проценат сведен на минимум, изjавио jе професор демографиjе на Универзитету у Источном Сараjеву Стево Пашалић. „На оваj проблем указуjемо одавно“, рекао jе Пашалић и додао да у ФБиХ jедино живе пензионери српске националности да би чували имовину. Млада популациjа у ФБиХ, сматра Пашалић, уопште не види перспективу, jер тамо нема одрживог повратка, а федералне власти ничим нису мотивисале људе за повратак, нити много брину о онима коjи су тамо остали. „Ако посматрамо колико се несрба вратило у РС, приjе свега Бошњака, све ће бити jасно. Статистички показатељи све говоре, а

Истакнути есеjиста, потпредседник Одбора за одбрану слободе и права Удружења књизевника Србиjе Предраг Драгић Киjук преминуо jе синоћ у 67. години од последица можданог удара у београдскоj болници „Свети Сава“, саопштио jе УКС. Предраг Драгић Киjук jе аутор 20 књига, а Интернационални биографски центар (Ст.Тхомас Плаце, Енгланд) га jе 2010. године прогласио за jедног од 100 слободних мислилаца у свету. Био jе уредник часописа „Сербиан Литерарy Магазине“ и главни и одговорни уредник „Књижевних новина“. Киjукова дела преведена су на 10 светских jезика, а посебан допринос националноj култури представља његово лексикографско дело „Цатена мунди I-II“, особена духовна енциклопедиjа српског народа. Инспирисан Киjуковом књигом „Медиаевал анд Ренаиссанце Сербиан Поетрy“, наjпопуларниjи британски композитор