Zašto verujem da su u koloni u sredu do Novog groblja šetali novi Milovan Milovanović, novi Milan Rakić i novi Apis.     1. Približavajući se Novom groblju, momci, gotovo deca, na čelu kolone, koji su u rukama nosili glavni transparent Šetnje zahvalnosti („1912-2012 – Srbijo, sećaš li se Slobode“), počeli su da pevaju pesmu o Srbiji koja je „triput ratovala“. Prvi deo kolone prihvatio je pesmu. U Ruzveltovoj, na poslednjoj raskrsnici pre groblja, pesma je najednom, kao po komandi, jednovremeno prestala. Niko iz kolone ih nije opomenuo, niko nije rekao ni reč. Jednostavno je prestala. Jedan stariji čovek je rekao: „Znaju deca da se na groblje ne ulazi pevajući!“.

Glumac za Novosti o vlasti i pljački, Kosovu i Evropi, kostima predaka i nebeskoj Srbiji, ruskim raketama… DAVNO je patrijarhalne Crnogorce na velikom platnu uvodio u naturizam, a ne baš tako davno prešao je u asketizam. Tamo mu nisu tražili da iscepa člansku kartu hedonista, a i karta pića ostala mu je ista. Dok u prstima vrti čašicu domaće šljivovice na terasi „Madere“, glumačka legenda i gorostas nežnog srca – Petar Božović, priseća se scene iz „Ljepote poroka“: snalažljivom kicošu Žoržu, kojem se na kraju usana oklembesila cigara, konobar snishodljivo čestita na izboru za direktora: – Realno, ja sam to i očekiva. Đe bi vam bio kraj da ste me

„Za šta je EU dobila nagradu? Za bombardovanje civila u Srbiji 1999. godine? Za faktičku legalizaciju trgovine narkoticima iz Albanije? Za 25% nezaposlenost u Španiji i Grčkoj? Za priznanje persona i organizacija koje žive ljude seckaju na organe? Konačno, za idejno odustajanje od biblijskih vrednosti i razorene porodice? Moskva – Kao što se zna, ove godine Nobelova nagrada za mir bila je dodeljena EU. Za dorpinos jačanju mira i demokratije. Na taj način bili su istaknuti napori EU na objedinjavanju Evrope i njenom pretvaranju iz kontinenta rata u kontinent mira. Okret u stranu Brisela je izazvao radost evropskih političara, sarkazam evropskih građana i nedoumicu eksperata i pravobranilaca u čitavom svetu. Po

Pravi i potpuni šok je, ipak, usledio dan po objavljivanju izveštaja međunarodne komisije istoričara o Kurtu Valdhajmu – seća se Danko Vasović – kad mi je kolega iz „Špigla“ Ulrih Volklejn javio da je Kriminološki institut iz Štutgarta nepobitno utvrdio da je dokumenat, „brzojavka“, koju je u Vojnoistorijskom institutu u Beogradu pronašao istoričar Dušan Plenča – falsifikat! Originalan je i papir i pečat i potpis izvesnog Dragojlova, ali je tekst otkucan na mašini češke proizvodnje koja se nije mogla naći u prodaji pre 1949, dakle sedam godina pošto se dogodila kozaračka tragedija na koju se telegram odnosi. Izdale ga i kolege „Tanjug saznaje – glasila je prva vest u večernjem

Do sada je u Srbiji postojala manje ili više jasna razlika između Srba i one grupe koja se jedino ispravno može označiti kao antisrbi. Srbi su bili oni koji su baštinili tradicionalne, konzervativne i nacionalne vrednosti. Ona druga strana bila je i ostala opčinjena Evropskom unijom, veštačkim kosmopolitizmom, samoporicanjem, samoodricanjem i odbojnošću prema svom narodu, njegovoj istoriji i tradiciji. Generalno gledano, njima je svaka autentično desničarska vrednost bila strana, a naši svetovi se nisu mešali. Kao da je svaka strana stvorila svoj duhovni prostor u kome je funkcionisala. Svako je ima svoje internet portale, svoje časopise, svoje izdavačke kuće, svoje knjižare, svoje pisce, svoju muziku, svoje glumce, svoja pozorišta, svoje

Možda bar neki deo vlasti oseća svoju nedostojnost, pa i ne forsira stvar oko obeležavanja previše Dani kasnog oktobra u Beogradu, kao i dani na ratištu uoči slavne Kumanovske bitke  23. i 24. oktobra, teku u nekoj vrsti „olovne magle”. S tim što je tadašnja magla bila meteorološka, fizička pojava, a današnja je duhovna. Stogodišnjica velike pobede kod Kumanova obeležava se – gde se uopšte i obeležava – po raznim tribinama, okruglim stolovima, pojedinačnim televizijskim emisijama ili u okviru raznih građanskih inicijativa. Nema svečarske atmosfere u gradu, kakvu istinski može da upriliči samo čvrsta volja koja potiče iz samog vrha države. Nema vojnih parada. Da li zato da bi članovi

U trenucima neizvesnosti kad će i da li će moja knjiga o Valdhajmu konačno ugledati svetlo dana – nastavlja svoju ispovest novinar Danko Vasović – ja sam u ponedeljak, 25. januara 1988. godine ispred zgrade „Borbe“ sreo mog prijatelja, istoričara Dušana Plenču, čoveka koji se takođe godinama ozbiljno bavio istraživanjem Valdhajmove ratne prošlosti: – Evo ti telegram, takozvana brzojavka, u kojoj doslovce piše da poručnik Kurt Valdhajm traži da se 4.224 zarobljenika sa Kozare, uglavnom žena i dece, uputi u Grubišno Polje 3.514, a u Zemun 730. Faksimil napisa o aferi Valdhajm u italijanskom listu „Korijere de la sera“ U trenutku sam razumeo da u ruci imam bombu-dokument, do tada

Pozivamo Vas da masovno dođete u sredu, 24. oktobra u 12 časova ispred Vlade Srbije, da pokažemo koliko nam znače pobede predaka u Balkanskim ratovima!   Pokret Dveri podržava inicijativu grupe intelektualaca da se organizuje „Šetnja zahvalnosti – Sećanje na ponosnu Srbiju 1912” u znak sećanja na slavnu pobedu srpske vojske u Kumanovskoj bici. Pozivamo sve naše saborce, prijatelje i pristalice da se masovno odazovu i prisustvuju ovoj akciji. U trenutku kada svetske sile pokušavaju da anuliraju rezultate Balkanskih ratova, dužni smo da svojom masovnošću javno pokažemo da slavna dela naših predaka nisu zaboravljena i da predstavljaju nepresušni uzor za našu generaciju! Saopštenje grupe intelektualaca Nikad nam kao danas – ceo vek