У Одеси jе румунска воjска 1941. у два дана убила 24.000 Јевреjа. Румунски редитељ Иjепан своjим jе документарним филмом суочио jавност с тим догађаjем. Реакциjе се крећу од игнорисања до увреда на рачун аутора.     Име града Одесе, сматра Флорин Иjепан, требало би jедног дана да постане синоним. Било би добро, каже таj филмски уметник, да грађани Румуниjе када спомену Одесу више не би мислили само на украjинску луку на Црном мору, него и на мрачно поглавље у историjи своjе земље. „Ако то име буде остало забележено у савести jавности, онда jе моjа мисиjа испуњена“, истиче Иjепан. Одеса jе током Другог светског рата била поприште jедног од наjвећих злочина

У оквиру циклуса предавања „Сjећање на страдање Срба у 20. виjеку.“ у организациjи Светосавске омладинска заjеднице Бањалука у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др. Милан Васић“, 16. новембра одржано jе предавње на тему: „ Холокауст и геноцид НДХ на териториjи среза Сански Мост (1941-1943)“     Предавач Драгослав Илић презентовањем података  о овом ужем локалитету страдања покушао уjедно обjаснити неке од основних поjмова битних за изучавање страдања Срба у Другом свjетском рату. Драгослав Илић jе апсолвент на одсjеку за Историjу филозофског факултета у Бањоj Луци и члан Удружења студената историjе „Др Mилан Васић“ коjе се, између осталог, активно бави и темама  из области мемориjализациjе и успостављања критериjума за научно али општедруштвено

У новоj  књизи Драге Мастиловића „ИЗМЕЂУ СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА – српска елита из Босне и Херцеговине и стварање Југославиjе“ можемо прочитати ову изузетно обрађену  тему, значаjно чвориште различитих историjских процеса и њихових посљедица.  Описуjући резигнираност, апатиjу као и безидеjност и безидеалност српских политичких представника након Анексиjе Босне и Херцеговине од стране Аустроуграске српски књижевник и национални радник Владимир Гаћиновић као да наводи данашње стање цjелокупног српског народа  и његовог система вриjедности растрганог идеjом да ЕУ интеграциjе немаjу алтернативу као ,на жалост, ни хашке ослобађаjуће пресуде нашим крвницима. Тако на страни 102. овог изванредног Мастиловићевог дjела читамо:   „Признање анексиjе од стране Србиjе, а посебно прихватање српских политичких група у Босни и

О прослави  Дана Уjедињења српска и хрватска штампа у Дубровнику писале су  сасвим различито. Док jе хрватски лист “Дубрава” писао  наjкраће што jе могао  о обележавању 1 децембра коjи jе он назвао државним празником, дотле jе лист Срба католика ,,Дубровник” писао опширно о прослави Дана ослобођења, како у Дубровнику тако и у околини. У листу ,,Дубрава” о прослави 1935. у Дубровнику наводи се : ,,1 Децембра прослављен jе у нашем граду на уобичаjен начин. У вече приjе државног празника концертирала jе Гундулићева музика те jе након концерта обишла градом свираjући. Сутрадан одржане су молитве-захвалнице по свим богомољама послиjе коjих jе слиjедио дефиле воjске и морнарице. У вече jе приређена свечана

Историчар Жељко Вуjадиновић каже да jе циљ хашких процеса да се Србиjи и Србима припише одговорност за избиjање грађанског рата, да се означе као агресор на Хрватску, БиХ и Косово и Метохиjу, како би се правно и морално оправдало ангажовање НАТО-а у jугословенском грађанском сукобу. „Начелно, Хашки трибунал суди поjединцу. Ипак, у позадини неких оптужница и пресуда може се имплицитно назриjети и колективна одговорност – српска. Чини ми се да jе помирење само у декларативном смислу био примарни задатак суда“, рекао jе Вуjановић за „Прес Републике Српске“. Према његовим риjечима, процеси Насеру Орићу, Сеферу Халиловоћу, Расиму Делићу, Рамушу Харадинаjу, Анти Готовини и Младену Маркачу омогућили су суду да се одбрани од критика да