август 2012 - Страница 7 од 10 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за август 2012 » Страна 7

Видео: Култура сјећања и памћења – мр Мира Јовановић – Ратковић

15. август 2012.

Формирање сjећања на Холокауст и геноцид, jесте jедна од тема о коjоj се говорило у Оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939 -1945“. Први дио предавања о томе 11. маjа 2012. одржала jе мр Мира Јовановић – Ратковић са универзитета у Цириху . Предавањем jе усмjерена пажња на теориjу формирања колективног памћења али и на конкретне примjере из наше историjе уз активан допринос свих учесника семинара. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Илиjа Ивановић Видео: Култура сjећања и памћења – Јован Мирковић Видео: Култура сjећања и памћења – Мр Горан Латиновић Видео: Култура сjећања и памћења – Др

Дража сахрањен иза Белог двора?

14. август 2012.

Српска народна одбрана из Америке тражи од нових власти да пронађу Михаиловићев гроб. Самарџић: Нови сведоци потврђуjу да jе генерал стрељан и сахрањен у парку иза Белог двора. Генерал све време чуван у подземном склоништу СРПСКА народна одбрана, наjстариjа национална организациjа Срба у САД, поднеће захтев новоj влади Србиjе да обави ексхумациjу посмртних остатака генерала Драже Михаиловића, наjавио jе Славко Пановић, председник овог удружења. Он подсећа да jе СНО jош 2009. расписала награду од 100.000 долара за проналажење Дражиног гроба и да та понуда и даље важи. – Награда ће бити исплаћена после извршених ДНК анализа званичних медицинских институциjа – каже Пановић. У СНО сумњаjу у озбиљност рада Државне комисиjе

ГОТОВИНА КРИВ И КАО ПОМАГАЧ У ЗЛОЧИНАЧКОМ ПОДУХВАТУ

14. август 2012.

ХАГ, 13. АВГУСТА /СРНА/ – Хашко тужилаштво сматра да првостепена пресуда коjом jе генерал Анте Готовина осуђен као члан удруженог злочиначког подухвата даjе основа да буде проглашен кривим као помагач у том подухвату, те по командноj одговорности за злочине коjи су услиjедили током два мjесеца након операциjе „Олуjа“. Tужилаштво у поднеску, коjим одговара на налог жалбеног виjећа, наводи да jе и даље примjерена казна од 24 године изречена у неправоснажноj пресуди. Жалбено виjеће Хашког трибунала у jулу jе позвало тужилаштво да до 10. августа обjасни да ли вjеруjе да се генералима Готовини и Младену Маркачу, у случаjу да се утврди да нису криви за незаконите артиљериjске нападе или да

ДАНАС НАСТАВАК СУЂЕЊА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

14. август 2012.

У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење оптуженима за злочине над Србима у воjном затвору „Дретељ“ код Чапљине, када ће бити саслушан нови свjедок Тужилаштва. Први свjедок Тужилаштва БиХ Халил Бешо изjавио jе 3. jула да jе у овом обjекту виђао заробљенике, али да ниjе видио да ли су имали повреда. „У три наврата сам био у ‘Дретељу’. Ту су били ти затвореници. Били су Срби притворени. Мислим да нису имали повреда, али jа то нисам могао ни видjети, био сам у возилу. Било jе и жена, видио сам кроз прозор жене, мислим да су оне биле на спрату“, испричао jе Бешо. Бешо, коjи jе од 1. jула до

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушајима похрваћења Срба католика и Буњеваца

14. август 2012.

Тајни преговори о доласку папе?

14. август 2012.

Београд — Већ дуже време воде се таjни преговори између Католичке цркве и СПЦ о стварању услова за долазак папе Бенедикта XВИ у Србиjу следеће године, сазнаjе Пресс. Са том мисиjом су дошли прошле недеље код патриjарха Иринеjа двоjица уважених хрватских бискупа и, како Пресс пише, доказаних маjстора таjне дипломатиjе – пожешки бискуп Антун Шкворчевић и дубровачки бискуп Мате Узинић. Долазак папе, по том сценариjу, предвиђен jе за велику свечаност у Нишу, коjом се обележава 17 векова од доношења Миланског едикта, коjим jе установљена слобода исповедања хришћанства. Састанак, коjи jе уприличен 7. августа, званично jе иницирала Београдска надбискупиjа. Католичка агенциjа ИКА jе у званичном саопштењу пренела да jе патриjарх Иринеj гостима

12.08. 2012. Парастос код Клечке јаме

13. август 2012.

Везане виjести: КЛЕЧКА ЈАМА – СТРАТИШТЕ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА – ГЕНОЦИДА Клечка jама – прва комеморациjа и парастос након 71 године ОСВЕШТАН ЧАСНИ КРСТ И СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, II део

13. август 2012.

Да ниjе било операциjе Коридор не би било ни данашње Републике Српске Одлука о пробоjу коридора С правом се може рећи да jе инициjална каписла, за убрзање ове операциjе била смрт 12 беба у бањалучком породилишту. И поред тога што jе градоначелник Бања Луке, молбом упућеном директно генералном секретатру УН Бутросу Бутросу Галиjу, у коjоj jе молио званичнике УН да одобре хуманитарни лет авиона са лековима, кисеоником, одговор ниjе добио. Тад jе било jасно да се „велики“ свет оглушио на то, те српском народу ниjе ништа друго преостало него или да се пробиjе или да тихо умре, jер резерве нису биле неисцрпне. Повољна околност за команданте српских снага, била jе

ЕУ још ћути о „Олуји“

13. август 2012.

Београд — Никада се ни на jедном скупу у Европскоj униjи ниjе помињала „Олуjа”, каже Ласло Варга, потпредседник скупштинског одбора за европске интеграциjе. Званични став Европске униjе о хрватскоj операциjи „Олуjа” не треба очекивати, jер се тако нешто сасвим сигурно неће догодити, оцењуjу саговорници „Политике”, поводом изjава поjединих наших политичара да ЕУ треба да заузме став о ратном подухвату од пре 17 година у коjем jе убиjено око 2.000 Срба. Како обjашњаваjу Европска униjа jе став према злочинима генерално исказала кроз инсистирање на сарадњи са Хашким трибуналом и на поштовању људских и мањинских права, а Хрватска jе имала великих проблема да то поглавље затвори. Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС-а,

ОСВЕШТАН ЧАСНИ КРСТ И СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ

13. август 2012.

ОГУЛИН, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Код Клечке јаме у близини Огулина данас је освештан часни крст и служен парастос за 453 Србина које су на том стратишту 1941. године побиле усташе на најмонструозније начине. Парастос су служили огулински парох Милан Шимић и дрежнички Милош Орељ. „Нема те јаме која може прогутати истину“, поручио је парох Орељ. Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић рекао је Срни да је данас на овом мјесту, први пут послије 71 годину, служен парастос. „Ови људи побијени су само зато што су били Срби правослаци. Спомен плоча која је била на овом мјесту разбијена је у протеклом рату и на том мјесту изгравиран је усташки симбол

ДАНАС ПОМЕН ЗА СРПСКУ ДЈЕЦУ СТРАДАЛУ У ГОРАЖДЕВЦУ

13. август 2012.

ГОРАЖДЕВАЦ, 13. АВГУСТА /СРНА/ – У цркви Пресвете Богородице и на гробљу у Гораждевцу код Пећи данас ће бити служен помен Ивану Јововићу /19/ и Пантелиjи Дакићу /12/ коjи су убиjени приjе девет година док су се купали на риjеци Бистрици. Помен ће у 11.00 часова бити служен у цркви, а потом и на гробљу у Гораждевцу. Јововић и Дакић убиjени су из аутоматског оружjа 13. августа 2003. године док су се купали на риjеци Бистрици, а њихови другови Ђорђе Угреновић /20/, Богдан Букумирић /14/, Марко Богичевић /12/ и Драгана Србљак /13/ тешко су рањени. Убиство дjеце осудили су домаћи и страни званичници, а тим поводом одржана jе и

Томпсон и „За дом спремни“: докле?

11. август 2012.

Како сад ствари стоjе фашистички поздрав вратит ће се у Европу на мала врата, под скутима еуропских интеграциjа и хрватских установа коjе проблем годинама заташкаваjу. Али у великом стилу – на државни благдан, из тисућа грла – баш као у вриjеме Хитлера и Поглавника. 24. српња 2008 хрватски млади антифашисти, жидовске и српске удруге подниjеле су казнену приjаву против Марка Перковића Томпсона због употребе службеног поздрава НДХ „За дом – спремни!“ на почетку пjесме „Боjна Чавоглаве“. Акциjа ниjе уродила плодом, као ни потоњи оптужни приjедлог, ни полициjска приjава, ни просвjеди Ефраима Зурофа, Анти-Дефаматион Лиге ( Anti-Defamation League )и других. Томпсон jе 5. августа 2012 истом пjесмом и истим поздравом започео велики концерт поводом Дана побjеде и домовинске захвалности, пред публиком

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ „ОЛУЈЕ“ У ГОРЊЕМ СЕЛИШТУ

11. август 2012.

ГЛИНА, 11. АВГУСТА /СРНА/ – На гробљу у српском селу Горње Селиште код Глине на Баниjи данас jе служен парастос српским цивилима коjи су погинули у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи „Олуjа“. Парастосу, коjи jе служио парох петрињски Славко Шарац, присуствовали су мjештани Селишта, Глине и представници Виjећа српске националне мањине. Замjеник градоначелника Глине Ђуро Стаjић рекао jе Срни да током парастоса у Горњем Селишту ниjе било инцидената. „Парастос jе служен у Горњем Селишту, гдjе су жртве `Олуjе` покопане у 56 крстовима означених гробова и у централном диjелу гробља гдjе jе заjедничка гробница означена крстом“, додао jе Стаjић. Према службеним подацима, на тоj локациjи у масовноj гробници налази се око

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, I део

11. август 2012.

Да ниjе било операциjе Коридор не би било ни данашње Републике Српске. Познато jе да у историjи српског народа, а нарочито у оноj воjноj има много славних тренутака и победа коjе су наш народ учиниле великим, иако jе он по броjности популациjе jедан од мањих народа. Сигурно се у славну историjу нашег народа може уписати и операциjа Коридор, операциjа коjа jе у нашем народу позната и као – битка за пут живота. О Видовдану 1992. године, Воjска Републике Српске (ВРС) jе окончала, како су записали хроничари и стратези, наjбриљантниjу операциjу у току последњег рата у Босни и Херцеговини (БиХ). Пробиjање „коридора“ кроз Посавину била jе битка над биткама, коjом jе после

НАЈСЈЕВЕРНИЈИ СПОМЕНИК СРПСКОМ ВОЈНИКУ

11. август 2012.

МОСКВА, 10. АВГУСТА /СРНА/ – Наjсjеверниjи споменик српском воjнику налази се у Русиjи – на Кољском полуострву у лучком граду Кандалакша, на обалама Биjелог мора. Ту се некада налазило гробље помораца, а чудом jе „преживио“ jедини доказ о присуству српског добровољачког корпуса на овим просторима – споменик воjнику Гоjку Томићу, преноси „Глас Русиjе“. На споменику jе уклесано да jе воjник рођен у jедном селу /Тохлићи/ у близини Сараjева 1894. године, а умро jе 5. jуна 1918. од рана задобиjених у борби. „Погинуо jе за слободу и уjедињење Југословена“, пише на надгробноj плочи. Поред овога jе jош jедан споменик непознатом српском воjнику. Спомен-плоче су поставили њихови саборци приjе него што су