arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
celebic-promocija.jpg

Промоција књиге „Челебић-гнијездо и проклетство“

Позивамо све заинтересоване да присуствуjу промоциjи књиге Чедомира Вуjановића, „Челебић-гниjездо и проклетство“   Вриjеме одржавања: 18.05.2012. године у 19:00 часова   Мjесто одржавања: Просториjе Светосавске омладинске заjеднице Бања Лука, Бана Милосављевића 8   Извор: lijevno.com   Везане виjести: Промоциjа књиге „ЧЕЛЕБИЋ гниjездо и проклетство“  

Срна

РОМАНИЋ: ОСЛОБАЂАЈУЋА ПРЕСУДА ДОКАЗ ДА ВРС НИЈЕ ЧИНИЛА ЗЛОЧИНЕ

БАЊАЛУКА, 14. МАЈА /СРНА/ – Ослобађаjућа пресуда бившем команданту 11. крупске лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/ Јовану Остоjићу доказ jе да Воjска РС у протеклом рату ниjе чинила злочине, изjавио jе Срни Остоjићев адвокат Милан Романић. Он jе навео да jе Остоjић први официр ВРС тог ранга коjи jе правоснажно ослобођен оптужби за ратне злочине било пред Судом БиХ или пред Хашким трибуналом. „Ова пресуда jе доказ да Воjска РС у протеклом рату ниjе чинила злочине, а камоли да jе геницидна како то покушаваjу да jоj наметну политичке елите из Федерациjе БиХ“, рекао jе Романић. Апелационо виjеће Суда БиХ поништило jе ослобађаjућу пресуду Гоjку Кличковићу и Младену Дрљачи

brod.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БРОДСКОГ НАСЕЉА ТУЛЕК

У мjесту Тулек код Брода данас jе служен парастос за девет српских цивила и припадника Воjске Републике Српске из овог насеља коjи су страдали у Одбрамбено – отаџбинском рату. Виjенце на споменик у Тулеку положили су начелник општине Брод Милован Черек, делегациjе Борачке организациjе и представници политичких странака. Током шестомjесечне окупациjе Брода коjу су извршили припадници регуларних оружаних снага из Хрватске и паравоjних хрватско-муслиманских jединица из ове општине, убиjено jе 386 српских цивила, док jе у десет логора било заточено више од 2.000 Срба. За злочине почињене над бродским Србима jош нико ниjе одговарао. Удружења за тражење несталих и заточених jош 2003. године доставила су Хашком трибуналу обилну документациjу са

aleksandra_pandurevic.jpg

ГВОЗДЕНА БОШЊАЧКА ЗАВЈЕСА ЗА ПОВРАТАК СРБА

САРАЈЕВО, (СРНА) – Бошњачки политичари дуже од децениjе свjесно и прорачунато праве замjену теза и покушаваjу да оптуже Републику Српску за непровођење Анекса седам Деjтонског мировног споразума, настоjећи да сакриjу чињеницу да су они ти коjи су прво почистили Србе из Федерациjе БиХ, а потом поставили гвоздену завjесу за њихов повратак, рекла jе Срни посланик СДС-а у Представничком дому парламента БиХ Александра Пандуревић. “Према попису из 1991. године, у Сараjеву jе живjело 30 одсто Срба и данас би требало да толики буде проценат њихове запослености, односно заступљености у институциjама Федерациjе БиХ. Не чуди податак да их jе свега 4,1 одсто, jер у Сараjеву и нема Срба, тако да више Бошњака

Грубишно Поље храмска слава

Храмска слава цркве Светог Георгија великомученика у Грубишном Пољу

Драго ми jе да смо jедни другима пружили руку помирења и приjатељства те да ћемо jедни друге подржавати, какав jе ред међу братским народима, без обзира на све потешкоће кроз коjе смо пролазили у прошлости, рекао jе jереj Миломир Гвоjић Милорад Трбоjевић чувао jе шљивовицу испечену пре тридесет година за свадбу своjе ћерке Светлане, али jе боце отпечатио прошле недеље, уочи храмске славе цркве Светог Георгиjа великомученика. Имао jе за то добар разлог: у недjељу, 6. маjа, на Ђурђевдан, први пут након 21 године, из црквеног дворишта заорила се музика, заиграло коло и запевале неке драге пjесме – одржан jе крам. Наздрављало се том старом ракиjом од билогорских шљива у част мира,

Veljun_parastos.jpg

Тринаест година од почетка обиљежавања годишњице злочина у Вељуну

Шестог маjа 1941. године, седам дана након злочина у Гудовцу, нова усташка власт, под патронатом немачких и италиjанских нациста и фашиста, кренула jе у остваривање свог циља: иселити, истребити и покрстити. Наjвећи део усташких злочина догодио се у првоj години рата. Гудовац, Вељун, Јадовно, Глина, Бански Грабовац, Ивановић jарак и тако бих могао набраjати прилично дуго – рекао jе председник СНВ-а Милорад Пуповац на комеморациjи за 525 српских цивилних жртава, коjе су усташе побили на Ђурђевдан 1941. у Вељуну. – Како jе могуће да у земљи коjа велича антифашизам – запитао jе Пуповац – да у тоj земљи готово ни jедно место страдања ниjе сачувано, већ jе све порушено од 1991. до 1995? Како jе могуће

petrova-gora-spomenik.jpg

У Хрвaтскoj сe нe пoштуjу aнтифaшистичкe вриjeднoсти

Вишe oд 1.000 људи из мнoгих крajeвe Хрвaтскe, aли и из Цaзинскe крajинe у БиХ oкупилo сe дaнaс нa Пeтрoвoj гoри кoд Kaрлoвцa нa нaрoднoм збoру нa кoмe je oбиљeжaнo 70 гoдинa oд прoбoja устaшкoг oбручa oкo тaдaшњe oслoбoђeнe пaртизaнскe тeритoриje, при чeму je спaшeн вeлики брoja српских цивилa. Скуп су oргaнизирaли Српскo нaрoднo виjeћe (СНВ), Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa (СAБA) Хрвaтскe кao и oпћинe Вojнић, Kрњaк, Вргинмoст и Toпускo. – Oбиљeжaвaњe прoбoja нa Биљeгу je приликa дa пoдсjeтимo у кaквoм сe стaњу нaлaзи aнтифaшистичкa спoмeничкa бaштинa тe aнтифaшизaм кao устaвoтвoрнa тeкoвинa Рeпубликe Хрвaтскe, нaвeли су oргaнизaтoри из СНВ-a. Нaкoн минутe шутњe зa пoгинулe пaртизaнe и жртвe устaшкoг тeрoрa

cizmici.jpg

Прaвдa нa дрaжби

Викeндицу Гojкa Чизмићa у Зуквaмa крaj Зaдрa минирaли су 1992. „нeпoзнaти пoчинитeљи“. Његoвa je тужбa oдбиjeнa нa свим дoмaћим судoвимa, a 33.000 кунa судских трoшкoвa нaмирeнo je дрaжбoм нa кojoj je прoдaнa дjeдoвинa Чизмићa у Гoрњoj Koвaчици Jaснo ми je дa нeмa пoлициje нa свиjeту кoja мoжe пoхвaтaти свe тeрoристe, aли ми je пoзнaтo и тo дa нeмa ни oнe кoja ниje у стaњу ухвaтити бaрeм jeднoгa – кoмeнтирa хрвaтски држaвљaнин и њeмaчки гaстaрбajтeр Гojкo Чизмићчињeницу дa хрвaтскa пoлициja у прoтeклих двaдeсeт гoдинa ниje ухaпсилa ниjeднoг oд минeрa имoвинe у влaсништву грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, кojи су пoчeткoм дeвeдeсeтих, извaн зoнe рaтних дjeлoвaњa, прoвoдили тeрoр пoд oкриљeм држaвe. Гojкo Чизмић jeднa je

srna.png

САНИРАНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ

ЗВОРНИК, (СРНА) – Завршен jе главни дио санациjе Спомен-обиљежjа припадницима Воjске Републике Српске (ВРС), полициjе и цивила на Црном врху код Зворника, коjе jе више пута оскрнављено, а потребно jе jош замиjенити сломљени дио плоче, потврдио jе данас предсjедник Скупштине Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник Миливоjе Марковић. Марковић jе рекао новинарима да су око Спомен-обиљежjа изливени армирани бетонски стубови са вазнама, те у непосредноj близини постављени бетонски сто и клупе за одмор посjетилаца. Истичући да су радови коштали 1.500 КМ, коjе jе из буџета обезбиjедила општина Зворник, Марковић jе рекао да jош треба наћи извођача коjи ће санирати сломљени дио Спомен-плоче. Он каже да

patrijarh.jpg

СРБИ ДА СЕ ВРАТЕ У МОСТАР

МОСТАР, (СРНА) – Његова светост патриjарх српски Иринеj данас jе у Мостару позвао Србе да се врате у оваj град. „Ово jе српска земља, земаља Светог Саве, земља наших многих познатих личности. Треба да jе сачувамо и да се за њу боримо. Позивам све наше сународнике да се врате земљи отаца своjих, гробовима своjих предака. Ову свету, херцеговачку земљу да населимо, обновимо и наставимо живот нашег народа на овим просторима“, рекао jе патриjарх Иринеj, коjег jе у Мостару дочекало више стотина вjерника. Патриjарх српски напоменуо jе да су се српском народу и раниjе дешавала страдња и гологоте, али да се као феникс обнављао. „Нека нам Господ помогне да и овоj

sud5.jpg

УКИНУТ ПРИТВОР ОСУМЊИЧЕНОМ ЗА УБИСТВО СРПСКОГ ЦИВИЛА

ЛИВНО, 11. МАЈА /СРНА/ – Кантонални суд у Ливну данас jе ослободио бившег припадника Хрватског виjећа одбране /ХВО/ Илиjу Павића /41/ из Подхума код Ливна коjи се терети за убиство српског цивила Милорада Црнчевића. Расправно виjеће jе одбило приjедлог Тужилаштва да се осумњиченом за ратни злочин продужи притвор и дониjело рjешење коjим се Павић након jедномjесечног притвора пушта на слободу, потврђено jе из суда. Предсjедник Кантоналног суда Недим Бегић рекао jе Срни да jе Кантонални суд неспорно утврдио да се осумњичени терети за кривично дjело коjе jе за посљедицу имало смрт jедног лица и за коjе се може изрећи казна од 10 или више година затвора, те да jе осумњичени

makedonija.jpg

И Македонци и Албанци зову на улице

Скопље — У Македониjи преко друштвених мрежа Албанци позвали на протест због полициjске акциjе „Монструм“. Наjављен и контрамитинг. Политичари апелуjу на смиреност. На друштвеним мрежама су се поjавили непотписани позиви на протест Албанаца у 12 сати у више македонских градова због хапшења радикалних исламиста осумњичених за убиство петоро Македонаца код Смиљковског jезера 12. априла. Наjављено jе да би протести требало да почну после молитве у џамиjама, а завршили би се испред судова и других државних институциjа. Међутим, на истим друштвеним мрежама поjавили су се и позиви Македонаца на контрапротест коjи би требало да се одржи у суботу испред зграде владе у Скопљу у 13 сати. Организатор тог протеста ниjе познат,

andrija_bigovic.jpg

УМРО ПОСЛЕДЊИ ЖИВИ СВЕДОК АТЕНТАТА НА КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА

Нико поуздано не зна зашто се то насеље на перифериjи Никшића, на десноj обали речице Бистрице, зове Драгова Лука. Готово сви Никшићани су, међутим, засигурно знали да jе у тоj необичноj луци без мора бродова и помораца до jуче живео jедан морнар, jедан од њихових суграђана и несумњиво наjстариjи црногорски пензионер, Андриjа Милов Биговић. Његова броjна родбина каже да jе имао 98 година, мада у његовоj личноj карти пише да jе загазио у сто трећу! Сигурно jе само да jе то силно бреме крепко носио до потоњег дана и да jе са животне лађе отишао вероватно последњи живи морнар са негдашњег разарача „Дубровник“ и са простора негдашње Југославиjе, jедини jош

general_draza.jpg

Виши суд о рехабилитацији Драже

Београд — Пред Вишим судом у Београду настављен поступак рехабилитациjе команданта Југословенске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића. Михаиловић jе стрељан 17. jула 1946. године, пошто га jе Воjни суд осудио за издаjу и ратне злочине. Поступак jе настављен слушањем аудио снимака са суђења генералу коjе jе суду доставио историчар Слободан Марковиц, а преслушан jе део завршне речи Михаиловића од 10. jула 1946. Упоређивањем стено белешки и транскрипта аудио говора види се да су стено белешке скраћене за 27 одсто а веома често jе мењан смисао реченица, рекао jе Марковић уз оцену да су стено белешке „груби идеолошки фалсификат“. Пред почетак суђења пред судом се окупило неколико десетина присталица рехабилитациjе Михаиловића коjи су носили

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.