За београдску премиjеру филма „У земљи крви и меда“ редитељке Анђелине Џоли, продато jе било 12 карата. На првоj jавноj проjекциjи, коjа jе одржана у четвртак поподне у „Делта ситиjу“, не рачунаjући неколико представника медиjа, било jе 12 гледаоца свих узраста. Београдски медиjи преносе да чак ни сви гледаоци нису дочекали краj филма, коjи траjе 127 минута. Неки су напуштали салу говорећи да „филм ниjе љубавна прича“, као што jе то Џоли упорно тврдила у медиjима, већ jе jедноставно насилан. Сценаристички и редитељски деби Џолиjеве од jуче jе на редовном репертоару београдских биоскопа „Синеплекс“ у Делта ситиjу и „Таквуд“. Филм jе изазвао бурне реакциjе и мноштво контроверзи у Србиjи и

Некадашњи командант Воjске Републике Српске, генерал Ратко Младић, оптужио jе данас Хашки трибунал да jе „суд НАТО-а коjи суди њему и његовом народу“. „Ви немате право да судите, зато што сте пристрасни и зато што jе НАТО тукао моjу земљу, као што сада туче Азиjу и Африку“, рекао jе Младић на статусноj конференциjи. Предсjедаваjућег судиjу, Холанђанина Алфонса Ориjа, Младић jе обавиjестио да jе тражио да му супруга донесе ратну униформу – кошуљу, панталоне, шапку и блузу. „У овоj одjећи сам био у рату, послиjе рата и у избjеглиштву. Овдjе сам донио капу коjу су ми ови сатрапи узели, али jа се на њих не љутим“, рекао jе Младић. Он jе

Федерациjа БиХ признала jе законом о правима бораца да су њени воjници у рату били од марта 1991. године, иако се као почетак рата у БиХ узима април 1992. године, пише „Еуроблиц“. Шеф Тима за координациjу активности истраживања ратних злочина Републике Српске Сташа Кошарац каже да таj федерални закон jош jедном потврђуjе да jе Сараjево планирало ратне догађаjе у БиХ и да jе бошњачка политичка елита преузела на себе одговорност према онима коjи су кроз различите групациjе радили на наоружавању и обуци. „То jе почело приjе 1992. године и очигледно jе да су их законом морали наградити за то што су се припремали за рат“, рекао jе Кошарац. Предсjедник Предсjедништва

Предсjедници општинских организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Сребреници и Братунцу Младен Груjичић и Радоjка Филиповић ових дана су изложени приjетњама смрћу коjе им упућуjу непозната лица телефонским позивима из Белгиjе. Предсjедник сребеничке организациjе Младен Груjичић рекао jе Срни да jе о овим приjетњама обавиjестио полициjу. Њега jе око поноћи приjе двиjе вечери назвало непознато лице и заприjетило да су му „дани одброjани“ и да „сви четници треба да се спреме за погубљење“. Позив jе био из Белгиjе. Исти глас, али са другог броjа такође из Белгиjе, и раниjе jе приjетио Груjичићу. Филиповићева каже да се због приjетњи коjима jе изложена не осjећа сигурно. „Очито jе

Тужилаштво БиХ подигло jе против Пере Винцетића (44), раниjе оптуженог за ратне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручjу Орашjа, додатну оптужницу за ратни злочин против цивилног становништва. Винцетић, звани Коњ, коjи jе миjењао идентитет па jе познат и по имену Марко Видовић, другом оптужницом терети се да jе у маjу 1992. године учествовао у силовању, незаконитом затварању и пљачки цивила на подручjу општине Орашjе, саопштено jе из Тужилаштва БиХ. Оптужени се терети да jе као припадник ХВО-а, у своjству команданта 5. батаљона Воjне полициjе Посавина-Орашjе, у склопу 106. бригаде ХВО-а Орашjе, поступао супротно одредбама Женевске конвенциjе о заштити цивилних лица за вриjеме рата. Оптужница терети Винцетића да

Новосадско Друштво за очување сjећања на холокауст затражило jе обjашњење секретара београдског Универзитрета „Сингидунум“ Љиљане Станчић-Буквић зашто jе забрањена данашња проjекциjа филма „Тежина ланаца“, режисера Бориса Малагурског. „Сматрамо да Станчић-Буквић и Универзитет `Сингидунум` дугуjу jавности обjашњење зашто jе забрањена проjекциjа популарног филма `Тежина ланаца` коjи не вриjеђа ниjедан етнос на Балкану и коjи говори о страдању свих људи на простору бивше Југославиjе, као и улози коjу су у том процесу одиграли свjетски центри моћи“, наводи се у саопштењу коjе jе потписао предсjедник Друштва Александар Вељић. Он jе додао да Друштво коjе баштини сjећање на холокауст почињен у Другом свjетском рату над народима овог региона, чега се дотиче и филм Малагурског,

Загребачки парох, протоjереj Миленко Поповић оциjенио jе да jе чист безобразлук изjава првог човjека Загреба Милана Бандића да су Срби почетком деведестих година прошлог виjека напустили оваj град само због тога што су „превише србовали“ и истакао да ни данас ситуациjа ниjе много боља кад jе риjеч о Србима и Српскоj православноj цркви у Загребу. Поповић jе навео да Бандић 2012. године понавља готово идентичне риjечи, коjе jе 1995. године изговорио тадашњи загребачки надбискуп, кардинал Фрањо Кухарић. „Кухарић jе на jедноj конференциjи рекао да су Срби из Хрватске отишли, jер нису хтjели да буду држављани ове државе. Обратио сам му се тада отвореним писмом, у коjем сам jасно поручио да

Руководилац Тима за координациjу активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске (РС) Сташа Кошарац оциjенио jе да бошњачка политичка елита у БиХ, уз помоћ вjерске заjеднице, манипулише жртвама протеклог рата. Кошарац jе Срни рекао да на нивоу БиХ постоjе координиране активности бошњачке политичке елите и људи у институциjама као што jе Институт за нестала лица и Тужилаштво БиХ на прикривању истина о догађаjима од 1992. до 1995. године. „Постоjе координисане активности да би се умањиле жртве српског народа и како се не би процесуирали они коjи су чинили ратне злочине над Србима, а с друге стране постоjи потпуна синхронизациjа производње неистина о укупним страдањима Бошњака и наравно

Лопови су из парохиjске цркве Светих отаца Првог Васељенског сабора у средишту Дарувару украли богослужбене предмете за коjе су мислили да су златни, а са звоника цркве Светог Николаjа у Кореничанима однесено jе звоно знатне културно-повиjесне вриjедности Прошлог тjедна, у ноћи с уторка на сриjеду, опљачкана jе парохиjска црква Светих отаца Првог Васељенског сабора у средишту Дарувара. Провалу jе сљедећег дана око 13 сати, чистећи сниjег у дворишту, открио протеjереj Лука Босанац. Прво jе примиjетио трагове с jужне стране цркве, а када jе пришао ближе, угледао jе отворена jужна врата и закључио да су обиjена. Простор у цркви био jе унеређен, па jе исти час позвао полициjу. Њих четверо дошло

Више лица оптужених за ратни злочин над Србима у посљедњем рату ухапшено jе jутрос на подручjу Мостара, Љубушког и Тешња, сазнаjе Срна незванично. Према незваничним сазнањима, припадници Агенциjе за истраге и заштите /СИПА/ ухапсили су Срећка Херцега и Ивана Медића, званог Поскок, оба из Љубушког, Ивана Зеленику из Мостара и Марину Грубешић из Чапљине, тренутно настањену у Тешњу. Центар jавне безбjедности Требиње jе против ових лица 2005. године поднио извjештаj Тужилаштву БиХ за почињени ратни злочин у посљедњем рату. Срна незванично сазнаjе да постоjи могућност да jе ухапшено jош лица оптужених да су починили ратни злочин. Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић потврдио jе Срни да се на поменутом подручjу проводе