Излагање у Институту за демократиjу и сарадњу у Паризу, 24 jануара 2012. После деветогодишње правосудне агониjе, можда би било наjбоље  да се одрекнемо илузорних полагања на правду и да питање поставимо на практичниjи начин: има ли наде да ће у оквиру овога  суђења бар неке од процесних норми цивилизованог правосуђа наjзад бити испоштоване? Као што ћу настоjати да прикажем, и то би представљало огроман напредак у овом предмету и могло би довести до праведног резултата – одбацвивања оптужнице – чак и без формалне ослобађаjуће пресуде након разматрања доказне грађе. То jе тако из наjмање два разлога. Прво, зато што петогодишње одлагање почетка суђења и одбиjање током тог  периода захтева за

На простору данашње Федерациjе БиХ, према попису из 1991. године, било jе око 17 одсто Срба, а данас jе таj проценат сведен на минимум, изjавио jе професор демографиjе на Универзитету у Источном Сараjеву Стево Пашалић. „На оваj проблем указуjемо одавно“, рекао jе Пашалић и додао да у ФБиХ jедино живе пензионери српске националности да би чували имовину. Млада популациjа у ФБиХ, сматра Пашалић, уопште не види перспективу, jер тамо нема одрживог повратка, а федералне власти ничим нису мотивисале људе за повратак, нити много брину о онима коjи су тамо остали. „Ако посматрамо колико се несрба вратило у РС, приjе свега Бошњака, све ће бити jасно. Статистички показатељи све говоре, а

Истакнути есеjиста, потпредседник Одбора за одбрану слободе и права Удружења књизевника Србиjе Предраг Драгић Киjук преминуо jе синоћ у 67. години од последица можданог удара у београдскоj болници „Свети Сава“, саопштио jе УКС. Предраг Драгић Киjук jе аутор 20 књига, а Интернационални биографски центар (Ст.Тхомас Плаце, Енгланд) га jе 2010. године прогласио за jедног од 100 слободних мислилаца у свету. Био jе уредник часописа „Сербиан Литерарy Магазине“ и главни и одговорни уредник „Књижевних новина“. Киjукова дела преведена су на 10 светских jезика, а посебан допринос националноj култури представља његово лексикографско дело „Цатена мунди I-II“, особена духовна енциклопедиjа српског народа. Инспирисан Киjуковом књигом „Медиаевал анд Ренаиссанце Сербиан Поетрy“, наjпопуларниjи британски композитор

Јуче, 29. jануара 2012. престало jе да куца срце мог доброг кума Пеђе Киjука.  Господ jе позвао Своjе jагње, превремено… Слава му. Нећу да овде исписуjем његове биографске податке и да набраjам дела и заслуге овог српског и светског великана духа. То jе све одавно забележено, његови добри трагови из jедног злог времена остаjу неизбрисиви. Поменућу само уводну и закључну реченицу његовог представљања у Википедиjи: „Хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есеjиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достоjевиста и православни мислилац… Никада ниjе био члан нити jедне партиjе, не припада ниjедноj филозофскоj или књижевноj школи, као што ниjе члан нити jедне квазимистичне или езотериjске организациjе.“ Његово слеђење Христосу, његово светосавско православљање Небеског Сведржаоца

Моjа генерациjа jе одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касниjе смо мараме скинули а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читаjући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек децениjу-две стариjе од нас, Миљковића, Брану Петровића, Даноjлића, Попу, Бећковића… Сви ми, осим омладинских руководилаца. Они су слушали другу музику, читали друге песнике, гледали другачиjе филмове, бивали пресрећни кад Валтер одбрани Сараjево… Ми смо слушали радио Луксембург и глас Америке, jош памтим уњкави глас – Овде глас Америке, говори Грга Златопер… Ми смо данас, коjекуда, они више нису црвени, сада

Поводом тврдње лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића да jе Република Српска геноцидна творевина, извршни секретар СНСД-а Раjко Васић рекао jе Срни да jе морбидно из лагодног Београда иживљавати се над Српском и њених милион и по становника, као и обезвређивати их злочином у Сребреници и измишљеним геноцидом. „Чедомир Јовановић и политичке бабе Србиjе, укључуjући разне ‘лихташице’, ‘кандићке’ и остале, су више него страни плаћеници и више него обични слугани Бошњака из Сараjева. Они су србиjански носачи муслиманских фесова, jер покушаваjу да гледаjу на Републику Српску и на Србе у БиХ jедностраниjе него Бошњаци и бошњачки сараjевски политички круг“, рекао jе Васић Срни. Он jе додао да су тоj групи „србиjанских слугана“