Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishРТРС- 19. јун 2010.- „ДНЕВНИК“ – Прилог о логорима Слана и Јадовно
2. фебруар 2011.
РТРС- 19. jун 2010.- „ДНЕВНИК“ – Прилог о логорима Слана и Јадовно
Скочите на садржај
РТРС- 19. jун 2010.- „ДНЕВНИК“ – Прилог о логорима Слана и Јадовно
Парастос Јадовинским мученицима, служио jе данас у Цркви Свете Троjице у Бања Луци Јереj Драган Груjић са свештенством Бањалучке Епархиjе. У Београду jе парастос служен у Храму Светог Саве на Врачару. Парастос jе служен и у Саборном Храму у Требињу, у Цркви Светог Преображења Господњег у Загребу, у Храму Светог Николаjа у Карловцу, као и у свим парохиjалним Храмовима горњокарловачке Епархиjе. Поменути су Јадовински мученици, побиjени православни Срби у комплексу усташких логора Јадовно на стратиштима у: Казнионици Госпић, логору Овчара, логору Јадовно са своjе двиjе jаме бездануше , логору Ступачиново, логору Слана и логору Метаjна на острву Пагу, морским дубинама Велебитског и Пашког канала, Шарановоj jами, jами на Гргином
Преузмите аудио датотеку ПОСЛУШАЈТЕ: Шта jе договорено током посjете представника Удружења потомака и поштовалаца жртава усташких логора Јадовно 1941. Израелу. Када, и да ли ће се, на подручjу Градине градити мемориjални центар у помен на жртве усташког геноцида у Јасеновцу. Зашто званична Хрватска никада ниjе признала геноцид над Србима, Јевреjима и Ромима, у хрватским логорима у Другом свjетском рату. Има ли Србиjа морално право да одустане од тужбе за геноцид против Хрватске… Савремена Хрватска и усташтво. Говорили су мр Жељко Вуjадиновић-историчар и Душан Басташић – предсjедник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Уређивао и водио Жељко Мандић.
Свештеници Епархије бањолучке Српске православне цркве јуче су служили парастос у Бијелом Потоку, код Бање Луке, на спомен-обиљежју страдалим Србима у том мјеста, које су на звјерски начин побиле усташе на Васкрс 1942. године. На спомен-обиљежју се налазе имена 54 жртве доби од једне до преко осамдесет година, побијени маљевима, камама, сјекирама и другим хладним оружјем на највећи хришћански празник. Злочин су 4. априла 1942. године извршиле усташе из Дебељака. Број жратава усташког злочина који је извршен тог дана још није коначно утврђен. Удружење „Бијели Поток“ формирало је стручну екипу која би требало да расвијетли тај догађај и утврди тачан број убијених. Парастосу су присуствовали потомци жртава, представници Града Бања
Билогора и Грубишно поље 1941 – 1991. Почетна страна… Садржај поглавља Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године Географски положај и становништво Окупација и успостава усташке власти Хапшења, терор и депортације Напад партизана и усташка одмазда Свједочанства о геноциду Злосутно прољеће Бомбардиран је Београд, рат је почео Хрватска сељачка заштита на сцени Побуна 108. пука на мобилизацијском зборишту у Клокочевцу Долазак брата Стеве Ноћ страве и ужаса Комшије и пријатељи, који то више нису Неколико ширих, аутентичних свједочења Марвеним вагонима за Копривницу Колоне смртника иду према Велебиту Тихомир Т. Продановић:
Да се злочин коjи се десио над Србима у периду Другог свjетског рата не би заборавио, а самим тим и страдање народа прњаворског краjа, Светосавска омладинска заjедница Прњавор jе приступила истраживању, лоцирању и чишћењу гробница и спомен обиљежjа коjа су у протеклом периоду од неких двадесет и више година заборављена и запуштена. Прва акциjа jе поведена у селу Кремна, чишћењем и уређивањем спомен плоче и локациjе гдjе су сахрањени посмртни остаци углавном жена и дjеце коjе су усташе побили а потом и спалили 16.децембра 1941.године у засеоку Петровићи. Спомен плоче су подигнуте 33 године послиjе овог злочина, тек 1974.године, и од тада jе ова гробница препуштена забораву као и поменути
У селу Придворци, општина Гацко, данас jе одржан историjски час у знак сjећања на велики злочин коjи су починиле усташе и муслимани на Божић 1942. године када су побили око 180 жена дjеце и стараца из овога села. Говорећи о овом стравичном злочину, владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе рекао jе да, иако убиjени, крв страдалих мученика постала jе сjеме коjе ће херцеговачку дjецу обратити живом Богу и сjеме из коjег ће нићи пшеница коjа многе родове даjе. Владика Григориjе позвао jе вjернике на мир и праштања без обзира на злодjела и подсjетио да ниjе на људима да суде, већ само на Богу. „Зато, иако jе урађено велико злодjело, треба праштати
Геноцид над Србима и Србиjом: Пребиловци 6.8.1941. Биjели Поток 5.4.1942. † Пребиловци геноцид 8.4.2010. † Посмртни остаци 600 мртвих у Пребиловцима, као и остаци других Срба из Чапљине, општине Столац и других области (по неким рачуницама око 3.000 људи, а посмртни остаци су прикупљени у око 120 дрвених сандука) су извађени из jаме у Сурманци 1990 и сахрањени у новоизграђену цркву у Пребиловцима. Нажалост, у jуну 1992, црква jе срушена и сви остаци су претворени у прашину и пепео. То jе учињено од стране припадника ХОС-а, ХВО-а и редовне хрватске воjске. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 01. фебруара 2011. године.
Гаравице надомак Бихаћа су стравично мjесто усташког злочина и геноцида над Српским народом Краjине од 1941-1945. године. Према неслужбеним подацима на Гаравицама jе убиjено и заклано између 12-15000 невиних људи, приjе свега срба, рома и jевреja. О Гаравицама се политички “мудро“ ћутало читавих 50 и више година, како би се над невиним жртвама усташког злочина и геноцида експериментисало са братством и jединством. Године 1990/91., а потом и наредне од 1992.- до данас показаше да се љубав, братсво и jединство не могу градити на лажи, превари и гриjеху. Комунисти су пропустили историjску прилику коjу им jе свиjет дао да казне усташке ратне злочинце, да осуде геноцид над Српски, Јевреjским и Ромским
Stanje i mjere sanacije pravoslavnih groblja na području Republike Hrvatske, Zagreb, 2010. Napomena: Ovaj „Istraživački projekat i mjere sanacije pravoslavni groblja u Republici Hrvatskoj“ sastoji se od dva dijela: prvi dio, odnosi se na sadržaj istraživanja cijelog temata pravoslavnih groblja uključujući i, gravitacione vangrobljanske posthumne zemne ostatke (kosturnice, konclogore, masovna stratišta i dr.). Dakle, u suštini antifašističku obilježenu ili neobilježenu memoriju koju su također pogodile ratne nedaće. Drugi dio, odnosi se na provjeru projekta (os str. 15). Riječ je o sondažnom istraživanju, odnosno „pilot projektu“ kojim se testiraju svi postupci istraživanja na izabranom uzorku za svako područje gdje postoje pravoslavna groblja. Dakle, provjeravaju se hipoteze, metodologija istraživanja, obučavaju kadrovi
Споменик, рад академског кипара Ратка Петрића из Загреба, подигнут jе 12.10.1988. године. Срушен и нестао током последњег рата. Током jавне расправе краjем 1985., тадашња Скупштина општине Госпић, основала jе Одбор за уређење Спомен подручjа Јадовно. Један од чланова одбора био jе и Илиjа Вуjновић, пензионер, данас избjеглица у Бања Луци. Господин Вуjновић jе исписао хронологиjу предратних активности везаних за уређење Спомен подручjа Јадовно и уступио удружењу фотографиjе споменика урађене непосредно након његова постављања. Чланови удружења, свjесни тежине постављеног задатка, очекуjу да ће уз Божjу помоћ и уз помоћ добрих људи, успjети у намjери да се обновљени споменик откриjе на 70-ту годишњицу Јадовинске трагедиjе, на обиљежавању Дана сjећања на Јадовно, у
Мр Горан Латиновић О хрватским уџбеницима историје[1] Након стицања независности 1991. године један од најзначајнијих задатака хрватске државе био је посвећен одгајању свијести о слави и величини хрватског народа у прошлости и о његовој ”хиљадугодишњој” државности. Такво настојање није имало за једину сврху обликовање идентитета савременог хрватског човјека (што је свакако био један од приоритета), већ и његово припремање како за тадашње акције хрватске државе, тако и за оне које би тек требало да услиједе. Осим кроз масовне медије, прије свих телевизију, најпогодније средство за остваривање тог циља били су, природно, уџбеници историје за основне и средње школе. Хрватска прошлост од раног средњег вијека до краја XVIII вијека представљена је
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија а под покровитељством Епархије бихаћко-петровачке
Са овог мјеста, у овај дан, поручујемо свима да Гаравице НЕЋЕМО, НЕ
Након аналитичког прегледа поетских свједочења инспирисаних злочином њемачке СС дивизије Принц Еуген
У Бањалуци ће у понедјељак, 23. октобра, бити премијерно приказан документарни филм
Отварање импровизованог музеја посвећеног Дражи Михаиловићу, осим симболички скромног почетка исправљања једне
Реаговања званичног Загреба на одавање почасти генералу Драгољубу Михаиловићу у Београду и
Прво масовно стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 20. октобра 1941. године
У приjеподневним часовима 20. октобра 1942 године , на дан светих мученика
У Народном музеју Топлице у Прокупљу постављена је изложба Јавне установе Спомен-подручја
Поводом петог издања чувене књиге академика Василија Крестића под насловом „Геноцидом до
Данас се навршава 32 годинe од ликвидације најмање 124 госпићких Срба 17.
Да Србе не чека светла будућност у СР Хрватској постало је јасно
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
