arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Борово

Преносимо: 52 имeнa умeстo дoсaдaшњe бeзимeнe плoчe

У oргaнизaциjи Вeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe нa мeснoм грoбљу у Бoрoву oдржaн je пaрaстoс жртвaмa рaтa oд 1991. дo 1996. гoдинe и oткривeнa спoмeн-плoчa нa кojу су уклeсaнa 52 имeнa. – Mислим дa смo oдужили дуг прeмa жртвaмa пoслeдњeг рaтa, чиja су имeнa уклeсaнa у кaмeн и у вeчнoст. Нa oвoj плoчи je 52 имeнa, тaчнo кoликo и гoдинa имa нeдeљa. To знaчи дa je свaкe нeдeљe пo jeдaн стaнoвник нaшeг мeстa изгубиo живoт, и тo нa мeсту гдe je рoђeн, испрeд свoje кућe, у свojoj улици, тaкo дa je зaистa нeрaзумнo кaд нaс нeкo и дaнaс нaзивa aгрeсoримa – истaкao je нa кoмeмoрaциjи прeдсeдник бoрoвскoг ВСНM-a Душaн Лaтaс. „Сви

Simo_Brdar_1.jpg

Премијера филма „Чиста крв“ Симе Брдара

Документарни филм под називом „Чиста крв“, редитеља Симе Брдара, кустоса Спомен-подручjа ДоњаГр адина, биће премиjерно приказан сутра у Козарскоj Дубици у оквиру програма „Прогледање“. Програм ће бити одржан код цркве Светиња у мjесту Демировац у Козарскоj Дубици, а припремљен jе поводом обиљежавања Дана европске баштине у Републици Српскоj /РС/ у организациjи Јавне установе Спомен-подручjе Доња Градина и Музеjа „Козара“ из Приjедора. У оквиру програма биће постављена и изложба дjечиjих ликовних радова о теми „Страдање у концентрационом логору Јасеновац од 1941. до 1945. године“. О Јасеновцу ће, уз клавирску пратњу Мариjе Јевђенић, говорити глумица Краљевског драмског позоришта из Стокхолма Јелена Мила. Директор Спомен-подручjа Доња Градина Милорад Буква рекао jе, на састанку Организационог одбора програма „Прогледање“, да ће

Ћургуз: Будуће генерације да поштују тековине припадника ВРС-а

У Приjедору jе данас обиљежена 20. годишњица формирања 43. Приjедорске моторизоване и 5. Козарске бригаде Воjске Републике Српске, кроз коjе jе током рата прошло око 35 000 бораца, а 641 борац положио живот за Српску. „Приjедор jе jедан од риjетких градова чиjе су двиjе бригаде дале немjерљив допринос одбрани и изградњи Републике Српске“, рекао jе предсjедник Борачке организациjе РС Пантелиjа Ћургуз. Он jе истакао да jе ово jедан од датума коjи треба обиљежавати како би се на правилан начин прениjела морална обавеза на будуће генерациjе да поштуjу тековине борбе припадника ВРС. Он jе истакао да, захваљуjући борцима ових бригада, данас имамо своjу светињу Републику Српску, коjа jе гарант безбjедности и

Бранислав Дукић

Сутра предаја документације о злочинима хрватске војске

Представници Савеза логораша Републике Српске предаће сутра у Загребу државном тужиоцу Хрватске Младену Баjићу документациjу о злочинима хрватске воjске над српским воjницима и цивилима током агресиjе на западнокраjишке општине РС и Посавину од 1992. до 1995. године. Предсjедник Савеза логораша РС Бранислав Дукић рекао jе Срни да се хрватске власти након приjема ове документациjе мораjу суочити са ратном прошлошћу, те процесуирати налогодавце и извршиоце ратних злочина почињених над Србима у БиХ. „Хрватска, коjа jе на прагу чланства у ЕУ, не би никако смjела да прећути и не процесуира ратне злочине коjе су припадници хрватске воjске и ХВО-а починили над Србима током протеклог рата у БиХ и Книнскоj Краjини“, закључио jе Дукић. Делегациjу Савеза логораша РС, коjу предводи Дукић, у

Срна

Шекс и 44 Хрвата оптужени за геноцид

Српско Тужилаштво за ратне злочине подигло jе оптужницу за ратне злочине против бившег хрватског званичника Владимира Шекса и jош 44 лица због геноцида, али оптужница jош ниjе ступила на правну снагу – потврђено jе Срни у Одjељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, коjем jе оптужница поднесена. „Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду jе 12. jула ове године примило прихватање Тужилаштва за ратне злочине оптужнице Воjног тужилаштва у Београду, где су окривљени Владимир Шекс и jош 44 лица због геноцида“, рекла jе Срни портпарол Вишег суда Душица Ристић. Она jе навела да оптужница тренутно jош ниjе ступила на правну снагу и да се доставља путем међународне правне помоћи, пошто оптужена лица нису на териториjи Србиjе. Воjно тужилаштво

„Шумарице“ дан сећања на српске жртве

Да се не заборави – У акциjи коjа jе траjала три месеца успели смо да сакупимо више од 16.000 потписа коjе смо jуче предали министру рада и социjалне политике Расиму Љаjићу Уjединили србиjу: акциjа Пресса завршена великим успехом – политичари, jавне личности и грађани подржали инициjативу за Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату. После три месеца велике акциjе Пресс jе jуче предао министру рада и социjалне политике Расиму Љаjићу више од 16.000 потписа да се 21. октобар, датум немачког злочина у Крагуjевцу, обележава као Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату. – Мислим да jе ова акциjа велики резултат Пресса jер jе ваш

Саво Штрбац

БЕЗ ПРАВДЕ НИ 20 ГОДИНА НАКОН МАСАКРА НА КОРАНСКОМ МОСТУ

БАЊАЛУКА, 21. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да ни 20 година након масакра 13 резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу ниjе окончан судски поступак за оваj злочин, нити су процесуирани сви његови учесници коjи су познати jавности. Штрбац jе рекао да jе jедан од учесника у масакру припадник хрватског Збора народне гарде Михаjло Храстов до сада три пута ослобађан одговорности пред судом у Карловцу, након чега га jе Врховни суд Хрватске осудио наjприjе на осам, па на седам година затвора, али да jе у децембру прошле године Уставни суд Хрватске ту пресуду укинуо. Он jе додао да jе Уставни суд Врховном суду наредио

Усташлуци на Максимирском стадиону испред носа Израелаца

Јеврејска невладина организација Маргелов институт из Загреба сматра да не постоји заинтересованост код водећих људи хрватског спорта да се стане на крај расистичким изгредима навијача. „С обзиром на стадион на којем су у вријеме Другог свјетског рата усташе издвајале Јевреје од `аријеваца`, на којем су се поновно могле чути усташке фашистичке пароле и то пред јеврејским тимом из Израела, питамо се гдје је реакција Амбасаде Израела, јеврејских општина и организација, хрватске Владе, али и гдје је реакција полиције и правосуђа?“, изјавио је за Срну Ален Будај, директор иоснивач Маргеловог института. Према његовим ријечима, управо због игнорисања и ћутања ко зна који пут на хрватским спортским теренима расизму је дат вјетар

Милорад Пуповац

Пуповац: Изјава озбиљнија од поздрава Косорове у Книну

Предсjедник Српског народног виjећа /СНВ/ у Хрватскоj Милорад Пуповац оциjенио jе данас да jе изjава хрватског предсjедника о раду Хашког трибунала, ако jе досљедно пренесена, врло озбиљна и да отвара питање стварно одговорних за почињене ратне злочине. Предсjедник Хрватске Иво Јосиповић изjавио jе синоћ у Њуjорку да ниjе задовољан резултатима рада Хашког трибунала, за коjи jе рекао да се „ниjе показао довољно стручним и ниjе онакав какав jе требало да буде буде“. Јосиповић jе у разговору са хрватским исељеницима навео да Хрватска нема инструмент да се супротстави том суду и мора поштовати потписану сарадњу, jер у супротном не би била држава, поготово не европска. Предсjедник Хрватске рекао jе да jе „Хрватска водила праведан одбрамбени рат, а у Хагу нису људи

Логор Дретељ

ТРАЈЕ ИСТРАГА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У ДРЕТЕЉУ

Тужилаштво БиХ води истрагу за злочине почињене 1992. године над српским цивилима у логору Дретељ на подручjу општине Чапљина, потврдио jе Срни портпарол Тужилаштва Борис Грубешић. Грубешић jе рекао да оптужница подигнута против Дражена Микулића за страдања бошњачких цивила у овом логору 1993. године њега „терети само за таj период“. „Видjећемо да ли ће Микулић бити оптужен и за злочине над српским цивилима, jер период чињења ратних злочина ниjе исти. Не мора значити да ће он за то бити оптужен. Ми истражуjемо страдање Срба у Дретељу, а то jе предмет коjи се односи на нешто раниjи период“, поjаснио jе Грубешић. Он jе додао да ће у случаjу подизања „неке друге оптужнице за Дретељ“ jавност бити обавиjештена. Јединице

Ратни злочинац - Мирко Норац

Ругање невиним жртвама Норчевог злочина се наставља

Београдско Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ оциjенило jе данас да наjава пуштања на слободу хрватског генерала Мирка Норца, пет година приjе истека казне за ратне злочине, показуjе да држава Хрватска нема снаге да се истински суочи са злочинима над српским цивилима. „Починиоци тих злочина и даље уживаjу ореол хероjа и почасних чланова у многим хрватским градовима“, наводи се у саопштењу. Истиче се да се Норац ниjедног тренутка ниjе покаjао за злочине и да ниjе дошло до преваспитавања, jер jе завриjеме суђењ а и издржавања казне остао убиjеђен да jе убиство српских цивила „исправна ствар“. Удружење наводи да су породице погинулих и несталих из Госпића, Дивосела, Читлука и Почитеља одлуку о пуштању Норца дочекали као jош jедну велику људску неправду

Prof. Raphael Israeli

Prof. Raphael Israeli in Kosovo, September 4, 2011

Ћирилица Raphael Rafa Israeli, an Israeli academic, Professor of Islamic, Middle Eastern and Chinese history at the Hebrew University of Jerusalem and a member of the steering committee of the Ariel Center for Policy Research, speaks on the consecration of the new-elected Bishop Jovan (Culibrk), coordinator of the Jasenovac Committee, in the Serbian Patriarchate of Pec in Kosovo at September  04. 2011., about historical and current similarities and parallels between the situation in Serbia and Israel.   Professor Israeli has taken a part on the First International Conference on Ustasha Concentration Camps in Jadovno – Gospić 1941. in Banja Luka, June 24.-25. 2011.

Проф. Др Рафаел Израели

Проф. Др Рафаел Израели на Косову, 4. септембра 2011.

English Рафаел Израели, израелски академик, професор историjе исламa, историjе Блиског истока и Кине, на Хебреjском универзитету у Јерусалиму, члан jе и Управног одбора Ariel Center for Policy Research. Професор Израели говори о хиротониjи новоизабраног владике липљанског Јована Ћулибрка, координатора Одбора за Јасеновац, у српскоj Пећкоj патриjаршиjи на Косову, 04.09.2011. Говори и о историjским и актуелним сличностима и паралелама између ситуациjе у Србиjи и Израелу. Професор Израели jе jедан од учесника недавно завршене Прве међународне конференциjе о комплексу усташких логора Госпић – Јадовно 1941. одржане у Бањалуци.  

Ромел - "Пустињска лисица"

Ромелова породица критикује филм о славном генералу

Породица њемачког генерала из Другог свjетског рата Ервина Ромела оциjенила jе да jе нови филм о чувеном воjнику „лаж“ jер га описуjе као нацистичког злочинца. У писму, коjе jе упућено продуцентима филма у име Ромеловог 82-годишњег сина Манфреда, обољелог од Паркинсове болести, породица критикуjе продукциjу jер „искривљуjе“ истину о генералу. „Пошто прочитате сценарио можете видjети да jе протагониста филма описан као скороjевић и нацистички ратни злочинац. То jедноставно ниjе истина. То су лажи“, наводи се у писму. Ромел jе постао jедан од омиљених Хитлерових генерала због успjеха његовог Афричког корпуса у борбама са британском Осмом армиjом на сjеверноафричком фронту. Међутим, упркос томе што jе у нацистичким медиjима хваљен као воjни гениjе, познато jе да jе „Пустињска лисица“ био разочаран фирером након

Srebrenica_projekt.jpg

СРЕБРЕНИЦА: ДА РЕЗИМИРАМО, ПА ДА ПОЂЕМО ДАЉЕ

Доста тога се издешавало на сребреничком фронту од како смо задњи пут, пре око годину и по дана, обjавили последњи ретроспективан преглед овакве врсте. Време jе да опет направимо jедну општу процену ситуациjе, пре него што кренемо даље. Али прво, биће од користи да ту процену ставимо у оквир мисиjе наше невладине организациjе. Супротно од тврдњи необавештених (или злонамерних) посматрача, та мисиjа ниjе да се било шта „негира,“ него jе да се нешто откриjе. Простим jезиком речено, наша мисиjа ниjе да „негирамо геноцид у Сребреници“ него да откриjемо шта се у Сребреници догодило. Сирови умови можда неће приметити разлику, али она jе огромна. Тек када се чињенице буду прикупиле моћи ћемо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и

Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.