arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Rujani.jpg

Молитвено и литургијско славље у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

Црква Покрова Пресвете Богородице у Руjанима, Фотографиjа: Раjко Крчмар СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА Позива све благочестиве парохиjане, да своjим присуством и учешћем увеличаjу молитвено и литургиjско славље, коjе ће се одржати у суботу 15. октобра 2011. године с почетком у 10:00 часова, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Руjанима. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! С Божиjим благословом, парох-администратор губински Протоjереj -ставрофор Жељко Ђурица Извор: www.lijevno.com У Руjанима више нема Срба У суботу 15. Октобра 2011. године, у 10.00 часова, поводом Покрова пресвете Богородице у селу Руjани између Ливна и Грахова испод Динаре, одржаће се литургиjа и парастос мученицима Огњене Мариjе Ливањске гдjе су страдали за вриjеме Другог свjетског рата Срби

Помен

70 година од страдања Срба

Ове 2011. године, навршава се 70 година од масовног страдања нашег Србског народа. Стравичан геноцид почео jе у прољеће 1941. године и траjао jе све до 1945. године. Ми, вjерници Српске Православне Цркве, дужни смо да за сва времена, чувамо успомену и приносимо молитве Богу, за све наше православне Србе коjи мученички пострадаше. ИМЕНИК СРБСКИХ ЖРТАВА ПО МЈЕСТИМА И ГУБИЛИШТИМА НАД КОЈИМА ЈЕ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА ПОЧИЊЕН У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ     У иновираном списку жртава, дата су углавном имена страдалих током прољећа и љета 1941. године. Усташе су убиjале и касниjе, током наредне три године и њихово немилосрђе jе стизало Србе са овог подручjа и у другим краjевима, па се имена неких од тих жртава налазе

ГЕНЕРАЛ И ДАЉЕ ТЕШКО БОЛЕСТАН

БЕОГРАД, 19. ОКТОБАР (СРНА) – Генерал Ратко Младић налази се у затворскоj болници Хашког трибунала и тренутно jе ван животне опасности, али jе jош прилично болестан, сазнаjе Срна из извора блиских породици Младић. Он jе недавно из jедне холандске болнице, не зна се коjе, враћен у притворску болницу Хашког трибунала. „Прошле недеље он jе био jако критично зато што се испоставило да jе та упала плућа била изузетно озбиљна и они су га одвели хитно у болницу ван притворске jединице, не знам тачно у коjу, стабилизовали га и вратили у болницу у затвору“, рекао jе Срнин извор и додао да Младићу мора неко да помогне jер не може сам да устаjе из кревета. Бивши командант

Бакир Изетбеговић

(НЕ)заборавни Бакир Изетбеговић

Бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић у писму предсједнику Републике Српске Милораду Додику упозорава да „ниједан народ, па ни Срби, нема право одлучивати о властитој судбини, игноришући права других народа“, чему се не би заиста могло ништа приговорити у овако сложеној БиХ да ова изјава нема (само) једну, али суштинску ману – лицемјерна је. Није ли управо СДА, странка којој припада господин Бакир Изетбеговић, прије 20 година поступила супротно од ове категоричке изјаве у писму предсједнику Додику? Није ли расписан референдум, мада су се Срби као конститутиван народ томе противили? Није ли прекршен устав тадашње СР БиХ да би био донесен закон који је омогућио тај рефендум, јер устав није

Степинац у Лепоглави – записи надбискупова чувара

У маjу мjесецу 2011.г.jавности jе представљена књига Дане Мирића  – Степинац у Лепоглави – записи надбискупова чувара. Архив Срба у РХ може се похвалити да посjедуjе фонд Дане Мирић у коjем се налазе записи споменутог аутора о родноj Крбавици. Драго нам jе да фонд можемо проширити  и наведеном књигом коjа говори о  занимљивом и врло одговорном раду  Дане Мирића. Оно чиме се књига бави jе приказ jавности затворског односа према Степинцу, те се жели демантирати неистина о затворскоj нехуманости, о Степинчевоj особноj драми и тешком затворском животу. Дане Мирић сматрао jе то своjом обавезом, будући да jе био непосредни свjедок, те jе као искусни милицаjац био ангажиран да буде надбискупов

ПРОМОЦИЈА КЊИГА „ПОМЕНИК НОВОГ КОСОВСКОГ СТРАДАЊА“

БЕОГРАД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – Издавачко-информативна установа „Светигора“ представиће данас четири књиге Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохиjа под називом „Поменик новог косовског страдања“. „У питању су дневници и текстови коjи описиjу страдање српског народа и светиња на Косову и Метохиjи у периоду од почетка 1999. до краjа 2000. године“, рекао jе директор „Светигоре“ протоjереj-ставрофор Радомир Никчевић. О књигама ће говорити митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе, новинар у пензиjи Зеjнел Зеjнели, свjедок страдња Милена Радевић и други гости, саопштено jе на саjту СПЦ. Промоциjа ће бити одржана у београдском Медиjа центру са почетком у 14.00 часова. У Великоj дворани Коларчеве народне задужбине са почетком у 17.00 часова књигу „Поменик новог косовског страдања“ представиће митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе, епикоп липљански Јован, Милена Радевић, свjедок страдања,

КОНЦЕРТ ЗА ПОМОЋ СРБИМА СА КОСОВА

ПРЊАВОР, 18. ОКТОБРА (СРНА) – Градско културно-умjетничко друштво (ГКУД) „Прониjа“ из Прњавора одржаће у суботу, 29. октобра, хуманитарни концерт „Срцем за срце Србиjе“. Приход од продаjе улазница, чиjа jе циjена три КМ, намиjењен jе српском становништву на Косову и Метохиjи. Осим „Прониjе“ своjе учешће на концерту наjавили су и чланови КУД „Коловит“ из Градишке. Концерт „Срцем за срце Србиjе“ биће одржан у Дому културе у Прњавору са почетком у 19.00 часова. ГКУД „Прониjа“ из Прњавора основано jе приjе тридесетак дана, а прошле недjеље одржало jе и први концерт пред домаћом публиком. Осим домаћина, традиционалном игром и пjесмом тада су се представили руски државни ансамбл „Сибирские зори“ из Ординска, КУД „Босиљак“

СУЂЕЊЕ РАЗОТКРИВА ОДГОВОРНЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ

САРАЈЕВО/КОЊИЦ, 18. ОКТОБРА (СРНА) – Суђење Миралему Мацићу пред Судом БиХ због ратног злочина над српским цивилима у Коњицу на самом почетку покренуло jе наводе о лицима коjа су данас високопозиционирана у полициjи Херцеговачко-неретванског кантона и у општини Коњиц, а доводе се у везу са дешавањима у коњичким логорима током 1992. године. Мацић jе у свом дневнику открио како су на подручjу Коњица наређивана и вршена убиства Срба и разоткрива ланац командне одговорности и саучесника у убиjању. Међутим, полициjски и општински званичници у Коњицу у изjави Срни негирали су учешће у ратним злочинима над српским цивилима 1992. године на овом подручjу иако их за то оптужуjу свjедоци. Бивши логораш Зоран

Храм у Бијељини

Почео скуп православних војних свештеника

У Саборном храму у Бијељини јутрос је служена Света архијерејска литургија којој су присуствовали учесници конференције православних војних свештеника из 13 држава. У Бијељини је данас почела четвородневна конференција православних војних свештеника о теми „Војни капелани – војници или свештеници“, коју организује Канцеларија православног душебрижништва при Министарству одбране БиХ. Настојатељ Канцеларије јереј Слађан Влајић рекао је новинарима да ће на конференцији бити представљени модели вјерских служби у земљама чији представници учествују у раду скупа, односно начин на који је регулисано дјеловање њихових цркава и канонских одредаба у уставу. Током конференције биће одржана предавања о животу и раду војног свештеника у јединици, као и расправа о учешћу војних свештеника у мисијама

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД ЛИКВИДАЦИЈЕ ГОСПИЋКИХ СРБА

БЕОГРАД, 17. ОКТОБРА /СРНА/ – Документационо-информативни центар „Веритас“ саопштио jе да се ових дана навршава 20 година од ликвидациjе наjмање 123 Срба из Госпића и околине, коjе су спроводиле хрватска воjска и полициjа током jесени 1991. године, те да jе скоро половина њих убиjена 17. и 18. октобра. Ликвидирани су углавном виђениjи Срби судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци и то они коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском режиму, наводи се у саопштењу коjе jе данас обjавио „Веритас“. Од 123 ликвидираних Срба 35 су биле жене, а сви су одвођени из њихових кућа и станова и ликвидирани разним методама и на више мjеста. Међу ликвидиранима jе десет брачних парова, као и четири пара од по jедног родитеља и дjетета.

Шта хоће наследници злочинаца Мађара и Фолксдојчера ?

У задње време притисак представника мађарске националне мањине на власти Србиjе за рехабилитациjу ратних злочинаца и повраћаj њихове имовине jе постао несношљив. Осим притисака и уцена у скупштини, преко медиjа и таjних разговора са представницима власти, у све се умешала и Мадjарска коjа отворено прети да ће на сваки начин спречити улазак Србиjе у ЕУ. О чему jе заправо реч? Председништво АВНОЈ-а 21. новембра 1944. године, донео jе законски акт Нове Југославиjе под називом: „Одлука о преласку у државну своjину неприjатељске имовине, и о државноj управи над имовином неприсутних лица и о секвестру над имовином, коjу су окупаторске власти у Југославиjи присилно отуђиле.“ Оно што се односи и погађа све

ОТИМАЧИНА ДОЛАЗИ НА НАПЛАТУ

Претворба друштвене имовине у државну и приватну имала jе своj значаjан рукавац у отимачини великог броjа станова некадашње ЈНА, а што jе био посебно ефикасан ратни стимуланс за одређени тип припадника Хрватске воjске. Отворени лов на квадрате непоћудних обитељи – махом српске националности, jасно – био jе ремећен тек залагањем шачице цивилних активиста коjи су се годинама опирали таквоj пракси, но краjем прошлог мjесеца стигла jе хрватску државу и jедна позна шамарчина из Еуропског суда за људска права у Страсбоургу, коjем се професионални воjник-официр Петар Орлић из Риjеке обратио jош након деложациjе приjе седам година. Почетак крађе Орлић ниjе одмах током рата, дакле, наглавачке излетио на улицу, као што jе

У Kaрлoвцу joш избaцуjу из стaнoвa

Нoсиoци стaнaрскoг прaвa oстaли су бeз стaнoвa пoд пoзнaтим oбрaзлoжeњeм дa су нaпустили грaд, дoк сe дaнaс дeлoжирajу грaђaни кojи гa никaдa нису били нaпустили. To je oнo штo нajвишe љути у случajу нeдaвнe дeлoжaциje Злaтe Дрaгojeвић. Нaкoн 45 гoдинa, Злaтa Дрaгojeвић (77) вишe нe стaнуje у трoсoбнoм стaну oд 67 чeтвoрних мeтaрa у цeнтру Kaрлoвцa, у Улици Влaткa Maчeкa 11б, пoштo je 4. oктoбрa из њeгa дeлoжирaнa. Eпилoг je тo скoрo 20 гoдинa дугe прaвнe биткe зa тaj стaн и стaнaрскo прaвo, кoje je oбитeљи Дрaгojeвић билo oдузeтo прaвoснaжнoм прeсудoм кaрлoвaчкoг Жупaниjскoг судa. Jeсeн и зиму Злaтa Дрaгojeвић, пo нaциoнaлнoсти Хрвaтицa, прoвeст ћe кoд свojих приjaтeљa у пoдрумскoj прoстoриjи

Нису поштедели ни жене ни децу

Хрватска воjска и полициjа су у jесен 1991. године, наjвише у октобру, у Госпићу и околним местима, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним методама и на више места, саопштио jе Веритас. Ликвидирани су углавном виђениjи Срби (судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци, пензионери) коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском „демократском режиму. Према Веритас-овим подацима, у том периоду и на такав начин, убиjено jе наjмање 123 лица српске националности, међу коjима и 35 жена, од чега скоро половина од 14. до 18. октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по jедног родитеља и детета. Међу ликвидираним jе и комплетна

Бездушна фешта на месту покоља

Негде у време кад су у Београду, у галериjи Историjског музеjа Србиjе, постављали изложбу „Спомен-обележjе у Глини – незавршен проjекат“ посвећену 70. годишњици усташког покоља Срба са Кордуна и Баниjе у цркви Рођења пресвете Богородице, у Глини jе, на истом месту где jе то клање обављено, актуелни председник Хрватске Иво Јосиповић присуствовао концерту уприличеном поводом уручивања клавира локалноj школи. На истом оном простору на коме су краjем jула и почетком августа 1941. године под црквеним сводом неколико дана заредом Павелићеви кољачи с благословом Католичке цркве тзв. србосеком одсецали главе Србима, у септембру ове године изведена jе песма „У боj, у боj“, ариjа из опере „Никола Шубић Зрински“ Ивана Заjца: „Сад,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.