2011 - Страница 14 од 88 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2011 » Страна 14

Сарајево оптужује хрватске генерале?

14. новембар 2011.

Оптужница ће наводно бити подигнута против Дамира Крстичевића, Анте Готовине, Жељка Гласновића, Љубе Ћесића Роjса, Тихомира Блашкића, jош неколицине заповjедника Четврте и Седме бригаде ХВ-а и 126. домобранске пуковниjе ХВ-а, те неких заповjедника ХВО-а. Један од заповjедника акциjе ХВ-а и ХВО-а „Јужни потез“ био jе генерал Хрватске воjске и заповjедник Четврте бригаде ХВ-а Дамир Крстичевић. Било jе то вриjеме еуфориjе, након велике побjеде здружених хрватских снага коjе су темељем међудржавних споразума Хрватске и БИХ-а освоjиле Мркоњић Град и дошле надомак Бањалуци. Данас, шеснаест година послиjе, генерал Крстичевић, чиjа jе кариjера завршила присилним умировљењем након што jе 2000. године потписао фамозно „генералско писмо“, креће у нову битку. Одмазда за Паука Наиме,

Велимировић: Сви незадовољни процесуирањем ратних злочина

11. новембар 2011.

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао jе данас у Сараjеву да су у БиХ сви незадовољни процесуирањем ратних злочина. Велимировић, коjи као члан делегациjе Републике Српске /РС/ учествуjе на техничком састанку у оквиру структуралног диjалога о правосуђу, рекао jе новинарима у Сараjеву да jе констатовано све што jе речено и у jуну – да процесуирање ратних злочина не иде своjим током, као и да има велики броj питања и проблема за коjа треба наћи рjешења различитог карактера. „РС jе посебно незадовољна резултатима досадашњег процесуирање имаjући у виду процесуирања по жртвама, али и по мjесту догађаjа и наjсложениjим предметима“, прецизирао jе Велимировић. Он jе истакао да jе

Прикупљено довољно доказа против Дудаковића

11. новембар 2011.

Тужилаштво БиХ прикупило jе довољно доказа за подизање оптужнице против ратног команданта Петог корпуса такозване Армиjе БиХ Атифа Дудаковића за ратне злочине почињене на подручjу Краjине од 1992. до 1995. године, сазнаjе „Глас Српске“ из извора блиских истрази. Истрага против Дудаковића и његових сарадника покренута jе jош 2007. године, а на списку осумњичених налази се 21 име. „Без обзира на досадашњу заштиту страних моћника, на чињеницу да jе 90 одсто запослених у Тужилаштву БиХ против подизања оптужнице и на то што ће послиjе подношења тог оптужбеног налога доћи и до протеста у Федерациjи БиХ, оптужница ће сигурно бити ускоро подигнута. Нико не може и не смиjе занемарити велику количину прикупљених

Ново издање Историјског пројекта Сребреница: „Српске жртве Сребренице“

10. новембар 2011.

Овом монографијом попуњавамо још једну велику празнину у историји ратних збивања у сребреничком крају. Широко распрострањена, проблематична, конструкција о Сребреници зависи од једне лажне представе и једне забрањене истине. Лажна представа се састоји од неутемељене тврдње да је на бошњачкој страни погубљено 8,000 ратних заробљеника, на основу чега се изводи закључак (и подиже оптужба којом се практично терети цео српски народ) да се тамо догодио геноцид. Забрањена истина, којом се ми овде бавимо, јесте судбина српског народа сребреничког краја током рата 1992. – 1995. године, чије разматрање морално и правно најозбиљније угрожава опстанак те проблематичне слике. У овој монографији, ми се упуштамо управо у ту врсту разматрања, без обзира на

Фикрет Планинчић и други сутра ће се изјаснити о кривици

10. новембар 2011.

За сутра jе заказано рочиште за изjашњење о кривици пред Судом БиХ у предмету Планинчић и други, коjи се терети за ратни злочин против цивилног становништва српске националности у селу Сердари у општини Котор Варош, саопштено jе из Суда БиХ. Суд БиХ потврдио jе 11. октобра оптужницу у предмету Планинчић и други, коjа оптужене Фикрета Планинчића, Расима Лишанчића и Сеада Мензила терети за кривично дjело ратни злочин против цивилног становништва. У оптужници се, између осталог, наводи да су оптужени током 1992. године, као припадници Териториjалне одбране /ТО/ Котор Варош, заjедно са другим припадницима ТО, учествовали у нападу на цивилно становништво српске националности у селу Сердари, општина Котор Варош, гдjе jе

Меркел: Кристална ноћ срамота за Немце

10. новембар 2011.

Немачка jе церемониjама широм земље и отварањем нове синагоге обележила 73. годишњицу „Кристалне ноћи“, почетка погрома Јевреjа и увода у холокауст. Немачка канцеларка Ангела Меркел изjавила jе да jе 9. новембар 1938. године „дан срамоте“. „Немци су гонили Немце зато што су Јевреjи. То лудило кулминирало jе у незапамћен злочин, опустошило jе континент и коштало животе милиона људи широм света“, изjавила jе Меркелова на конференциjи за новинаре. У „Кристалноj ноћи“ нацисти су пљачкали jевреjске радње и запалили око 300 синагога. У насиљу jе убиjено око 90 Јевреjа, а око 30.000 их jе одведено у концентрационе логоре. Повод за насиље било jе убиство секретара немачке амбасаде у Паризу Ернста фом Рата.

Интервју Епископа Горњокарловачког Герасима РТРС

9. новембар 2011.

Поводом наjрадосниjег догађаjа у историjи рода људског – Рођења Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Епископ Горњокарловачки Герасим, дао jе интервjу РТРС. У краћем разговору, Епископ Герасим jе описао тренутно стање у Епархиjи и подсjетио шта за нас православне хришћане представлља празник рођења Богомладенца Исуса Христа. На подручjу Горњокарловачке Епархиjе, налази се стратиште Јадовно на коме jе у само 132 дана, од почетка априла па до краjа августа 1941. године, од стране усташа Независне државе Хрватске на наjстравичниjи начин побиjено преко 40000 жртава. Кости ових мученика и даље се налазе по крашким jамама планине Велебит и у каменоj пустињи острва Пага.

РТРС Дневник 1 – 11. 03. 2011: Сенатор Финестра – Етничко чишћење Срба у Хрватској 1941, прво у Европи

9. новембар 2011.

Прво етничко чишћење у Европи почињено jе над Србима у Хрватскоj 1941. године! – речено jе недавно први пут, jасно и гласно, у сред парламента Италиjе и забиљежено у свим италиjанским медиjима, пренио jе данас римски лист „Ил Темпо“. Везане виjести: Сенатор Финестра: Етничко чишћење Срба у Хрватскоj 1941, прво у Европи

Промоција књиге „Огњена Марија Ливањска“ у Храму Светог Трифуна у Београду

9. новембар 2011.

Књига jе посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у пролеће и лето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе прича о 1587 жртава, претежно деце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживели са тих губилишта, посебно преживели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре не само Срби, жртве усташког геноцида, него и броjни иноверци – Хрвати и Муслимани, часни и честити људи

Чисто муслиманско Сарајево – „највећи споменик“

9. новембар 2011.

Извршни секретар СНСД-а Раjко Васић изjавио jе да jе чисто муслиманско Сараjево „наjвећи споменик“ страдалим, мученим и прогнаним Србима из тог града. Васић jе оциjенио jе инициjативу „лажних есдепеових Срба о градњи споменика мучки погубљеним стварним Србима Сараjева“ на Казанима, као и подршку наводне Куће људских права из Сараjева као закашњелу, лажну камерну представу за унутрашњу и спољну употребу, а не за суштину односа и истине у БиХ. „Данас jе споменик на Казанима непотребна празна манифестациjа. Наjвећи споменик страдалим, мученим и прогнаним Србима jесте само чисто муслиманско Сараjево“, рекао jе Васић Срни. Према његовим риjечима, 20 година након унутарсараjевског прогона и ликвидациjа Срба, споменик на Казанима би требало да буде

Српска је издвојила 50 милиона КМ за повратак Бошњака

9. новембар 2011.

„За три године мандата Српска jе издвоjила 50 милиона КМ за повратак Бошњака, док jе ФБиХ обезбиjедила само три милиона КМ за повратак Срба у приjератна мjеста живљења. С друге стране, огромна су дуговања Федерациjе према РС и све то заjедно социjално-економску слику код нас чини тежом“, рекао jе Стевановић на конференциjи за новинаре. Он jе навео да се мора наћи неко рjешење да Српска наплати средства од ФБиХ по основу дуга Фонду ПИО РС, као и великог укупног дуга како би таj новац био враћен народу, коjи због економске кризе живи на рубу егзистенциjе. Говорећи о теми „Будимо патриоте – помозимо jедни другима како би кризу заjеднички и лакше

РТРС- ДНЕВНИК – 08. ФЕБРУАР 2009. – У знак сјећања на више од 2.300 побијених Срба

9. новембар 2011.

Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете.

Памти се „кристална ноћ“ али и пад зида

9. новембар 2011.

Девети новембар jедан jе од наjзначаjниjих датума новиjе историjе Њемачке – на таj дан забиљежени су неки од наjгорих догађаjа, као што jе почетак погрома Јевреjа, али и наjрадосниjии тренуци, попут пада Берлинског зида. Тог датума навршава се 28 година од пада Берлинског зида. Био jе то догађаj коjи jе промиjенио свиjет. Годину дана након тога, 3. октобра 1990. године Њемачка се уjединила, а нестанком бивше Њемачке демократске републике (ДДР) нестао jе циjели социjалистички политички блок у Европи. Конфликт између истока и запада Европе био jе окончан. Таj датум jе и због других догађаjа важан за Ниjемце. На таj дан 1918. социjалдемократа Филип Шаjдеман прогласио jе Републику Њемачку. Монархиjа цара

Подршка иницијативи о подизању спомен обиљежја на Казанима

9. новембар 2011.

Кућа људских права Сараjево пружа пуну подршку инициjативи потпредсjедника Федерациjе БиХ Светозара Пударића да се утврди истина о страдању небошњака чиjа су тиjела бачена у Казане у Сараjеву за вриjеме ратних догађања и да се на том мjесту подигне спомен-обиљежjе жртвама коjе су скончале у Казанима. У писму подршке Куће људских права Сараjево упућеном Пударићу, истиче се да jе краjње вриjеме да се почне радити на утврђивању цjеловите истине о збивањима у периоду од 1992. до 1995. године, укључуjући и збивања у Сараjеву. „Потреба за утврђивањем истине с jедне стране произилази из обавеза да се казне починиоци ратних злочина, злочина против човjечности и злочина геноцида, а с друге стране то

Живи и криви

9. новембар 2011.

Прошла су четири и пол мjесеца од хапшења Владимира Миланковића и Драге Бошњака те отварања истраге. Иако jе убиjених пуно више, терете се за 31 убоjство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро мораjу показати резултате. – Вjеруjем Жупаниjском државном одвjетништву у Осиjеку да ће довршити истраге и подигнути оптужнице против Владимира Миланковића и свих одговорних за ратне злочине у Сиску 1991. Била сам на свjедочењу у Осиjеку, и то на дан смрти човjека коjи jе наjодговорниjи за све што се тада у граду догађало – за „Новости“ jе изjавила Вjера Солар, чиjа jе кћи Љубица jедна од жртава етничког чишћења грађана српске националности у Сиску. Као што