јул 2011 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за јул 2011

Ратовање на правој страни, с изразитим антифашистичким карактером

28. јул 2011.

За човјека који жели знати истину ништа око 27. српња 1941. није спорно. Све је темељито истражено и сваком је истинољубивом човјеку истина доступна. Устанак у Србу нису организирали нити водили четници, иако су неки њихови присташе у њему маргинално судјеловали Држим да и овом приликом вриједи подсјетити на познату Гоеббелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаје истином. То се управо дешава у дијелу хрватске јавности, која прихваћа обезвређивање хрватског антифашизма, умјесто да њиме буде поносна као својим вриједним доприносом темељима данашње цивилизиране Еуропе. Најновија фаза те харанге започела је писмом које је 4. студенога 2009. с потписом „Жељко Томашевић, дипл. иур.“ било упућено Влади Републике Хрватске, а 8.

Гаћешино име стидљиво споменуто

28. јул 2011.

Прохладног 23. jула, под кишобранима, обиљежена jе у Банском Грабовцу 70. годишњица првог устанка народа Хрватске коjи су извели српски устанци на Баниjи. Одржани су и парастос и комеморациjа за 1.285 српских жртава усташког терора, коjи jе услиjедио као одмазда за напад на усташку станицу у ноћи 23/24. jула 1941. Саборски заступник и предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац истакао jе да jе то мjесто преjако и као опомена и као искуство Овогодишња jе комеморациjа, у организациjи Савеза бораца и антифашиста РХ и Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Града Петриње, а у сурадњи са Српским народним виjећем и уз покровитељство Сисачко-мославачке жупаниjе и Града Петриње, протекла прихватљивиjе од претходних, када су се са говорнице више могле

Забытый концлагерь

28. јул 2011.

Српски | English Просвещённая Европа, словно кошка на мышь, бросается на очередного «сербского экстремиста» и тащит его в Гаагу, но отчего-то с лёгкостью прощает геноцид сербов… Большинство наших сограждан (во всяком случае – люди старшего поколения) наверняка что-то знают о лагерях смерти Освенцим, Треблинка, но мало кто слышал о такой гигантской «фабрике смерти», как Ясеновац. Между тем, по сведениям немецких источников, в этом усташском концлагере, расположенном на территории нынешней Хорватии, погибли 700 тысяч сербов, а по данным сербских историков, число жертв достигает миллиона. И уж совсем единицы знают о Ядовно – первом из усташских лагерей смерти. Нынешним летом, в то самое время, когда Хорватия праздновала день независимости (на самом деле,

Дијалог и молитва потребни ради истине

27. јул 2011.

РАЗГОВОР СА ЊЕГОВИМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВОМ ЕПИСКОПОМ ГОРЊОКАРЛОВАЧКИМ Г. ГЕРАСИМОМ Разговарала Славица Лазић Било би неопходно ради бољитка два народа, ради истине, сести за сто и отпочети диjалог и утврдити сву истину – да се престане са манипулациjама историjских догађаjа и броjем побиjених. У такав jедан диjалог свакако би требало укључити и представнике цркве. Епископ Герасим jе завршио Богословиjу у Манастиру Крка и Московску Духовну академиjу. Замонашио се у трећем разреду Богословиjе, а 1998. године постаjе игуман Манастира Крке, где jе успео да окупи младо братство. За Епископа jе хиротонисан 2004. године и током ових тешких година за наш народ и Цркву, залагао се за обнову манастира, Богословиjе у коjоj jе предавао,

Плажа Зрће у близини логора из 1941.: Хрватску Ибицу подигли код мјеста злочина

27. јул 2011.

English Никола Салапура БАЊАЛУКА – Душан Басташић, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ из Бањалуке, огорчен је односом власти Хрватске према стратиштима из Другог свјетског рата и упозорава да се плажа Зрће, на острву Пагу, коју зову „хрватска Ибица“ и мјестом забаве, налази недалеко од некадашњих логора. Зрће годишње посјећује хиљаде туриста из Хрватске, Србије, БиХ, те земаља Европе и свијета, међутим, већина њих не зна да су управо на том острву, у близини плаже, били концентрациони логори у Другом свјетском рату. „Оно што се не зна је да је Зрће на око осам километара од села Метајна, гдје је у јуну 1941. године отворен први логор за српске и јеврејске

Фонд: Гојко Матић – Дивосело, Читлук и Орнице

27. јул 2011.

Архив Срба у Хрватскоj Архив Срба у РХ своjим радом, а кроз архивско градиво као извор повиjести, жели приказати положаjа Срба на овим просторима, како би то остало на увид и будућим генерациjама. Захваљуjући доброти поjединаца Архив посjедуjе лиjепе збирке градива коjе се стално попуњаваjу. Гоjко Матић упутио нам jе jедан апел и уступио jе Архиву све своjе записе и мемоарско градиво о селима Дивоселу, Читлуку и Орницама. Добивено градиво ниjе само локална повиjест, већ из њега добивамо приказ српског постоjања и трагедиjе на овим просторима. Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел. Приjе II свjетског рата, Дивосело, Читлук и Орнице била су села у коjима су Срби на овим

Саламон Јазбец: ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ЈАДОВНУ

25. јул 2011.

English У организацији Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941, те суорганизацији Института за савремену историју из Београда и Академије наука и уметности Републике Српске, у вијећници је бањалучког Банског двора 23. и 24. липња 2011. одржана Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. Уз педесетак учесника и судионика овог важног скупа из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске, Израела, Сједињених Америчких Држава, Италије, Њемачке, Русије, Аустрије и других земаља, у раду Конференције судјеловао сам у својству представника Маргеловог института из Загреба. Првог дана Конференције, на позив водитеља пријеподневне сесије, а с обзиром на изочност др. Ефраима Зуроффа (који је био спријечен присуствовати Конференцији због здравствених

Salamon Jazbec: FIRST INTERNATIONAL CONFERENCE ON JADOVNO

25. јул 2011.

Ћирилица In organisation of the Association of Descendants and Supporters of the Victims of the Complex of Ustasha Camps Gospić-Jadovno 1941, and in co-organisation of the Institute for Contemporary History from Belgrade and the Academy of Arts and Sciences of Republika Srpska, the First International Conference on the Complex of Ustasha Camps Gospić-Jadovno 1941 was held on 23 and 24 June, 2011 at the Conference Hall of the Banski Dvor in Banja Luka. With around fifty participants in this important event from Bosnia and Herzegovina, Serbia, Croatia, Israel, United States of America, Italy, Germany, Russia, Austria and other countries, I participated in the Conference as a representative of the Mergel

Raphael Israeli: Yugoslavian Jewry, Ron Arad and the Holocaust in Bosnia

25. јул 2011.

Ћирилица The first international conference commemorating the 70th anniversary of the Jadovno concentration camp signals the advent of a new field of research into the history of the Holocaust in Bosnia. The first international conference commemorating the 70th anniversary of the suffering of Serbs, Jews and Roma in Jadovno concentration camp was held in Bosnia this past June. The ceremony was attended by Serbian President Boris Tadic and representatives of the Republika Srpska’s and of Croatia, in addition to thousands of descendents and supporters of those exterminated by the Ustashe Nazi collaborators in 1941. The conference itself, which was held in Srpska’s capital of Banja Luka, delved into the various

Рафаел Израели: Југословенски Јевреји, Рон Арад и Холокауст у Босни

25. јул 2011.

English Прва међународна конференциjа коjа jе обиљежила 70. годишњицу концентрационог логора Јадовно наjављуjе поjаву нове истраживачке области у историjи Холокауста у Босни. Прва међународна конференциjа коjа jе обиљежила 70. годишњицу страдања Срба, Јевреjа и Рома у концентрационом логору Јадовно одржана jе у Босни у jуну ове године. Церемониjи jе присуствовао србиjански предсjедник Борис Тадић и представници Републике Српска и Хрватске, уз хиљаде потомака и поштовалаца оних коjи су ликвидирани од стране Усташа, нацистичких колаборациониста из 1941. године. Сама конференциjа, коjа jе одржана у главном граду Српске, Бањалуци, истраживала jе различите политичке, воjне и стратешке факторе коjи су омогућили ову мало познату грану нацистичке машине за ликвидациjу. Представник Израела из Свjетске

Јадовно 26. јун 2011. Другo обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. – Jadovno 26. jun 2011. Drugo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941.

25. јул 2011.

Повратак у Јадовно Над Шарановом jамом на Јадовну, служена света архиjереjска Литургиjа Јадовно 26. jун 2011. – Обраћање Душана Басташића, предсjедника УГ Јадовно 1941. Конференциjа Јадовно 26. jун 2011. Другo обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941. – Jadovno 26. jun 2011. Drugo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941. Басташић: У Хрватскоj на дjелу прикривање злочина РТРС: Годишњица страдања у логору Јадовно ФОТО Тадић: Дошао сам у Јадовно да подиjелим сjећања са Србима, Жидовима, Хрватима, Ромима Тадић: Сjећање на жртве злочиначких логора начин jе стварања боље будућности Тадић у Јадовном: Рушењем споменика прикривао се злочин – ФОТО Јадовно-да се не заборави и не понови ИСТОРИЈА НЕ СМИЈЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНА Јадовно –

НА ПОПРИШТУ ПРВОГ МАСОВНОГ ЗЛОЧИНА

21. јул 2011.

Код оштећеног спомен – обиљежjа, на обљетницу покоља невиних људи – 28. травња, уприличен комеморативни скуп и одана почаст страдалницима На мjесту првог масовног погубљења Срба у НДХ, у селу Гудовцу jе 1955. године подигнута (1969. дограђена) спомен-костурница за 195 жртава српске националности, коjе су усташе стриjељале 28. травња 1941. године. Споменик »Жртва« jе дjело Воjина Бакића. Тиjеком посљедњег рата споменик jе сравњен са земљом, костурница минирана, плоче разбиjене. На том мjесту, баш на дан покоља невиних људи, 28. травња (спомен обиљежjе jе »санирано« – околиш уређен) уприличен jе комеморативни скуп и одана почаст страдалницима те су положени виjенци и цвиjеће. Броjним поклоницима антифашизма и припадницима удруга антифашистичких бораца и антифашиста

Госпић не жели свога Теслу

20. јул 2011.

Нитко у госпићкој власти нема никаква сазнања о томе кад би и би ли уопће споменик Николи Тесли могао бити поновно постављен. Готов одљев чека у Љеваоници умјетнина загребачке Академије ликовних умјетности Споменик Николи Тесли, рад кипара Фране Кршинића, још не краси центар Госпића, него у магазину Љеваонице умјетнина Академије ликовних умјетности (АЛУ) у Загребу чека путовање до одредишта. Одљеви Кршинићева споменика, који неки сматрају најбољим умјетничким приказом Тесле, постављени су 1963. испред Електротехничког факултета у Београду, 1976. на слаповима Нијагаре и 1981. на средишњем госпићком тргу. Споменик у Госпићу миниран је 16. фебруара 1992, након чега је преостали крш уклоњен. Госпићана ниоткуда Обиљежавање 155. годишњице рођења Николе Тесле

Посљедњи влак за повратак

20. јул 2011.

Посљедњих мјесеци уочљив је пораст обима и дјелокруга сурадње надлежних државних установа у земљама регије на питањима омогућавања повратка избјеглих или њихова интегрирања у земљу уточишта. Што се тиче Хрватске, регионална сурадња на том питању била је мјерило за затварање поглавља 23. Други разлог – заједнички Хрватској, Србији, БИХ-у и Црној Гори – јест припрема за међународну донаторску конференцију, која би се требала одржати почетком 2012. и на којој би требало скупити новац за збрињавање избјегличких обитељи. Тиме би се прича о повратку или интеграцији у овом дијелу Европе могла сматрати ријешеном, но ту је и још један момент – истичу задњи рокови да избјеглице одлуче желе ли се вратити.

Позив на народни протест поводом ослобађања Шандора Кепира

19. јул 2011.

Понижавајући однос мађарског правосуђа према жртвама новосадског геноцида изазвао је оправдану забринутост и незадовољство. На молбу бројних Новосађана свих националности, Удружење за очување верских-културних традиција и добара и Друштво за очување сећања на Холокауст позивају грађане на миран народни протест „Крив је!“, који ће се одржати 24. јула у 19 часова на Тргу слободе. Протест искључиво грађанског карактера усмерен је против идеологије која је довела до „Рације“, а пресудом будимпештанског суда је ослобођена као зао дух прошлости који прераста у нове претње по народе региона. Достојанственим изразом незадовољства Нови Сад ће се успротивити неправедној пресуди која обезвређује „град под ледом“ који су Кепиро и његови „саборци“ створили на Штранду јануара