фебруар 2011 - Страница 16 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за фебруар 2011 » Страна 16

26.07.2009 ГАЦКО – Историјски час за сјећање на покољ у Придворици

1. фебруар 2011.

У селу Придворци, општина Гацко, данас jе одржан историjски час у знак сjећања на велики злочин коjи су починиле усташе и муслимани на Божић 1942. године када су побили око 180 жена дjеце и стараца из овога села. Говорећи о овом стравичном злочину, владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе рекао jе да, иако убиjени, крв страдалих мученика постала jе сjеме коjе ће херцеговачку дjецу обратити живом Богу и сjеме из коjег ће нићи пшеница коjа многе родове даjе. Владика Григориjе позвао jе вjернике на мир и праштања без обзира на злодjела и подсjетио да ниjе на људима да суде, већ само на Богу. „Зато, иако jе урађено велико злодjело, треба праштати

Видео записи везани за страдање у Пребиловцима, љета 1941.

1. фебруар 2011.

Геноцид над Србима и Србиjом: Пребиловци 6.8.1941. Биjели Поток 5.4.1942. † Пребиловци геноцид 8.4.2010. † Посмртни остаци 600 мртвих у Пребиловцима, као и остаци других Срба из Чапљине, општине Столац и других области (по неким рачуницама око 3.000 људи, а посмртни остаци су прикупљени у око 120 дрвених сандука) су извађени из jаме у Сурманци 1990 и сахрањени у новоизграђену цркву у Пребиловцима. Нажалост, у jуну 1992, црква jе срушена и сви остаци су претворени у прашину и пепео. То jе учињено од стране припадника ХОС-а, ХВО-а и редовне хрватске воjске. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 01. фебруара 2011. године.

ПРЕНОСИМО: ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА НА ГАРАВИЦАМА

1. фебруар 2011.

Гаравице надомак Бихаћа су стравично мjесто усташког злочина и геноцида над Српским народом Краjине од 1941-1945. године. Према неслужбеним подацима на Гаравицама jе убиjено и заклано између 12-15000 невиних људи, приjе свега срба, рома и jевреja. О Гаравицама се политички “мудро“ ћутало читавих 50 и више година, како би се над невиним жртвама усташког злочина и геноцида експериментисало са братством и jединством. Године 1990/91., а потом и наредне од 1992.- до данас показаше да се љубав, братсво и jединство не могу градити на лажи, превари и гриjеху. Комунисти су пропустили историjску прилику коjу им jе свиjет дао да казне усташке ратне злочинце, да осуде геноцид над Српски, Јевреjским и Ромским

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

1. фебруар 2011.

Grubišno Polje 27.4.1991. Komemoracija povodom 50. godišnjice obilježavanja ustaških žrtava od 26/27. aprila 1941.

1. фебруар 2011.

Prof. dr. sc. Svetozar Livada – ISTRAŽIVAČKI PROJEKAT

1. фебруар 2011.

Stanje i mjere sanacije pravoslavnih groblja na području Republike Hrvatske, Zagreb, 2010. Napomena: Ovaj „Istraživački projekat i mjere sanacije pravoslavni groblja u Republici Hrvatskoj“ sastoji se od dva dijela: prvi dio, odnosi se na sadržaj istraživanja cijelog temata pravoslavnih groblja uključujući i, gravitacione vangrobljanske posthumne zemne ostatke (kosturnice, konclogore, masovna stratišta i dr.). Dakle, u suštini antifašističku obilježenu ili neobilježenu memoriju koju su također pogodile ratne nedaće. Drugi dio, odnosi se na provjeru projekta (os str. 15). Riječ je o sondažnom istraživanju, odnosno „pilot projektu“ kojim se testiraju svi postupci istraživanja na izabranom uzorku za svako područje gdje postoje pravoslavna groblja. Dakle, provjeravaju se hipoteze, metodologija istraživanja, obučavaju kadrovi

Удружење „Јадовно 1941.“ покреће иницијативу за обнову споменика Јадовничким жртвама, код Шаранове бездане јаме на Велебиту, у Републици Хрватској.

1. фебруар 2011.

Споменик, рад академског кипара Ратка Петрића из Загреба, подигнут jе 12.10.1988. године. Срушен и нестао током последњег рата. Током jавне расправе краjем 1985., тадашња Скупштина општине Госпић, основала jе Одбор за уређење Спомен подручjа Јадовно. Један од чланова одбора био jе и Илиjа Вуjновић, пензионер, данас избjеглица у Бања Луци. Господин Вуjновић jе исписао хронологиjу предратних активности везаних за уређење Спомен подручjа Јадовно и уступио удружењу фотографиjе споменика урађене непосредно након његова постављања. Чланови удружења, свjесни тежине постављеног задатка, очекуjу да ће уз Божjу помоћ и уз помоћ добрих људи, успjети у намjери да се обновљени споменик откриjе на 70-ту годишњицу Јадовинске трагедиjе, на обиљежавању Дана сjећања на Јадовно, у

О хрватским уџбеницима историје

1. фебруар 2011.

Мр Горан Латиновић О хрватским уџбеницима историје[1] Након стицања независности 1991. године један од најзначајнијих задатака хрватске државе био је посвећен одгајању свијести о слави и величини хрватског народа у прошлости и о његовој ”хиљадугодишњој” државности. Такво настојање није имало за једину сврху обликовање идентитета савременог хрватског човјека (што је свакако био један од приоритета), већ и његово припремање како за тадашње акције хрватске државе, тако и за оне које би тек требало да услиједе. Осим кроз масовне медије, прије свих телевизију, најпогодније средство за остваривање тог циља били су, природно, уџбеници историје за основне и средње школе. Хрватска прошлост од раног средњег вијека до краја XVIII вијека представљена је

Апел Хрватској електропривреди: Извадити посмртне остатке жртава усташког злочина из 6 јама код Горњег Косиња, идентификовати ДНК методом и достојанствено сахранити

1. фебруар 2011.

Хрватска електропривреда (ХЕП), поново је након више деценија актуелизовала изградњу хидроелектране Косињ -2 у Косињу у северозападној Лици. Изградњом бране на реци Лици, низводно 5 км од већ постојеће бране ХЕ Склопе, између брда Цикељ и Вршак к.573, акумулација ће поплавити села Млаква, Пољан, Градину и засеок Забарје у којима живи српско становништво и Горњи Косињ и Косињски Баковац са околним насељима у којима живи хрватско становништво. ХЕП је добила локацијске дозволе и начелне грађевинске дозволе. До сада је урађен идејни пројекат а да би се наставило на раду главног пројекта потребно је допунити Студију утицаја на околину. Сама градња акумулације и хидроцентрале трајала би пет година. Идејни пројекат и

Прва међународна конференција о Јадовну 1941.

1. фебруар 2011.

Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. Бања Лука, 24–25. jуни 2011. Latinica | English Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржана jе у Бањалуци, 24–25. jуна 2011. у Bиjећници Банског двора. Организатори конференциjе УГ Јадовно1941. Институт за савремену историjу Академиjа наукаи умjетности Р. Српске Научни одбор конференциjе: Проф. др Момчило Павловић Институт за савремену историjу, Београд Проф. др Никола Б. Поповић Академиjа наука и умjетности Републике Српске, Бања Лука Др Милан Кољанин Институт за савремену историjу, Београд Протосинђел мр Јован Ћулибрк Одбор за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве Мр Горан Латиновић Универзитет у

Образовни и интернет материјали Јад Вашема

1. фебруар 2011.

Превод образовних и интернет материjала Јад Вашема Одбор за Јасеновац Светог АрхиjереjскогСабора Српске Православне Цркве Представља оваj Превод образовних и интернет материjала Јад Вашема Интернационалноj школи за студиjе о Холокаусту , Министру образовања Републике Србиjе ,Секретариjату образовања и културе Воjводине . Поводом Успостављања веза између Републике Србиjе и The Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance, and Research и прве посете делегациjе Интернационалне школе за студиjе о Холокаусту Нови Сад , 30 jануар , 2007 • О Јад Вашему • О Међународноj школи за образовање о холокаусту • ICHEIC – Програм за образовање о холокаусту у Европи

My Journey to Jadovno and Pag

1. фебруар 2011.

By Dani Novak | 08.02.2010 I am currently 61years old and most of my life did not have Peace of Mind. I did not understand why until about age 40 when I realized that I am a child of Holocaust survivors. Yes. I knew it theoretically but was not connecting it to my emotional states that were very unstable. I was never admitted to a mental institution but the fears and inner turmoil was almost unbearable. I completed my PhD in pure Mathematics but as a young professor spend many hours just walking in the woods by the university where I worked. This is all past now because I was led

Mileva jovanović – „Podaci – saznanja o sudbini mog oca Milušić (Riste) Milana iz Mostara“

1. фебруар 2011.

Moja saznanja o stradanju mog oca Milušić Milana su na osnovu priče – saznanja moje majke Milušić (Tode) Natalije koja je zajedno odvedena od strane ustaša iz Mostara. – Na dan 2 ili 3. VIII 1941. godine u prepodnevnim časovima odvedeni su sa željezničke stanice u Mostaru (verovatno da su ih ustaše pratili). Majka je pratila oca na voz kojim je trebao da ode u Sarajevo na operaciju vena. Molila je da otputuje i pokazala uput lekara, ali uzalud. Odvedeni su navodno samo na kratko – na informativni razgovor. – Sprovedeni su u gimnaziju „Kraljica Marija“ gde su zatekli oko 200 ljudi – sve viđenijih Srba. Pravili su spisak samo

Vujić Kuzmana Savo: Dragom ocu, vječna slava i hvala !

1. фебруар 2011.

Vujić Mile Kuzman, a po majci, Ljubica rođenoj Krnjajić iz sela Brezovac, rođen je kao najmlađe dijete, 22.11.1919. godine u selu Kričke, mjesni ured D. Čaglić, opština Pakrac Kraljevina Jugoslavija. Živio je i odrastao uz roditelje, sa još dva brata, Stevan i Stanko i sestrom, po imenu Petra. Kada je porastao, kao i ostala djeca, čuvao je po pašnjacima stoku i pomagao roditeljima u raznim seoskim poslovima. U tome razdoblju, u odnosu na braću i svoje vršnjake, isticao se, ponekad i više od ostalih. Kao na primjer, nije bilo na tome području voćke, na koju se Kuzman nije mogao popeti i obrati zrele plodove. Nije se bojao guštera ni zmija,

Вукашин В. Дражић-мој прадеда

1. фебруар 2011.

Усменом предању каже да су моjи преци у Воjну Краjину прешли из Србиjе,а тачниjе из околине Кусатка. Писаних сведочанстава,на жалост, о томе немам. На почетку желим да укажем да догађаjе из повести треба писати jер велика jе важност писане речи. Писана реч оставља ожиљак на папиру баш као што су догађаjи из пролећа 1941. године оставили ожиљак на души нас Дражића-потомака Вукашинових. Због тога и jа,ето,пишем ову повест о њему-да остави траг и да jе не поjеде мрак заборава. Моj прадеда Вукашин В. Дражић рођен jе 1900. године у Чемерници у тадашњоj Држави Цара и Краља,Аустро-угарскоj монархиjи. Био jе прво мушко дете коjе jе остало у животу (први син Васа