Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Namerno negiranje Holokausta, pokazuju nacistički dokumenti, sežu još iz doba kad su nacisti u ratu sprovodili Holokaust.
Evropa to naprosto ne može i ne želi da proguta. U prvom redu zbog jezive istorijske lekcije i tragedije. Amazon je na udaru u Evropi zbog objave knjiga koje tvrde da se Holokaust uopšte nije dogodio, što se na starom kontinentu u pravilu tretira kao govor mržnje. U mnogim zemljama, u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, pa i kod nas u određenoj meri, takve stvari podložne su kaznenom progonu, sve do zatvorske kazne.
Prvi koji se u Evropi pozabavio pojavom takvih knjiga bio je Sundajs Tajms, nakon čega je izbio takav skandal da je Amazon bio prisiljen da ukloni njihovo reklamiranje sa svojih stranica. Ispostavilo se da je mahom reč o knjigama čije su izdavanje finansirali sami autori. Nazivi knjiga govore sami za sebe: „Mit o istrebljivanju Jevreja“, „Holokaust: najveća ikad ispričana laž“, „Prevara 20. veka“ i slične knjige.
Reč je o širenju propagande o nepostojanju pokolja šest miliona Jevreja, ali i još miliona drugih etničkih, rasnih, seksualnih i raznih drugih društvenih grupa o kojima se dokumentacija – fotografije, snimke, nacistički dokumenti – i popisi žrtava s imenima i prezimenima prikupljaju već 80-ak godina. Prvi napori za zataškavanje nacističkih multimilionskih žrtava potiču još iz Drugog svetskog rata. Nacisti su, naime, bili svesni da ni desetine miliona Nemaca ne bi dobro primili ukoliko bi podaci o logorima smrti postali javni.
Nije da Nemci nisu bili svesni da se događa nešto užasno zlokobno, ali je uz pomoć ideološke indoktrinacije Džozefa Gebelsa i njegovog dezinformativnog stroja, javnost takve slutnje mogla mirne duše da zanemari. Sve dok Treći Rajh nije poražen.
Drugi trenutak je, pak, bio kad su nacističke vođe iz najužeg kruga oko samog Adolfa Hitlera postali svesni da bi nacistička Nemačka mogla da bude poražena, te su odlučili da uništavaju tragove i dokaze o zločinima.
Hajnrih Himler je tako naređivao logorima smrti pod njegovim zapovedništvom da uništavaju dokumente o žrtvama, krematorijumima i sve drugo iz čega je mogao da se rekonstruše zločinački poduhvat bez presedana u istoriji.
Tako su nacisti 25.000 Jevreja koje su streljali u Letoniji 1941., dve godine kasnije iskopali i spalili. Slično se sprovodilo u logorima u Belzeku, Treblinki i drugde. Ali, zločini tolikih razmera daleko od toga da su mogli da se sakriju.
Ostao je zabeležen čak i Himlerov govor na sastanku u Poznanu 4. oktobar 1943. u kojem govori tačno to, o pokoljima koje nacisti moraju da zadrže u tajnosti. Njegove naredbe sledile su se širom i Trećeg Rajha i okupiranih zemalja. Prva istaknuta osoba iz redova Saveznika koja je otvoreno progovorila o opasnosti zataškavanja Holokausta nakon rata bio je general Dvajtt Ajzenhauer, još 1945.
Izvor: b92
Vezane vijesti:
Neonacistkinja osuđena za negiranje holokausta | Jadovno 1941.
Krivično delo negiranja genocida — pa toga nema ni u EU …
Lepen kažnjen zbog omalovažavanja holokausta | Jadovno 1941.
