Амазон на удару због објаве књига које негирају Холокауст

Намерно негирање Холокауста, показују нацистички документи, сежу још из доба кад су нацисти у рату спроводили Холокауст.

Европа то напросто не може и не жели да прогута. У првом реду због језиве историјске лекције и трагедије. Амазон је на удару у Европи због објаве књига које тврде да се Холокауст уопште није догодио, што се на старом континенту у правилу третира као говор мржње. У многим земљама, у Француској, Италији и Немачкој, па и код нас у одређеној мери, такве ствари подложне су казненом прогону, све до затворске казне.

Први који се у Европи позабавио појавом таквих књига био је Сундајс Тајмс, након чега је избио такав скандал да је Амазон био присиљен да уклони њихово рекламирање са својих страница. Испоставило се да је махом реч о књигама чије су издавање финансирали сами аутори. Називи књига говоре сами за себе: „Мит о истребљивању Јевреја“, „Холокауст: највећа икад испричана лаж“, „Превара 20. века“ и сличне књиге.

Реч је о ширењу пропаганде о непостојању покоља шест милиона Јевреја, али и још милиона других етничких, расних, сексуалних и разних других друштвених група о којима се документација – фотографије, снимке, нацистички документи – и пописи жртава с именима и презименима прикупљају већ 80-ак година. Први напори за заташкавање нацистичких мултимилионских жртава потичу још из Другог светског рата. Нацисти су, наиме, били свесни да ни десетине милиона Немаца не би добро примили уколико би подаци о логорима смрти постали јавни.

Није да Немци нису били свесни да се догађа нешто ужасно злокобно, али је уз помоћ идеолошке индоктринације Џозефа Гебелса и његовог дезинформативног строја, јавност такве слутње могла мирне душе да занемари. Све док Трећи Рајх није поражен.

Други тренутак је, пак, био кад су нацистичке вође из најужег круга око самог Адолфа Хитлера постали свесни да би нацистичка Немачка могла да буде поражена, те су одлучили да уништавају трагове и доказе о злочинима.

Хајнрих Химлер је тако наређивао логорима смрти под његовим заповедништвом да уништавају документе о жртвама, крематоријумима и све друго из чега је могао да се реконструше злочиначки подухват без преседана у историји.

Тако су нацисти 25.000 Јевреја које су стрељали у Летонији 1941., две године касније ископали и спалили. Слично се спроводило у логорима у Белзеку, Треблинки и другде. Али, злочини толиких размера далеко од тога да су могли да се сакрију.

Остао је забележен чак и Химлеров говор на састанку у Познану 4. октобар 1943. у којем говори тачно то, о покољима које нацисти морају да задрже у тајности. Његове наредбе следиле су се широм и Трећег Рајха и окупираних земаља. Прва истакнута особа из редова Савезника која је отворено проговорила о опасности заташкавања Холокауста након рата био је генерал Двајтт Ајзенхауер, још 1945.

Извор: б92

Везане вијести:

Неонацисткиња осуђена за негирање холокауста | Јадовно 1941.

Кривично дело негирања геноцида — па тога нема ни у ЕУ …

Лепен кажњен због омаловажавања холокауста | Јадовно 1941.