„1. март – црна страна историје БиХ, обиљежавање увреда за српске жртве“

Предсједник Асоцијације стваралаца Републике Српске Момчило Крајишник истиче да су нелегални првомартовски референдум о такозваној независности БиХ, као и гнусно убиство српског свата Николе Гардовића, те спаљена српска застава на Башчаршији, 1. марта 1992. године у Сарајеву, на неки начин, негативно остали записани у историји БиХ.

– Први март из 1992. године датум је који са много примједаба и критика доживљавају Срби у БиХ, и због негативног преокрета, односно нелегалног референдума, којим је на силу проглашена БиХ као независна држава, као и због убиства српског свата на Башчаршији. Уствари, то је већ био знак за почетак рата у БиХ – рекао је Крајишник, који је био први српски члан Предсједништва БиХ и први предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Сигурно је, истиче он у изјави Срни, да тај датум Срби не треба да славе јер то не доноси никакав опрост, већ, напротив, подржава све оно што је било негативно и што је било узрок рата.

– С друге стране, бошњачка страна без икаквог основа је историјски догађај проглашења Републике Српске, 9. јануар, проблематизовала и злоупотријебила на Уставном суду БиХ и довела у питање прославу тог датума у Републици Српској – констатује Крајишник.

Према његовим ријечима, све што долази од тих бошњачких политичара који на јефтин начин купују поене у свом бирачком тијелу не води добру, нити ће тако остварити своје циљеве, посебно не стварање чврсте и снажне БиХ, за коју се наводно декларативно залажу све вријеме.

– БиХ као сложена државна заједница може опстати само сагласношћу сва три народа – поручио је Крајишник.

Он је изразио искрено задовољство због чињенице да је дошло до приближавања српских политичара у БиХ, од којих неки, како је примијетио, у посљедње вријеме показују све више патриотизма према Републици Српској.

– Јединство српског народа треба бити усмјерено на очувању Републике Српске, правде и истине, и не треба и није усмјерено ни против кога. Сматрам да и захтјев за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби против Србије као и проблематизовање Дана Републике Српске треба да води у логичном смјеру, то јест да политички представници сва три конститутивна народа треба да сједну за исти сто и размотре своје приједлоге како виде будући живот у БиХ – рекао је Крајишник.

Ако заједништво свих у БиХ може да функционише, сматра он, онда је то у реду, али ако не може онда је боље „миран разлаз него стална патња у несрећном браку“.

Према његовим ријечима, Дејтонски мировни споразум треба спроводити и афирмисати у његовом изворном облику, тим прије јер су се све његове промјене десиле на силу и без уважавања и приближавања ставова заинтересованих страна.

Он је апеловао да се сви политичари и у Републици Српској и у Федерацији БиХ, ако заиста желе да БиХ извуку из кризе, коначно окрену економији и социјално-економским реформама и проналажењу рјешења прихватљивог за све.

– Потребна је само добра воља, односно да нико никоме у БиХ не намеће рјешења, као и да се омогући ентитетима да функционишу у пуном капацитету и да буду аутономни – закључио је Крајишник.

КО СЛАВИ 1. МАРТ – ТАЈ ВРИЈЕЂА СРПСКЕ ЖРТВЕ

За Републику Српску апсолутно је неприхватљиво обиљежавање 1. марта као „дана независности БиХ“, јер је тог датума убијен српски сват у Сарајеву Никола Гардовић, што је био први терористички акт и увод у ратна дешавања у БиХ.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић упозорава за Срну да се Бошњаци према понашању и начину размишљања нису далеко одмакли од 1992. године и почетка ратних сукоба, те да инсистирају на нечему што је подијелило БиХ.

Стевандић подсјећа да је 1. марта 1992. године убијен Гардовић, након чега су почели крвави сукоби у БиХ.

– За разлику од 9. јануара 1992. године, када нико није страдао, 1. марта убијен је Гардовић, чиме су била угрожена основна права српског народа и почињен први терористички акт у БиХ. Инсистирање на обиљежавању 1. марта је знак да за сада у БиХ није могућ било какав компромис – истиче Стевандић.

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Радован Вишковић оцјењује да је убиство Гардовића у Сарајеву 1. марта 1992. године било окидач за почетак рата у БиХ.

– Сви у БиХ платили смо огромну цијену након 1. марта 1992. године. Срби никада неће признати тај датум као „дан независности БиХ“, а посланички клуб СНСД-а поднио је апелацију Уставном суду БиХ, којом тражи да обиљежавање 1. марта буде оспорено – наглашава Вишковић за Срну.

Он напомиње да 1. март не смије бити обиљежаван у институцијама БиХ.

Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Миладин Станић истиче да Боњшаци, обиљежавањем 1. марта, провоцирају српски народ у БиХ.

– Овај датум је увод у ратни сукоб у БиХ и због тога га Срби никада неће обиљежавати. Када славе тај датум, Бошњаци вријеђају све српске жртве – наводи Станић.

Шеф Клуба посланика ПДП-а у Скупштини Српске Мирослав Брчкало наглашава да се 1. март, као „дан независности БиХ“, никада неће обиљежавати у Републици Српској.

– Да живимо у уређеној држави тај датум нико и никада не би обиљежавао, а Бошњаци показују да су по начину размишљања још у прошлим временима. Србе 1. март асоцира на крвопролиће, терористички акт и ратне сукобе, а Бошњаке на „независност БиХ“ – каже Брчкало.

Шеф Клуба посланика НДП-а у Народној скупштини Републике Српске Крсто Јандрић подсјећа да на нивоу БиХ није усвојен закон о празницима и наглашава да Бошњаци злоупотребљавају институције БиХ за обиљежавање датума као што је 1. март.

– Република Српска не може прихватити обиљежавање 1. марта као „дана независности“. Са Бошњацима се сигурно никада нећемо сагласити да овај датум буде заједнички празник – наводи Јандрић.

У БиХ је 1. марта 1992. године одржан референдум о независности БиХ на којем је 62,7 одсто, махом муслиманских и хрватских бирача, гласало за њену независност и излазак из тадашње СФРЈ.

У Федерацији БиХ тај дан обиљежава се као „дан независности“, док Срби у БиХ овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса.

На тај дан 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен је и српски сват Никола Гардовић, те спаљена српска застава, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ.

Потпредсједник Главног одбора СДС-а Мирко Шаровић изјавио је да је обиљежавање 1. марта као такозваног „дана независности БиХ“, за Републику Српску апсолутно неприхватљиво.

– Веома су дубоки разлози за то и због тога 1. март нема капацитет да се обиљежава да цијелој територији БиХ, као што се то све вријеме покушава да наметне из политичког Сарајева и бошњачких политичких странака – рекао је Шаровић.

Он подсјећа да „БиХ нема ни државне ни вјерске празнике регулисане законом на нивоу институција БиХ, тако да своја права грађани и вјерници црпе из ентитетских закона“.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић изјавио је Срни да 1. март, који се у дијелу БиХ са већинским бошњачким становништвом обиљежава као такозвани „дан независности БиХ“, српски народ и он лично доживљавају као дан када је 1992. године почео рат, када је почела патња свих грађана у БиХ, а посебно Срба.

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац сматра крајње недопустивим и неприхватљивим лицемјерну тенденцију већине сарајевских политичара који инсистирају на томе да су Бошњаци „власници БиХ и да она припада само њима“.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Митровић: Процесуирати одговорне за референдум 1.марта 1992.

Исходиште геноцида: 1. март | Јадовно 1941.

Крвава српска свадба у Сарајеву