​Ју­нак из бал­кан­ских и Пр­вог свет­ског ра­та остао без ули­це

Ули­ца вој­во­де То­зе, у мом ком­ши­лу­ку, до­би­ла је но­во име – Ја­ну­са Ја­ну­ли­са. Грч­ки до­бро­твор са Кр­фа за­слу­жу­је ули­цу, али за­што је Све­то­зар То­за Ран­ко­вић, ју­нак из бал­кан­ских и Пр­вог свет­ског ра­та, из­гу­био сво­ју?

Не­струч­ност љу­ди у Ко­ми­си­ји за име­но­ва­ње ули­ца и тр­го­ва одав­но је не­спор­на и очи­глед­на. На пр­ви по­глед ви­ди се мно­штво ули­ца ко­је но­се име­на то­по­ни­ма ко­ји не­ма­ју ни­ка­кве ве­зе са Ср­би­јом: Ба­кар­ска, Бел­гиј­ска, Блед­ска, Бо­хињ­ска, Ва­ра­ждин­ска, Ви­пав­ска, Го­рењ­ска, До­лењ­ска, Зла­рин­ска, Идриј­ска, Истар­ска, Квар­нер­ска, Ко­пар­ска, Кор­нат­ска, Ко­ру­шка, Ла­бин­ска, Ло­шињ­ска, Ма­ри­бор­ска, Мур­ска, Оми­шка, Орел­ска, Па­зин­ска, Па­шман­ска, По­стојн­ска, Ро­вињ­ска, Са­вињ­ска, Су­сед­град­ска, Тол­мин­ска, Тр­жич­ка, Три­глав­ска, Тро­гир­ска, Цри­кве­нич­ка, и још ко зна ко­ли­ко. И то са­мо у ве­зи са ге­о­гра­фи­јом.

Шта ће Бе­о­гра­ду ули­це Аугу­ста Це­сар­ца, Ото­ка­ра Кер­шо­ва­ни­ја, Јо­си­па Ко­лум­ба, Ива­на Ри­ба­ра, Мир­че Аце­ва, Грам­ши­је­ва, Пал­ми­ра То­ља­ти­ја. Ако смо скло­ни­ли то­ли­ка име­на до­ма­ћих ко­му­ни­ста, шта ће нам стра­ни? Ули­це Љу­де­ви­та По­сав­ског, Ни­ко­ле Ка­ре­ва, или со­вјет­ског апа­рат­чи­ка Ки­ро­ва?

За­што је не про­ме­не у Мо­сков­ска, те­ма оста­је ру­ска, Мо­сква не­ма ули­цу, а Ки­ро­вље­ва је са­о­бра­ћај­но ва­жна јер по­ве­зу­је Ба­но­во бр­до са гра­дом. За­што се та­квим ули­ца­ма не ме­ња­ју име­на и осло­бо­ди ме­сто за де­се­ти­не но­вих на­зи­ва, не­го се у цен­тру ме­ња­ју ста­ра име­на, или јед­на по­ло­ви­на ули­це но­си ста­ро име, а дру­га но­во?

Аутор: Драган Марковић

Извор: Политика

Везане вијести:

Да се не заборави: Грк који је задужио Србе добија улицу у Београду

Српски кадети „промарширали” улицама Крфа

Заборављене српске светиње