Ulica vojvode Toze, u mom komšiluku, dobila je novo ime – Janusa Janulisa. Grčki dobrotvor sa Krfa zaslužuje ulicu, ali zašto je Svetozar Toza Ranković, junak iz balkanskih i Prvog svetskog rata, izgubio svoju?
Nestručnost ljudi u Komisiji za imenovanje ulica i trgova odavno je nesporna i očigledna. Na prvi pogled vidi se mnoštvo ulica koje nose imena toponima koji nemaju nikakve veze sa Srbijom: Bakarska, Belgijska, Bledska, Bohinjska, Varaždinska, Vipavska, Gorenjska, Dolenjska, Zlarinska, Idrijska, Istarska, Kvarnerska, Koparska, Kornatska, Koruška, Labinska, Lošinjska, Mariborska, Murska, Omiška, Orelska, Pazinska, Pašmanska, Postojnska, Rovinjska, Savinjska, Susedgradska, Tolminska, Tržička, Triglavska, Trogirska, Crikvenička, i još ko zna koliko. I to samo u vezi sa geografijom.
Šta će Beogradu ulice Augusta Cesarca, Otokara Keršovanija, Josipa Kolumba, Ivana Ribara, Mirče Aceva, Gramšijeva, Palmira Toljatija. Ako smo sklonili tolika imena domaćih komunista, šta će nam strani? Ulice Ljudevita Posavskog, Nikole Kareva, ili sovjetskog aparatčika Kirova?
Zašto je ne promene u Moskovska, tema ostaje ruska, Moskva nema ulicu, a Kirovljeva je saobraćajno važna jer povezuje Banovo brdo sa gradom. Zašto se takvim ulicama ne menjaju imena i oslobodi mesto za desetine novih naziva, nego se u centru menjaju stara imena, ili jedna polovina ulice nosi staro ime, a druga novo?
Autor: Dragan Marković
Izvor: Politika
Vezane vijesti:
Da se ne zaboravi: Grk koji je zadužio Srbe dobija ulicu u Beogradu