Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Урушава се кућа пилота Михајла Петровића

Датум објаве: недеља, мај 14, 2017
Величина слова: A- A+

Немаран однос према успоменама на првог војног авијатичара у историји човечанства који је погинуо у рату. Кров пропао, таваница отпал, остала само табла са натписом

Михаило Петровић ушао у светску историју, Кућица пилота Петровића пропада, Фото Архив Живомира Радосављевића
Михаило Петровић ушао у светску историју,
Кућица пилота Петровића пропада,
Фото Архив Живомира Радосављевића

НА Михаила Петровића, првог војног авијатичара у историји човечанства који је страдао у рату, Србија оживљава сећање, али му још дугује заслужени пијетет, наук за ове генерације и оне што следе – упозорава Живомир Радосављевић (75), бивши наставник историје из Горњег Милановца, покретач свесрпске акције за обнову Петровићеве родне куће у селу Влакча на широким обронцима Рудника и њено претварање у достојан спомен-музеј Србину који је, нажалост, на тај начин први ушао у светску и војну историју.

Кобног јутра, 20. марта 1913. године, Петровић креће на борбени задатак, као помоћ српске војске црногорској, у извиђање положаја „заклетих непријатеља Турака који су тад држали Скадар“.

– Дувао је јак ветар, наспрам којег су први војни авиони били врло немоћни, нестабилни… Речено му је да се због ветра не пење изнад 800 метара надморске висине. Али, кад се ветар накратко стишао, наш „орао“ Петровић попео се на 1.200 метара, извиђао турске позиције, бодрио црногорске војнике. Кад се окренуо да би се вратио на узлетиште код села Барбалуше, оркански удар преврће авион(чић) као играчку, ремен којим Петровић беше везан пуца и он, наочиглед и на жал свих наших војника који су гледали тај грозан призор, испада из авиона и гине… Ни пилотски падобран се у то време још није користио, а камоли катапулт за спас пилота – тужно нам препричава Радосављевић податке које је сакупио из више извора.

Несрећног, храброг авијатичара Шумадинца саборци Црногорци сахранили су уз цркву у том селу. Пред Први светски рат ексхумиран је, а посмртни остаци су му затим сахрањени на Цетињу, да би након нове ексхумације 1931. почивали у породичној гробници у Београду.

МУЗЕЈ ВАЗДУХОПЛОВСТВА

После обилазака родне куће пилота, Радосављевић се обратио Музеју Југословенског ратног ваздухопловства у Сурчину, који му 27. фебруара ове године одговара: „Музеј има част да чува личне предмете Михаила Петровића, излаже их на изложбама. Недопустиво је да се његова родна кућа у Влакчи налази у таквом стању. Међутим, Музеј ЈРВ није у ситуацији да учини ишта за грађевинске радове на њој, јер нема средстава за то нити надлежност. За грађевинске радове и финансије треба се обратити Граду Крагујевцу, тамошњем Заводу за заштиту споменика културе, војним удружењима и савезима“ – пише у том одговору.

Наш саговорник Радосављевић необичан је зато што се 1977. самоиницијативно и заувек одрекао да предаје историју. Са тада врло смелим образложењем, које га је могло коштати вишегодишњег губитка слободе, можда и главе:

– Не желим више деци да предајем лажну историју! Сви ми, њени предавачи, државни смо лажови!

Иницијативу, боље речено вапај за обнову родне куће пилота хероја предузео је пошто ју је неколико пута обишао. На њој, додуше, стоји спомен-табла Петровићу. Али…

– Затекао сам ужас: пропали кров, отпалу таваницу, кроз њих се види небо… У првој соби од ствари нема ништа, само две иконе облепљене паучином. У другој, такође нема ништа. Плакао бих од туге, али беше ме срамота од мештана Влакче, који су ту били са мном. Нашао сам лепу јабуку, будимку, ставио је у прозор уместо једне труле, која је у њему била. Зар да кућа тог Србина, који је заувек обележио српску и светску историју, буде кућа ужаса…? Зато молим све надлежне, све имућније патриоте, да је спасемо од пропасти. Да се у њој одржавају часови историје за ђаке, омладину, војнике – апелује пожртвовани Радосављевић.

ВЛАДИКА ШУМАДИЈСКИ

Упорни Живомир Радосављевић тражио је и став Епархије шумадијске, а владика Јован му 20. марта 2017, у вези са законским статусом родне куће пилота Петровића, као и шанси за њену санацију као, како истиче, споменика јунацима пострадалим за слободу свог народа, одговара:

– Надлежни парох протонамесник Слободан Радивојевић извештава да се родна кућа и окућница Михаила Петровића налазе у приватном власништву Југослава Раловића из Влакче, који тренутно живи и ради у Словенији. У телефонском разговору са њим, парох је сазнао да је Раловић спреман да прода кућу, иако тешка срца, јер је ту одрастао, али само из разлога да би се о њој неко бринуо. Од пароха смо обавештени и о постојању индиција да „Ваздухопловни фонд Михаило Петровић“ откупи његову родну кућу, те да постоји спремност МЗ Влакча и Црквене општине у Влакчи да учествују у њеној санацији – одговара епископ актом К Ебр.353.

Аутор: Милорад Бошњак

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Витезови српског неба

Пилот Ђорђе – Ђоко Путица: Херцеговац који је бомбардовао Трећи рајх

Витезови београдског неба: Шести ловачки пук!

Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top