Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

У Врепцу откривен споменик жртвама усташа

Датум објаве: петак, октобар 27, 2017
Објављено у Лика, Стратишта НДХ
Величина слова: A- A+

Госпић – Пет година било је потребно да се између села Вребац и Медак, у близини Госпића, открије спомен-обиљежје за 19 мјештана Врепца и околних села које су усташе ухапсиле и потом убили 17. јуна 1941. Спомен-обиљежје, које се налази на мјесту на којем су жртве убијене, постављено је заслугом удружења Личана и пријатеља ‘Личко прело’ и њиховог активиста Милана Богдановића, а откривено је 14. октобра у присуству 60-ак антифашиста и мјештана. 

Врепац

Присутнима се уз Богдановића обратио и Стјепан Шафран, предсједник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста (УАБА) Загреб југ који је однос према страдању мјештана Врепца и околних села, али и цијеле Лике уклопио у актуални контекст ревизије хисторије и рехабилитације злочинаца, пише „Портал Новости„.

– Идеја о постављању спомен-обиљежја конкретизирана је 2012. године на састанку нашег удружења, а слиједио је дуг пут добивања дозвола и сугласности, од Хрватских шума до Агенције за господарење државном имовином – рекао нам је Богдановић, истичући да је требало установити и тачно мјесто убојства жртава, одакле су након почетка устанка народа Хрватске, почетком августа 1941. године, тијела ексхумирана и сахрањена у мјесном гробљу у Врепцу, гдје им је касније подигнут споменик.

– Нажалост, многи људи се плаше, па некако испада да је на скупу било више мјештана Медка, него Врепчана и Павловчана. Али надамо се да ће ово спомен-обиљежје остати читаво и да неће дијелити судбину око 3000 споменика антифашистичкој борби који су оштећени или уништени – додао је Богдановић и подсјетио да су усташе у Вребац дошли 6. маја и остали до почетка августа, кад је село први пут ослобођено.

– Кад су похапсили људе, одвели су их у конобу Саве Драгосавца, оца каснијег политичара Душана Драгосавца. Током заточеништва, стално су мучени и малтретирани, а како су их на стрељање одвели ноћу, неко се вријеме није знало што се с њима десило – закључио је он.

Аутор: Ненад Јовановић

Извор: Банија Онлине

Везане вијести:

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

Злочин над Србима из села Крш бацањем у јаму „Нездравка“ у Доњем Косињу (Лика)

Стрaх у Вoдoтeчу




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top