Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Томислав Ковач: Десет прећутаних ствари која деца неће научити у Вуковару

Датум објаве: понедељак, новембар 3, 2014
Објављено у Вуковар
Величина слова: A- A+

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/ulazak-jna-u-vukovar.jpg

Како пише хрватски Вечерњи лист „Вуковар постаjе учионица“, остваруjе се замисао односно пилот-проjекат треба да постане реалност и да се „спусти на земљу“. Хрватски осмаци тj. млади матуранти долазе у град Вуковар са истока Хрватске да уче о тзв. Домовинском рату и чувеноj Вуковарскоj бици. Све се своди на то да Министарство просвете и Министарство „бранитеља“ створе себи посла, jер посла ионако нема. То би био званичан податак. Незванично нове генерациjе рођене након 1990. године треба (пре)васпитати. Треба им три дана колико траjе такав програм понављати до изнемоглости следеће речи: „рат“, „агресиjа“, „ћетници“, „окупациjа“, „ЈНА“ и сл.

Све jе то паметно што они раде, али исувише безобразно и дрско jе оно што ће им „учитељи“ и ментори прећутати. Али да кренемо редом.

Прво ће их слагати о националноj припадности грађана општине Вуковар коjа jе евидентирана на попису из 1991. године. Према тим хрватским службеним тврдњама Вуковар jе са 37% Хрвата, чисто хрватски град?! Ниjе битно то што jе Срба званично било 32%, а незванично 55%. Разлог овоме jесте децениjска српска бољка – jугославенство помешано са братством и jединством.

Друга ствар коjу ће хрватска деца морати да усвоjе jесте да jе Југославенска Народна Армиjа извршила агресиjу на град Вуковар, дошавши из Србиjе да „отима хрватску земљу“. Прећутано ће остати jедна проста чињеница да су хрватски екстремисти, коjе jе предводио Томислав Мерчеп, блокирали касарну у коjоj се налазио 265. батаљон инжењериjске jединице ЈНА, а да су припадници ЈНА дошавши из Србиjе заправо дошли да одблокираjу ову касарну.

Трећа лаж спакована хрватским малим матурантима биће улога Томислава Мерчепа, хрватског оптуженика за ратне злочине и команданта специjалне jединице „Јесење Кише“, коjа jе током 1990-их у рату на простору Хрватске имала своjу велику злочиначку одисеjу у етничком чишћењу Срба, а све то су знали људи из наjвишег државног руководства тадашње Републике Хрватске. Прећутаће им и Мерчепове говоре мржње и националну нетрпељивост с почетка 1970-их када jе у Хрватскоj букнуо проусташки покрет МАСПОК, под окриљем Матице Хрватске. Прећутаће такође и оснивање Туђманове Хрватске Демократске Заjеднице у Вуковару и избор чланства у локални одбор, односно Мерчепово устоличење на то место jош 1990. године, са помоћницима Благом Задром, Јуретом Марушићем, Мартином Сабљићем, Антом Врањковићем и др. Иначе, у „чисто хрватском“ граду Вуковару, ХДЗ jе априла 1990. године на првим вишестраначким изборима после Другог светског рата доживео убедљив пораз од Савеза Комуниста Хрватске. ХДЗ jе добио свега 26% гласова, а СКХ 65%. Замислите када би хрватска деца учила овакве ствари.

Четврта ствар коjу ће хрватскоj деци прећутати у Вуковару на овом проjекту jесте таjни састанак руководства ХДЗ Вуковара краjем фебруара 1991. у Мерчеповоj кући, на коме су присуствовали између осталих: Томислав Мерчеп, Бранимир Главаш (као гост), Благо Задро, Мартин Сабљић, Јуре Марушић и др. где jе договорен план о рушењу и дестабилизациjи комунистичке власти у Вуковару, а касниjем етничком чишћењу Срба из Вуковара и околине. Све то jе требало урадити преко пушке. Месец дана после овога у хрватском селу Богдановци, Мерчеп jе построjио више од 2.000 Хрвата, а већина њих jе добила оружjе, коjе jе дистрибуирано управо преко ХДЗ-а. Јер jе наjвише руководство ХДЗ илегално увезло велику количину наоружања преко Мађарске, Аустриjе и Јадранског мора током jесени 1990. године и поделио своjим присталицама и члановима. Ово им такође неће бити речено.

Пета ствар коjа неће бити речена хрватскоj деци у вези Вуковара, а то jе хронологиjа убистава у Вуковару од 27. jануара 1991. године до 20. новембра исте године. Прећутаће им убиство jедног од главних сведока илегалног наоружавања Хрватске, коjи jе убиjен само пола сата након емитовања документарног филма на ТВ Београд, а коjи jе снимила Контраобавештаjна служба ЈНА 18.10.1990. на полигону ЈНА у Гакову. Прећутаће им стварне разлоге и мотиве убиства Стевана Инића из Бршадина у преподневним часовима 1. маjа 1991. од Хрвата Михаjла Миjе Геленчира. Затим дан касниjе у Борову Селу jе послато 300 хрватских полицаjаца да се обрачунаjу са локалним мештанима коjи су поводом државног празника Први маj држали заставу савезне државе СФРЈ на згради месне заjеднице. Том приликом jе убиjено 12 полицаjаца и 2 мештанина Борова Села. Прећутаће им убиства српских цивила у Вуковару као што су: Младен Мркић, Жељко Паић, Владо Скелеџиjа, Милица Врачарић, Предраг Ћирић, Даринка Груjић, Љубан Вучинић, Јован Јаковљевић и др. Већина тих цивила jе убиjена пре самих ратних дешавања у Вуковару, а то jе 29. jул 1991. године.

Томислав Ковач: Десет прећутаних ствари коjа деца неће научити у Вуковару

Шеста „капсула“ коjу ће хрватска деца морати да прогутаjу jесте минирање српских локала у Вуковару и Борову Насељу. За два и по месеца минирано jе око 10 угоститељских обjеката чиjи су власници били српске националности. Ниjедан локал, коjи jе био у власништву Хрвата ниjе миниран. Први минирани српски локал jе кафана „Краjишник“, власништво Боре Латиновића, коjи jе дигнут у ваздух jош 15. априла 1991. Налазио се на Саjмишу, прекопута фирме „Дрвопромет“. Одмах након Другомаjских дешавања у Борову Селу, минирана су два локала, jедан jе у центру Вуковара, прекопута Главне аутобуске станице, кафана „Сараjка“ и други бифе „Туфо“. Касниjе су минирани jош локали: Брдо“ 6. маjа, „Мали раj“ 28. jуна, „Попаj“ 2. jула, „Точак“ 21. jула, „Чокот“ 24. jула, „Шид“ 30. jула, „Весели Босанци“ и др. Све ово jе рађено под надзором МУП-а Вуковар коjи jе био контролисан од Томислава Мерчепа. Сам Мерчеп се 15. септембра 1991. преко „кукурузног пута“ извукао и побегао за Загреб.

Седма ствар намењена хрватскоj деци jесте хапшење и суђење хрватским боjовницима у Београду на Воjном суду током пролећа и лета 1992. године, када су 6 припадника хрватских паравоjних снага осуђени на смртне казне због кривичног дела ратни злочин, етничког чишћења и прогона цивила. А велики броj паравоjника Хрватске jе осуђен на затворске казне и преко 10 година. Иначе, сви ови доказани злочинци су размењени у Неметину, краj Осиjека 14. августа 1992. за српске цивиле из западне Славониjе. У Хрватскоj су дочекани као хероjи.

Осма лаж у вези вуковарског рата jе можда и наjвећа, претворена jе у мит. То jе „Овчара“, а управо то jе и разлог њеног настанка. Да би се ове горе наброjане лажи сакриле, настала jе „Овчара“, исто као у Босни и Херцеговини – Сребреница. Ниjе спорно да jе на Овчару одведено 200 Хрвата, углавном паравоjника, по коjи цивил и да су тамо убиjени од стране неколицине припадника српских паравоjних снага. То jесте истина. Али, разлог и мотиви њиховог одвођења ће дакако бити сакривени jош дуго година. Један од разлога jе управо поништавање речи коjе се већ више од две децениjе понављаjу преко медиjа у Хрватскоj: „рат“, „агресиjа“, „ћетници“, „окупациjа“, „ЈНА“ и сл. Други разлог jе што су ти паравоjници углавном имали свеже прострелне ране и глумили су „рањенике“ у вуковарскоj болници. Иначе, Тужилаштво за ратне злочине у Београду jе од 2009-2013 донело четири пресуде где jе осудило 18 припадника српских паравоjних снага на 207 година затвора због случаjа „Овчара“. Ниjедан Хрват ниjе оптужен а камоли осуђен за убиство Срба у Вуковару 1991. године.

Девета ствар… Не веруjем да ће ико тоj деци да спомене поверљиво писмо Марина Видића Билог, коjи jе писао хрватскоj влади у Загребу поруке како Мерчеп гура Вуковар у рат, напада и убиjа Србе. Још мање веруjем да ће им споменути jавне прозивке хрватског државног руководства преко радиjа од стране Синише Главашевића, предратног новинара, коме су управо те прозивке биле карта за „Овчару“.

Десета ствар коjа неће бити речена хрватскоj деци jесте етничко чишћење улице Николе Демоње у Борову Насељу новембра 1991. од стране хрватских паравоjника, када су убиjене српске породице Павловић и Чечавац, између осталих Мирослав Чечавац (рођен 1988.)

Реално, кога ово треба да занима?

Пише: Томислав Ковач

Извор: Злочини над Србима

 

Везане виjести:

Прећутана историjа Срба у Вуковару

Спрема ли се Србима у Вуковару  “Кристална ноћ“? 

Подjармљивање Срба: Поглавље дjечиjи вртић Вуковар 2

Вуковар град неспокоjа




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top