Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Josip Broz Tito je uz pomoć najuticajnijih slovenačkih i hrvatskih komunista namerno radio na rušenju SFRJ i stvaranju nezavisnih republika još od početka šezdesetih godina prošlog veka, pišu hrvatski mediji, a prenosi ‘Pres’.
‘Jutarnji list“ je kao glavnu temu izneo tvrdnje iz najnovije knjige najpoznatijeg hrvatskog istoričara Dušana Bilandžića, gde se po prvi put u Hrvatskoj ne govori o konceptu SFRJ kao o ‘velikosrpskom projektu“, već kao o ideji koja je imala za cilj da se granice na ovom prostoru iskroje baš onako kako je zamišljeno u Jajcu 1943. godine na čuvenom zasedanju AVNOJ-a. Što znači, kako piše list, direktno protiv interesa srpskog naroda.
Smetali mu Sveti Sava i ćirilica: Josip Broz Tito
Bilandžić u svojim otkrićima navodi da je Tito još 1962. shvatio da Jugoslavija kao koncept ne može da opstane i da je sa dva svoja najbliža saradnika, Slovencem Edvardom Kardeljom i Hrvatom Vladimirom Bakarićem usmeravao Jugoslaviju prema raspadu – kada to budu dopustile međunarodne okolnosti.
Ova ideja je pretočena u Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske republike imaju pravo na samoodređenje do otcepljenja. Badinterova komisija je početkom devedesetih godina na osnovu tog ustava
Raspadanje SFRJ počelo još 60-ih godina
Moma Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, slaže se da je sada već nesporna istorijska činjenica da je rasparčavanje Jugoslavije počelo ranih šezdesetih godina. On Tita u tome vidi kao čoveka koji se zadovoljavao doživotnom pozicijom narodnog vođe, ali i podseća da je osnova komunističkog koncepta Jugoslavije antisrpska. – Treba razlikovati poziciju države, partije i ličnost vođe u tadašnjoj Jugoslaviji. Rasprave koje su vođene početkom šezdesetih u vrhu jugoslovenske države, o kojima govori Bilandžić, pokazuju da je Tito razmišljao šta će biti sa zemljom posle njega i očigledno se odlučio da iza sebe ostavi izvorni komunsitički koncept Jugoslavije kao skup nezavisnih država zasnovanih na antisrpskoj ideološkoj osnovi koja glasi: „Kada se svi drugi namire, ono što ostane, to je Srbija“. Ta Titova teza je dobila otelotvorenje tokom devedesetih godina – zaključuje Pavlović.
utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na međunarodno priznanje – bez promene avnojevskih granica.
Dušan Bilandžić je objavio tajne zapisnike sa sednice Izvršnog komiteta CK SKJ od 15. do 17. marta 1962, čiji povod je bila višegodišnja blokada funkcionisanja savezne vlade. Tito je tada pred najvišim državnim vrhom postavio pitanje održivosti Jugoslavije kao države rečima: “Čovek se pita – pa dobro, je li ta naša zemlja kadra da se još drži dok se ne raspadnemo. Postavlja se pitanje da li je ta zajednica zrela za život ili nije…“
Na toj sednici sukobili su se koncept očuvanja jedinstvene Jugoslavije koji je zastupao prvi srpski komunista Aleksandar Ranković, i koncept laganog rasformiranja države koji je zastupao Kardelj. Pero Simić, autor knjige „Tito – tajna veka“, kaže da je 1962. Tito poslednji put zvanično podržao ideju celovite Jugoslavije, ali da je od tada “krenuo u drugom pravcu“.
– On je tada deklarativno podržao Rankovića. Ali, Kardelj i Bakarić tada počinju da razvijaju svoje ambicije koje su nesmetano mogle da se sprovode od 1966. i pada Aleksandra Rankovića. Brionski plenum je u stvari značio i kraj ideje o jedinstvenoj Jugoslaviji – kaže Simić.
Josip Broz je tada definitivno prepustio da državu vode oni kojima nije interes njen opstanak. Kako kaže Simić, uticaj Kardelja i Bakarića na ustavno oblikovanje države bio je sve veći. Tito im je poverio taj posao dok se on posvećivao ostvarivanju svojih megalomanskih ambicija u svetskoj politici.
– Kardelj je 1937. bio tvorac programa “slovenačko nacionalno pitanje“, kojim je Sloveniju predvideo kao nezavisnu državu. On je taj svoj program suštinski realizovao Ustavom iz 1974. godine, kojim Jugoslavija više ne postoji. Hrvati i Slovenci su u Jugoslaviju uneli ideju o svojim samostalnim državama. Oni se nikada nisu odrekli te ideje. Nije slučajno što je Kardelj Dobrici Ćosiću 1958. godine govorio da je Jugoslavija za Slovence tranzitna stanica – kaže Simić.
Smetali mu Sveti Sava i ćirilica
Tito je na sednici Izvršnog komiteta CK iz 1962. kao ilustraciju nefuknkcionalnosti Jugoslavije naveo polemiku Dobrice Ćosića i Slovenca Dušana Pirjevca, u kojoj Ćosić Slovenca naziva slovenačkim separatistom, a on Ćosića ideologom velikodržavnog centralizma. – Tito navodi da u Beogradu kruži nekakav manifest s parolom „spasavajmo ćirilicu ispred opasnosti latinice“, glorifikuje se sve iz prošlosti, pa navodi kako se čak i sveci proglašavaju pretečama socijalizma, što se odnosilo na Svetog Savu – beleži Bilandžić.
Naš sagovornik ističe da su Tita kasnije mnogi “branili“ od odgovornosti za Ustav iz 1974, sa tezom da je Tito u poslednjem razgovoru sa svojim generalima rekao da je bio nasamaren i da je on protiv tog ustava.
– Navodno je Tito govorio da je video da to vodi raspadu Jugoslavije. Taj ustav nije mogao da bude donesen bez njegovog parafa. Tito nije želeo da ruši Jugoslaviju za svog života, jer mu je ona garantovala snažnu poziciju u svetskoj politici. Naravno da nije imao iluzije da to neće večno trajati. Tito je “de fakto“ bio grobar svoje države – kaže Simić.
Izvor: VESTI ONLINE
