Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Свети владика Николај: Васкршња посланица 1936.

Датум објаве: недеља, април 16, 2017
Величина слова: A- A+

Изиђох од оца и дођох у свет; и опет
остављам свет и идем к оцу (Јов. 16, 28).

Христос Воскресе, Децо Божја!

Свети владика Николај
Свети владика Николај

Приступите и поклоните се Господу Исусу који је у вечности био са својим Оцем.

Приступите и поклоните се Њему који се спустио у свет ради нашег спасења.

Приступите и поклоните се Њему који се поново вратио у вечност ка Оцу своме.

Кад се јавио у свету Он се представио свету. Казао се, ко је Он, одкуда је, зашто је дошао у свет и куда се враћа из света. Обична учтивост захтева и од нас да се представимо један другом кад се сусретнемо; да се кажемо и искажемо ко смо, откуда смо, зашто смо ту и куда ходимо. Сви разумни и поштени људи представљају се тако. Који су с ума сишли не знају о себи рећи истину, а који су непоштени не желе о себи истину рећи. Они први говоре неистину по лудости, а ови по лукавству. Кроз оне говори зли дух, онај исти који је кроз уста гадаринског бесомучника представио се под именом легион, а кроз ове исти зли дух се претвара у ангела светла. Зли дух, дакле, дејствује кроз обоје, као што дејствује кроз све оне који су се оделили од истине или од поштења или од обога.

Господ наш сасвим је просто и истинито представио Себе овим речима: Изиђох од Оца и дођох у свет; и опет остављам свет и идем к Оцу.

Како су светле и слатке ове речи! Ниједан језик није их изрекао пре Христа од постања света. Ниједан се човек никада није тако представио свету. Ове су речи за нас светле и слатке, јер њима Христос не представља само Србе, него жели да и нас саме представи нама самима. Јер ми сами не би знали без Христа ко смо ми. Не би знали ни одакле смо дошли у овај свет ни куда идемо из овог света. Како би и знали кад то нисмо могли наследити од некрштених и незнабожних праотаца наших нити се од немуште природе научити, нити од колевке и од гроба чути? Нити је икад ико ма у ком времену и ма на ком месту на овој црној земљи могао то знати докле кроз мрак и хаос светски није одјекнула реч Господња: Изиђох од Оца и дођох у свет и опет остављам свет и идем к Оцу. А да Господ хоће овим речима да објасни не само одкуда је и куда иде Он него и од куда смо ми, исказао је он на другом месту где је назвао Своје верне браћом Својом говорећи: Кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мат. 25, 40). А који су браћа, имају једнога оца. Дакле, и мени и теби дато је право да можемо Оца Христовог назвати Оцем својим. Тако онда и ја и ти можемо се представити и рећи: Изиђох од Оца и дођох у свет; и опет остављам свет и идем к Оцу.

О светлих и слатких речи! Оне просвећују разум наш, како га сав свет и сва знања не могу просветити. Оне наслађују срце наше, како га не може насладити никаква сласт овога света. Јер мада ове речи изгледају сада обичне нама који сваки дан читамо Оченаш и молимо се Оцу нашем небесном, те речи су унеле светлост и радост онда кад су први пут изречене као рођај сунца после дуге и мразне ноћи. Оне су обасјале успаване људе небеским зрацима и пробудиле их из вековног ружног сна. Јер вековима су људи спавали међу скотовима земаљским и сањали сан као да су и они скотови, и још црње: да су они и нижи од скотова, и да су им скотови-богови! Као кад би камилар заспао у пустињи међу камилама својим и сањао да је и он камила; или козар међу козама кад би сањао да је и он коза. Каква радост за камилара кад га јарко сунце пробуди иза сна и он се види као господар камила а не као камила; и за козара кад га жежени зраци пробуде те види да је он козар а не коза! Тај ружан сан – то је била јава васцелог паганског човечанства пре Христа, сва историја људског рода до доласка Спаситеља.

Спаситељ је пробудио успавано човечанство, као кад сунце пробуди спавача. Сви пробуђени обрадовали су се што су се ослободили тешкога и глупога сна. Радост их је обузела од јаве и објаве, да су они деца Оца небеснога, а не деца бесловесне природе, и не потомци мајмуна и крава и камила и змија, како су они сањали, и како су им гатали и философи бајали. Неизмерна радост испунила је срца њихова од разрешења загонетке живота, од сазнања праве истине о себи као чедима благога Оца небесног, који их је послао у свет, и коме се они опет враћају из света. Све по речима Спаситеља свога: Изиђох од Оца и дођох у свет; и опет остављам свет и идем к Оцу.

О светлог и спасоносног открића! О светле и спасоносне истине! Ово откриће донео нам је славни Спаситељ наш. Он нам је ову истину јавио речима, потврдио делима, запечатио својом крвљу; и опет јавио васкрсењем, и опет потврдио вазнесењем на небо, и опет запечатио крвљу милиона мученика Својих. Ту основну истину о томе, ко је човек, одакле долази и куда иде, Он је без престанка и без одмора и надаље објављивао кроз своју свету Цркву, потврђивао чудесима светитеља Својих, проносио по свету знојем мисионара Својих, печатио драговољно проливеном крвљу избраника Својих, кроз 20 стотина година. Он ју и данас јавља и објављује и потврђује, тврди и печати, кроз слуге Своје, кроз пробуђене од ружнога сна животињског, кроз символе и сигнале у природи и животу, без престанка и без одмора. Без престанка и без одмора Он јавља и сада, нашем поколењу, да су људи божански пород, бића у природи али надприродна, у телу, али духовна, сродници вечнога Бога; да од Оца небесног долазе и да их небесни Отац чека у вечном царству Своме;

да се нико од људи не рађа случајно и по слепом нагону природном него се сваки шаље у овај свет по разумној и благој вољи Очевој;

да нико не умире случајно и по суровој вољи оне слепице, што се зове природом, него са знањем Очевим;

да смрт не значи уништење човека но само разлучење живе душе од праха земаљскога и прелаз у вечни дом Очев.

Јављајући ове основне животне истине Господ наш је позивао суморно човечанство на радост и весеље. Радујте се и веселите се! говорио је Он.

И ја, слуга Његов, јављам ове истине вама, децо Божија, и позивам све вас на радост: Радујте се и веселите се!

Одбаците од себе злотворе, који вам говоре против Христове истине, јер су бајачи што бају и успављачи што успављују, и назадњаци који вас враћају у онај ружан пагански сан из кога вас је Спаситељ једном пробудио.

Окрените се одлучно од слепаца, који вас уче, да је слепа природа бог, и да је слепи случај господар ваш, и да је слепи гроб крај ваш.

Ни природа ни случај ни гроб немају власти над вама. Јер је Христос васкрсао.

Радујте се и веселите се, јер је васкрсење Христово јемство вашег васкрсења и вечног спасења у вечном животу и царству вечнога Оца.

Радујте се и веселите се, и кроз цео живот говорите себи и у себи, и другима и пред другима, оне светле и радосне речи: Изиђох од Оца и дођох у свет; а кад некоме од вас приспе час растанка са овим светом нека говори себи и у себи: и опет остављам овај свет и одлазим к Оцу.

Радујте се и веселите се, и понављајте сваки дан од Васкрса до Спасовдана, јавно и тајно: Христос воскресе, Христос воскресе, Христос воскресе!

Свети владика Николај, ВАСКРСНА ПОСЛАНИЦА Православном клиру и народу епархије Охридско-Битољске и Жичке, 1936.
Слава: Васкрсења је дан, Васкршње химне, Манастир Жича, 2013.

(Манастир Вазнесење)

Извор: Стање ствари

Везане вијести:

Ђакон Ненад Илић: Mолитва светог владике Николаја за …

Свети владика Николај Велимировић: Божићни поздрав …

Ђакон Ненад Илић: Порука светог владике Николаја вођама …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top