Sukob Sokola na Primorju i dela Katoličke crkve

Datum objave: četvrtak, jun 14, 2012
Veličina slova: A- A+
Sokoli
Sokoli

Sokoli su se od ujedinjenja 1918. nalazili u sukobu sa hrvatskim separatistima i delom katoličke crkve.  Sa izdavanjem antisokolske poslanice katoličkog episkopata, donesene na konferenciji od 17 novembra 1932, i njezinim objavljivanjem putem štampe i čitanjem u katoličkim crkvama 8 januara 1933. došlo je do otvorenog sukoba.  U Izveštaju za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola 1933. ističe se: „Napadaj nas nije iznenadio, jer neraspoloženje sa strane katoličkog episkopata bilo nam je već i od pre  poznato i osećali smo ga na svakom koraku”. (1)

Povodom antisokolske poslanice Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, doneo je 16 januara 1933. u Beogradu „Izjavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”. U njoj se ističe da je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije na skupštini od 29 marta 1931. u Beogradu, izneo  svoje stanovište o odnosu Sokolstva prema veri : „da Sokolstvo kao ideja slobode priznaje i slobodu uverenja i misli svakog pojedinca, i da naročito poštuje svako versko uverenje i osećanje, smatrajući veru najsvetijim delom unutrašnjeg života svakog čoveka; da sledstveno jednako poštuje i ispoljavanje svakog verskog uverenja i osećanja, i da svaki pripadnik sokolske organizacije može slobodno da izvršava zapovesti i propise svoje vere i crkve.”(2)

Deo katoličkog sveštenstva podržavao je sokole. Poslanica katoličkog episkopata  protiv Sokola  8.1.1933. nije čitana u crkvama barske arcibiskupije i kotorske biskupije. Don Ivo Kotnik, vikar Barske arcibiskupije, prijavio se za člana sokolskog društva u Baru izjavivši : „Ponos će mi biti kada na halje svešteničke, prigrlim viteški znak sokolski. Uz zavet Bogu i veri, polažem i zavet Kralju i Otadžbini” (3) Prilikom posete 1934. Primorju bana Zetske banovine, dr. Alekse Stanišića, u Baru, u Srpskoj Primasiji priređen mu je  banket. Priređivač banketa bio je dr. Nikola Dobrečić, primas srpski i arcibiskup barski. Dr. Nikola Dobrečić dočekao je  bana na ulazu u Primasiju u svečanoj odeždi. Na banketu arcibiskup je jednu zdravicu podigao u čast Sokola nazdravivši im s ovim rečima :,,Pozdravljam naše dične Sokole, koji su se uvek borili za ,,krst časni i slobodu zlatnu”, za napredak Kralja i domovine, te radeći u tom smeru, ja ću biti gotov da im … uvek pomognem, jer nema nikakve smetnje da sa Vama sarađujem na širenju Sokolstva, … a svi treba da radimo za dobro Kralja i otadžbine.”  (4)

Kad je dubrovački biskup Carević odbio da blagoslovi 8 zastava seoskih sokolskih četa iz dubrovačke okoline, blagoslovio ih je na  kotorskom vježbalištu, uz ogromno učešće naroda, 4.6.1933. biskup dr. Frano Ućelini Tica. Tom prilikom biskup  je u svom govoru istakao: „Nijesam potpisao Poslanicu jer su u njoj bile očite klevete …”. O svom članstvu u  sokolu istakao je : „Član sam Jugoslovenskog Sokola. Bio sam i ostajem. Ne vidim u tome  greha. Ako me pozovu da blagoslovim njihov rad, blagosloviću ga radi Boga.”  (5) Kotorski biskup dr. Frano Ućelini Tica proslavio je 18. maja 1934. četrdesetogodišnjicu svog biskupovanja. Povodom jubileja kralj ga je odlikovao ordenom Jugoslovenske krune I stepena. Njegovo životno geslo bilo je ,,Sve za narod i veru”. (6)  Prikom posete Krfu 1934, narodni predstavnici posetili su biskupa Učelinija koji se nalazio na oporavku na  Lopudu. Tom prilikom osvrnuo se biskup na poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva i istakao : ,,U mojoj biskupiji Sokoli su dobri nacionalisti i dobri katolici. Sokoli nose križ u procesijama  moje biskupije  i ni u čemu ne izbegavaju crkvu. … Za 40 godina  moga biskupovanja uživao sam nepodeljeno poverenje i poštovanje pripadnika obih vera, a ta verska snošljivost i bratska ljubav naročito se uvek gajila u Boci Kotorskoj. Jedna je vera, jedan je Bog. Stvarno ne postoje dve vere. Razišli smo se samo svađama papa i patrijarha”.   Kanonik don Niko Luković bio je saradnik biskupa dr. Frane Ućelinija Tice, istaknuti nacionalni radnik i član Suda časti sokolske jedinice Prčanj u Boki Kotorskoj. (7)

Sokolska četa u Kavču 1937. osvetila je svoju česmu i time ispunila zavet u Sokolskoj Petrovoj Petoletki. Osvećenju je prisustvovalo  masa sveta među kojima sreski načelnik Šerović i starešina župe  Milošević.  Osvećenje su izvršili pravoslavni sveštenik Bućin i katolički Petrović. U članku se ističe da je česma najbolji sokolski prilog selu i narodu. Katolički sveštenik Petrović je naknadno tražio od uprave čete da mu potpišu da sokoli ne obavljaju svoje dužnosti nedeljom i praznikom.(8)

Deo katoličkog sveštenstva koji  je bio povezan sa hrvatskim separatistima vodio je borbu protiv sokola. U listu  ,,Dubrovačka tribuna” 1933. istaknuto je : ,,U poslijednje vrijeme javljeno je iz naših okolnih sela nekoliko ispada za koje je utvrđeno da su im auktori križari i njihovi časni vođe”. Župniku Don Karlu Dukaju  smetao je rad Milovčića koji je organizovao prvu sokolsku četu u Ošlju. Na dan Sv.Petra i Pavla, pop Dukaj je održao propovjed punu aluzija na sokolstvo i njegove pionire, prikazujući ih kao protivnike crkve i vjere. Iste večeri sastao se Milovčić u jednom društvenom lokalu sa tamošnjom učiteljicom, razgovarajući o sokolskoj organizaciji. Župnik Dukaj upao je u lokal vičući i psujući Milovčića sa raznim pogrdnim rečima. Pop  Dukaj se branio da on nije napao sokolstvo kao takvo, nego samo neprijatelje crkve. Posle kratkog objašnjenja  Dukaj je  Milovčića udario šakom u lice. Kada je  Milovčić hteo da reaguje, župniku je priskočio u pomoć njegov zet Mađar Ferenc Salkaj. Zajednički su napali  Milovčića i teško ga povredili, tako da je iste večeri morao da ide u banovinsku bolnicu u Dubrovniku gdje mu je ukazana potrebna pomoć.(9) U članku „Postupak jednog sveštenika” objavljenom u listu „Dubrovnik” iz Čibače (Župa dubrovačka) navodi se da je Nikola Simatović, član Sokolske čete Donja župa umro 16.12.1938. u 23-oj godini života. Završio je jednomesečni župski i dvomesečni vojni tečaj u Beogradu. Kao vojnik učestvovao je na Svesokolskom sletu u Pragu 1938. Naglo mu je pozlilo i po izričitoj želji bolesnikovoj koji je želeo da se ispovjedi i pričesti, pozvan je oko 4 sata posle ponoći katolički sveštenik don Miho Arburić. Iako pozvan sveštenik nije hteo da dođe. Istog jutra prošao je pored bolesnikove kuće idući za Dubrovnik, a da nije svratio. U listu „Dubrovnik” je istaknuto: „Ovakav postupak svećenikov nije teško rastumačiti kad se zna da je radi napadaja na Sokolsku četu Donja župa bio već i sudski kažnjavan, ali je teško narodu razumjeti da ovakovi svećenici primaju još i državnu platu kao dar za svoj razorni i nekršćanski rad na selu”. O tom događaju pisao je i sokolski časopis „Bratstvo” iz Osijeka  u dopisu  pod nazivom „Dobar pastir” koji je  preneo iz Sarajevske „Jugoslovenske Pošte”. (10) U istom časopisu navodi se da je prilikom otvaranja sokolskog doma na otoku Šipanu početkom avgusta 1938. blagoslov sokolske zastave izvršio kanonik don Niko Đivanović iz Dubrovnika, jer je šipanski župnik otklonio. U listu „Dubrovnik” u članku „Žalosno ali istinito” ističe se da je sokolska četa Ćilipi posetila sokolsku četu u Dražinom Dolu kod Trebinja. Četa iz Ćilipa prikazala je pozorišni komad „Jazavac pred sudom”. Sveštenik je osudio rečima: „Išli su u tuđi kraj, gdje žive samo pravoslavni, radi čega ih sa ovoga mjesta osuđujem”.(11)

Povodom sukoba u Senju 8 i 9 maja 1937. koje su izazvale Pavelićeve “ustaše” mnoge crkve u Dubrovniku istakle su crne zastave. Među njima i biskupov dvor. (12) U listu „ Dubrovnik” preneto je službeno saopštenje da među ubijenim i ranjenim licima ima i onih koji su osuđivani radi učešća u ličkoj ustaškoj aferi i onih koja su poznati kao komunisti.(13) List „ Dubrovnik” je konstatovao da su fratri franjevci a za njima dominikanci i biskup u Dubrovniku žalili za “ustašama” i analizirajući njihove reakcije na vest o smrti biskupa Frane Ućelinija-Tice istakao : „ Dok su oni oplakivali i time glorifikovali takove elemente, većina u gradu nije ni bila na čistu čemu ta žalost. … Ali kad je …preminuo ne samo jedan njihov brat u Hristu, već istinski rodoljub, propovjednik bratske ljubavi i vjerske snošljivosti, kad je cio čestiti i pravi Dubrovnik zaridao za ovako teškim gubitkom, ti isti sluge božje ne dadoše nikakvog znaka saosjećaja. S jedne strane žale i glorifikuju antidržavne elemente a ovamo bagatelišu prave, iskrene i čestite rodoljube. I ova čeljad odgajaju i školuju mladost, narodnu uzdanicu, u svojoj gimnaziji. Ima li se ta, od njih odgojena mladost, ugledati u one, koje njihovi učitelji žale i glorifikuju ? ” (14)

Sokolsko društvo Dubrovnik uputilo je 28. jula 1938. predstavku M. Stojadinoviću: „Da bi omeli napredak sokolstva u srezu Dubrovnik, koje je brojalo 26 sokolskih četa, sa oltara se propovedalo protiv sokolstva i pretilo paklenim mukama onima, koji stupe, ili ostanu u sokolskoj organizaciji. Štaviše, pretilo se i životom i imovinom. Neki su naši članovi bili zaista tučeni, a nekima je upropašćena imovina. U godini 1936. paljeni su stogovi sena i iščupano na stotine čokota loze našim članovima, potpaljena je sokolana u Orašcu. Godine 1937. zapaljen je sokolski dom sokolske čete Popovići (Konavle). Iste godine je rulja separatista polupala izloge na dućanima naših članova, a pre nekoliko dana, pod kuću u kojoj se nalazi sokolska četa u Postrenju, podmetnut je dinamit.” Usled ovakvih pritisaka sokolske čete u Mrcinama, Vitaljini, Pločicama, Komolcu i Osojniku sasvim su prestale sa radom (15)  U Gornjoj Župi izvršena je 1940. provala u prostorije sokolske čete. U listu „Dubrovnik” o tome: „Rodoljubci-provalnici odnijeli su sve knjige i spise čete, te neke djelove namještaja. Odneseno je i jedno Raspeće koje su Župljani u svoje vrijeme postavili u sokolsku prostoriju kao odgovor na poznatu biskupsku poslanicu. Komentar je suvišan.” (16)

Pišući  o prilikama u Boki 1940. u listu ,,Dubrovnik” D. Živković je istakao da dok se na župnoj crkvi u Prčnju vije samo jugoslovenska dotle se u Bogdašiću vije na crkvi samo hrvatska zastava. Ivo Božinović je bio gradski viječnik. Separatisti su od njega hteli da silom naprave Hrvata. Zbog jugoslovenstva je bio izložen pretnjama. Po piscu članka u listu „Dubrovnik” koji ga je lično poznavao on im je poručivao da će prije sunce na zemlju pasti, nego on izdati Jugoslovenstvo. Porodica se bojala podmetanja požara. Ivo Božović išao je iz Tivta kao radnik Pomorskog Arsenala sa Blažom Matkovićem, električarem. Na četvrtom kilometru od Tivta, u pravcu Trojice, po njihovom kazivanju, iznenada ih je napao Pero Matijević sa još jednim drugom. Božinović je ranio napadača Matijevića. Životi napadnutih bili su u opasnosti zbog jugoslovenske zastave i ispovedanja jugoslovenstva. (17)

Dok je deo katoličkih sveštenika, uglavnom Srba katolika,  podržavao rad sokola, veći deo sveštenstva je pripremao stvaranje NDH. Sokoli su bili smetnja ostvarenju tog cilja, pa su se našli na udaru udruženih katoličkih sveštenika i separatista. Odgovor na pitanje lista ,,Dubrovnik” o odgoju mladosti  dat je stvaranjem NDH 1941.

 

 

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

 

Napomene : 

 1. „Izveštaji za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u Beogradu 23 aprila 1933“, str. XV, XVI, LI,  14,75, 76, 77 ;  

2.Izjava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, u Beogradu 16 januara 1933. g. ,Učiteljska tiskara, Ljubljana; 3. Nikola Žutić, „Sokoli“, str.93, Beograd 1991;  

4.,,Katolički nadbiskup gosp. dr. Nikola Dobrečić o Sokolima”, ,,Sokolić”, br.4, God.XVI, April 1934, Ljubljana, str. 90;

5. Dr. Frano Ućelini-Tice biskup bokokotorski”,   „Dubrovnik”, 8.6.1937, br.19, Dubrovnik, str.2;  

6. Kljć, ,,Biskup brat dr. Učelini-Tice”, ,,Sokolić”, br. 5, Maj 1934, Ljubljana, str. 124, 125;

7. Kljć, ,,Biskup brat dr. Učelini-Tice o Sokolima”, ,,Sokolić”, br. 5, Maj 1934, Ljubljana, str. 125; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik I”, Beograd 1934, str. XXIX;

8. Jadranski, Sok. Četa u Kavču osvetila je svoju česmu”,  “Dubrovnik”, br. 36, Dubrovnik, 2 Oktobar 1937, str.3; 

 9. ,,Pop Dukaj i mađar Salkaj, vode križarsku vojnu … “. ,,Dubrovačka tribuna”, Dubrovnik, 6 jula 1933, br. 209;

10. „Postupak jednog sveštenika”, br. 1, „Dubrovnik”, 6. januar 1939, Dubrovnik, str.3; „Dobar pastir”, „Bratstvo”, br.1, Osijek, 15. januara 1939, str. 14;

11. „Otvorenje sokol. Doma i blagoslov zastave”, „Bratstvo”, br.9, Osijek, 15. septembra 1938, str. 184; Jadranski, „Žalosno ali istinito”, br. 12, „Dubrovnik”, 24. aprila 1937, Dubrovnik, str. 3;

12. „Čudne pojave”, „Dubrovnik”, br.16, Dubrovnik, 22 maj 1937, str.3;

13.  „Krvavi događaji u Senju”, „Dubrovnik”, br. 15, Dubrovnik, 15 maj 1937, str.3;

14.  „Upoređenje, koje se ne smije zaboraviti”, „Dubrovnik”, br. 18, Dubrovnik, 5 Juni 1937, str.4;

15. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd 1991, str. 127;

16. I njega su odnijeli …”, Dubrovnik”, 17 februara 1940, br. 7, Dubrovnik, str. 4;  

 17. D. Živković, “Mali ljudi-veliki neljudi”, „Dubrovnik”, br.2, 13 januara 1940, str. 3; “Obistinilo se”, br.3, „Dubrovnik”, 27 januar 1940, Dubrovnik, str. 4;

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top