Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Судбина сокола у Хрватској

Датум објаве: четвртак, новембар 14, 2013
Величина слова: A- A+

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/stradanje-sokola-slet.jpg

Упркос нападима на соколе у хрватским бановинама одржавани су соколски слетови. Соколска Жупа Сушак-Риjека приредила jе своj осми слет на Сушаку 15. и 16. jула 1939. Уjедно то jе био трећи слет приморских жупа. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” jе извештаваjући о слету истакао : „служи на част приређивачима коjи се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз коjа пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала jе у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретниjа времена. … те се ничим не даjу застрашити, па ма како се ситуациjа развиjала неповољно по … соколство. … а jош борбениjи што jе противник насртљивиjи, долазили су соколи из свих краjева унутрашњости и острва.”.

Слет jе организован уз велико учешће сокола (око 6.000 учесника) из жупа Сушак-Риjека, Шибеник, Задар, Сплит, Загреб, Карловац, Марибор, Цеље, Љубљана и Београд. У недељу 16. jула 1939, са висова изнад Сушака, спуштала се соколска поворка са броjним заставама и 14 музика поздрављена од гледалаца са клицањем Југославиjи, краљу, jединству и соколству. Градски стадион био jе препун такмичара, воjске и мноштва народа. Цео програм такмичења, поворка кроз град и jавна вежба изведена jе на опште задовољство гледалаца. (1) О слету jе писао и часопис Соколске жупе Осиjек „Братство”. Др. Илиjа Мамузић приметио jе да jе публику на стадиону више интересовало то да су соколи уопште изашли на вежбалиште 16 jула 1939. него квалитет вежбача. Још више поздрављала jе публика воjску. У свом чланку истакао jе : „… Изненађен сам броjем публике и вежбача. Исто тако сам изненађен одушевљеним наступом вежбача, као и веома одушевљеним држањем публике. Запажам : – десно од мене jедна госпођа не може да седи мирно, него устаjе, маше, виче : „Живjели Соколи ! Живjела Југославиjа ! Живио Краљ !”. По њему главни интерес гледалаца био jе на идеjноj страни соколства и његових задатака, а не на техничкоj страни слета. Истог дана у исто време прослављен jе рођендан др. Владимира Мачека. Поворка са музиком и заставама пролазила jе поред двеjу страна соколског игралишта.

Соколи су уложили нарочити напор да до убитачног сукобљавања не дође. Слетски одбор упутио jе свим соколима позив у коме се истицало : „У Сушаку поред наше прославе врши се и прослава jедне друге организациjе, па Вас братски молимо и позивамо да на евентуалне изазове и натписе не реагирате врућим далматинским темпераментом, већ преко свих изазова прођете шутке као паметни људи и дисциплиновани чланови соколске организациjе.” (2) После свршене вежбе са трибина заорила се песма „Хеj Словени” са клицањем краљу и Југославиjи. Истовремено поред трибина пролазила jе поворка присталица ХСС са бакљама а поводом рођендана доктора Мачека кличући слободноj Хрватскоj и хрватском Сушаку. После завршеног програма дошло jе до поjединачних инцидената и до напада на соколе при повратку кућама. Соколска жупа Београд упутила jе новчану помоћ за пострадале соколе на слету. (3) О слету jе, сем соколских новина, извештавала и остала штампа.

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/stradannje-sokola-staresina.jpg

Старесина Јазбец после слета на Сушаку

Загребачке „Југословенске новине” пренеле су писање о слету франковачкоглиста „Истина” са Сушака од 30.07. 1939 „како се повампирени централизам у облику неке „витештине” хтио jош „jедном” (ваљда задњи пут) пласирати на обалама Хрватског Приморjа. И то баш на несретно изабрани датум 16. VII. Јер то већ смрди и по безобразлуку, да се пар изживjелих остатака усуди шврљати по хрватскоj груди”.(4)  Напади на соколе и  писање франковачких листова  било jе увод у све што се дешавало соколима  у Бановини Хрватскоj и  НДХ.

После Априлског рата 1941. соколски покрет забрањен  jе  и прешао jе у илегалу. Чланови, посебно старешине, проглашени су од стране усташа неприjатељима, покретна и непокретна имовина била jе заплењена, а поjединци и њихове породице прогањани и страдали у затворима и концентрационим логорима. Многи нису доживели краj рата. Старешина Сопколске жупе и Соколског друштва Загреб,  др Отон Гавранчић ухапшен jе и мучен од усташа. Депортован jе у логор Јасеновац. У средишту логора био  jе смештен у jедан кавез од бодљикаве жице и у њему држан без хране и воде. Када jе умро, тело му jе бачено у Саву.  О страдању сокола у Далмациjи  податке прикупља  професор Гоjко Јаковчев, а за подручjе Краjине др Никола Жутић. (5)

 

Саша Недељковић  члан Научног друштва за  историjу здравствене културе Србиjе

 

Напомене :

1.  Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“,
Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;

2. Др. Илиjа Мамузић, „Запис са
Јадрана”, „Братство“, Осиjек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 170, 171; 10.

3. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7
и 8, стр.98-99;

4. „Набадање на перо у
франковачком листу  „Истина”,
„Југословенске новине” Загреб, 10 аугуст 1939, бр. 147, стр. 7;

5.Слободан Ђорђевић и Душан
Цветковић, из Старешинства Савеза Сокола Југославиjе

 

Везане виjести:

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику

НЕДЕЉКОВИЋ: СТРАДАЊЕ СРБА У ДУБРОВНИКУ 1914.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top