Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Шта то дели Кустурицу и Хрвате

Датум објаве: уторак, јануар 24, 2012
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+

Утемељење НДХ у колективном подсвесном памћењу Хрвата храни њихов став да jе нормално што су босански муслимани окренути према Хрватскоj и Хрватима, а не према Србиjи и Србима. Зато им Кустурица представља проблем.

Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Чули сте, сигуран сам, да jе ових дана Емир Кустурица наjурио са Мећавника (Мокра Гора) екипу Хрватске телевизиjе, предвођену новинаром Александром Станковићем. Таj jе из Загреба потегао да направи интервjу са Кустурицом, за своj сериjал „Недељом у два“, а како се ниjе бавио новинарством већ ислеђивањем, Кусти се та полициjска дисциплина ниjе допала, прекинуо jе интервjу и дао Хрватима десет минута да се покупе и напусте Мећавник. Три дана jе оваj догађаj пунио српску, хрватску и босанску штампу, тутњао разним телевизиjама и развлачио се по већим и мањим чаршиjама бивше Југославиjе. Зато што jе Кустурица општепознат? Не. Сувише jе то поjедностављено тумачење. Овде се ради о кулминациjи дугогодишњег необjављеног али интензивног рата између Хрвата и Емира Кустурице. Због чега? Шта Хрвати замераjу Кустурици?

УВРЕДЕ И ГАДОСТИ

Кустурица jе, чим се изjаснио као Србин, код Хрвата изазвао згражања и отада траjу увреде и гадости коjима Загреб засипа овог неспорно великог уметника. У ствари, проблем између Хрвата и Емира Кустурице лежи на колективноj подсвесноj равни Хрвата где почива убеђење, чак „правило“, да jе сваки муслиман са простора бивше СФРЈ ближи Хрватима него Србима. То правило, опет подсвесно, утемељено jе на пракси и садржаjноj вертикали „Независне државе Хрватске“, jезиве творевине у коjоj jе Анте Павелић муслимане (тада ниjе било Бошњака) частио епитетом „цвиjеће хрватскога народа“. Без основа? Па, неће бити да jе без основа.

Потпредседници владе усташке НДХ били су браћа Осман и Џафер Куленовић. У тоj влади министри су били Мехмед Мехичић и Хилмиjа Бешлагић, а заменици министара Хакиjа Хаџић и Јунуз Мехмедагић. Председник врховног суда НДХ звао се Асим Угљен. Први Павелићев доглавник беше Адемага Мешић, а jедан од побочника Алиjа Шиљак.

Међу старешинама усташке воjске велики углед уживали су генерали Муслимани: Салих Аликадић, Јунуз Аjановић, Мухарем Хромић… Посебно место у „Црноj легиjи“, елитноj и наjкрволочниjоj усташкоj формациjи, имао jе Бећир Локмић, а десетине хиљада муслимана из Босне и Херцеговине, делом и из Санџака, било jе у саставу усташке воjске. Главни кољач у страшном, обредном, убиjању Срба у цркви Пресвете богородице, у Глини, где су краjем jула и почетком августа 1941. године заклане 1564 особе српске националности, звао се Хилмиjа Берберовић.

ВЕЛИКО ОДУШЕВЉЕЊЕ

Дакле, са свим тим и не само тим и таквим спознаjама Хрвати су остали затечени одлуком наjпознатиjег и наjславниjег муслимана Сараjева, Босне и целе Југославиjе, Емира Кустурице, да почетком деведесетих оде у Београд и jавно се декларише као Србин. Касниjе и православац, са крштеним именом Немања. Логично им jе (Хрватима) било да дође у Загреб, а не у Београд. Али да jе само то.

Со на хрватску „емиркустурица“ рану додатно досипа сам Кусто када у филм „Подземље“, за коjи jе 1995. године добио другу „Златну палму“, сjаjном композициjом на релациjи основа филмске приче-историjски догађаjи, ставља документарне снимке уласка Хитлерове воjске у Загреб 1941, где се немачка армада сусрела са великим одушевљењем огромног броjа Загрепчана, егзалтираном масом коjа jе под ноге немачким нацистима бацала цвеће и наjскупљу Гавриловићеву саламу.

Још увек чекамо да на нивоу уметности (литературе, филма, позоришта) значаjниjе буде обрађен феномен муслимана у Босни, њихова верска трансформациjа и стално трагање за чврстом тачком националног ослонца и припадања при чему се, у огромноj већини, бежи и склања од сопственог порекла. Наjчешће, време jе показало, босански муслимани беже у мржњу према онима од коjих потичу, као наjдиректниjим сведоцима слабости чиjа jе последица промена вере и нациjе. Исти случаj као и са Хрватима западне Херцеговине.

Кустурица са тим нема ни наjмањи проблем. Његов отац Мурат изjашњавао се као Србин, знао jе да Кустурице потичу од Бабића из села Плана, код Билеће, и то jе, као што су њему пренели његови преци, он пренео сину Емиру. Велики писац Мехмед Меша Селимовић такође се декларисао као Србин, а он сам jе jавност упознао са чињеницом да су његови старином од Вуковића.

МЕЂУНАЦИОНАЛНИ ОДНОСИ

Дакле, Емир Кустурица ниjе никога изневерио и ниjе конвертит, наjмање плаћеник, удворица, српски дотепенац… како га све зову у Сараjеву и Загребу.

О усташком покрету, и самоj тоj идеjи, Кусто зна много. Као што, чини ми се, изузетно познаjе дубљу историjу политичких и међунационалних односа у авлиjама бивше Југославиjе. Такав човек мора да има критички став према свакоj политичкоj идеjи коjа се ослања на Анту Старчевића. На жалост, све хрватске политичке идеjе коjе су добиjале снажну и пресудну подршку хрватског народа имале су у основи учење Анте Старчевића. Кустурица то зна и отуда његови додатни „неспоразуми“ са Загребом и тамошњом политичком и интелектуалном елитом.

Извор: Pecat

 

Везане вијести: Ратко Дмитровић

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top