Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

„Срби у Книну ће нестати“

Датум објаве: четвртак, август 24, 2017
Објављено у Далмација
Величина слова: A- A+

Некадашњи председник Српског културног друштва Просвјета из Книна и један од оснивача Српске демократске самосталне странке (СДСС) Драгољуб Чупковић оцењује да се Срби у Хрватској суочавају са драматичним проблемом нестанка и асимилације која је највидљивија у урбаним срединама.

Остала сећања на срећне дане: Драгољуб Чупковић Фото: лична архива

– На рапидном смањењу Срба систематски се ради разним притисцима и методама: редукују се спискови, Срби су негде избрисани, а другде прекобројни… Тиха и подмукла асимилација посебно је уочљива у урбаним срединама, где се Српска православна црква и српски политички представници нису прославили у заштити свог народа – објашњава у интервјуу за „Вести“ Чупковић, који је један од ретких српских представника који је и ратно и поратно време провео у родном Книну.

Како су Срби из Книна ове године „прославили Олују“?
– Срби не прослављају „Олују“, они је тихо у својим мукама обележе свако на свој начин, јер неко је тада остао без имовине, неко без запослења… Ипак, најгоре је онима који су изгубили неког свога. Хрвати тог дана славе јер су добили државу, али и ту код једног дела Хрвата има горчине, јер су свесни да су на тај начин остали без вековних комшија, пријатеља, кумова. Међутим, за разлику од прошлих година, овогодишње обележавање „Олује“ је изгледало много пристојније.

Град напустило 5.000 људи

Колико је још Срба у Книну?
– Тешко је то поуздано рећи, а нисам сигуран да поуздане податке овог часа имају и надлежне државне службе. Више је разлога. Претходне книнске власти углавном су се одржавале на трону бавећи се саме собом, па чак и дизањем тензија, а без визија за развој града.
Град је у последње време напустило више од 5.000 становника махом млађих, првенствено Хрвата, али и Срба који су тај циклус нешто раније започели. Пописом становништва 2011. године, град Книн је имао више од 3.355 становника српске националности или 23 одсто, с тим да је сада и четири општине с доминантним српским становништвом које су некад припадале Книну. Укупно, то је око 8. 500 Срба.

Колико Срба тренутно партиципира у власти у Книну?
– У Книну имамо доградоначелника, а у жупанији Шибенско-книнској дожупана и у оба случаја загарантовани број чиновника сходно броју регистрованих гласача српске националности. Истини за вољу, њихов утицај је миноран, изгледају као фикуси и како се фигуративно каже, „кад се у ринг баци пешкир, борба престаје“. Тако су и добили епитет „политичких ухљеба“ или „јаслара“.

Да ли се нешто променило у односу према Србима?
– Време чини своје, али то ужасно иде споро. Као што је илузорно очекивати да Срби и Хрвати гледају исто на „Олују“, јер се добро зна ко је добитник, тако се и ми не морамо волети, али би било нормално да се уважавамо. Без обзира на погледе, интересе идолошке противречности. Нажалост, хрватска власт је донела доста дискриминишућих закона на штету Срба, а што је најгоре – ту се не стаје, у припреми су нови.

СДСС прошао како је и радио

Како коментаришете лоше резултате СДСС-а чији сте и Ви један од оснивача?
– СДСС је прошао како је радио и имао је срећу што није имао конкуренцију, из српске заједнице не бисмо добили место доградоначелника, а ни једино одборничко место у градском већу. Гласачи апстинирају, где СДСС дуго траје без видних резултата, служи сам себи и проституише се и чини непринципијелне коалиције од чега користи имају само појединци. Наравно, и „пета колона“ је још у функцији.

Очекујете ли промене, барем кад је реч о Книну? Нови градоначелник Марко Јелић је најавио извињење Србима због злочина почињених током „Олује“?
– По свему, нови градоначелник није популиста, честити је хришћанин и не би ме изненадило да тако и поступи. Свака невина жртва заслужује људско поштовање. У крајњем случају, то би допринело спуштању тензија, а како је нови градоначелник немачки докторант, вероватно му је узор Вили Брант.

Туга је преголема

Шта је оно што Србе у Книну и околини највише погађа?
– Велика је то лепеза када бисмо набрајали – туга је преголема: повратак одузете имовине, станова носиоцима станарског права, обнова уништене имовине, запослење – посебно у државним службама,
недовољно домова за старије и немоћне, повратак штедње и пензија, стварање услова за евентуални повратак, школство и образовање, двојезичност… У селима око Книна – старије становништво: велики проблем превоз, здравствена заштита, недостатак трговина, недостатак питке воде, нека места и без струје, неодржавање путева…

А да ли је могуће очекивати и извињење државног врха Хрватске?
– То би био цивилизацијски чин, али тешко је то тренутно очекивати. У самом државном врху Хрватске седе људи који су психијатријски случајеви. Још увек постоји перцепција да је нација занимање и то подгрева националне тензије. Здраве снаге, а ту мислим и на Хрвате и на Србе, мишљења су да се не мора сваке године „славити“ „Олуја“ у Книну. Има и других места у којима су жељни и почашћени да се то одржи у њиховом месту или у главном граду. Али, много битније је одредити једну локацију где би се саградио споменик за све невине жртве 1991-1995. и ту да се ода пијетет за страдалнике. То би био хумани чин који би не само допринео стабилизацији, већ би био и опомена да се стравични злочини више не понове.

Није ли то ипак преамбициозно очекивати?
– Можда то овог часа заиста изгледа претенциозно. Данас смо сведоци да се Срби и Хрвати поклањају сенима погинулим на различитим местима, и то делује дегутантно и то је својеврсно ругање жртвама. После 22 године озбиљни политичари би требало да размисле, ако им је стало до добробити и просперитета својих држава. Нећемо се ваљда стално мрзети. Али многима то не би одговарало, јер они просперирају на поделама па чак и мржњи.

Аутор: Ђ. Баровић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Како данас заиста изгледа Книн и живот Срба у њему | Јадовно …

Супермаркет успомена: у Книну, 20 година после | Јадовно 1941.

Маја Колунџија Зорое рођена је 5. августа у Книну …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top