SOKOLI NA ŠIPANU

Datum objave: ponedeljak, jul 9, 2012
Veličina slova: A- A+
Soko 1919
Soko 1919

Sokolska župa Mostar osnovala je novembra 1926. prvu sokolsku četu u Bijelom Polju kod Mostara. Jači pokret na selu nastaje u 1927, 1928. i 1929, kada se osniva u bilećkom, gatačkom, konjičkom, korčulanskom, mostarskom, nevesinjskom, stolačkom i trebinjskom srezu 30 sokolskih četa.

Održana je u Mostaru 1935. konferencija SSKJ posvećena sokolskim četama u kojoj su učestvovali predstavnici svih župa iz Jugoslavije, a prisustvovali su i članovi starešinstva Saveza Sokola.  Na konferenciji je utvrđen stav da su čete jednake sa društvima. Zato su seoske čete imale svog starešinu i starešinstvo. Sokolska društva su seoskim četama pružala pomoć u kadrovima, učiteljima vežbanja i predavačima za tečajeve opismenjavanja, voćarstva, pčelarstva. Takođe pružali su pomoć za osnivanje knjižnica sa malim bibliotekama, orkestara, dramskih sekcija i horova. (1)  Sokolstvo je smatralo, da u svom dotadašnjem radu nije dalo pravu meru žrtve i pregaranja za opštu stvar. Sokoli su bili spremni da u  Jugoslaviji izvrše svoj zadatak prema narodu isto onako kao što su izvršili svoj deo dužnosti u borbama za slobodu. Zato je na Šestoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održanoj 7.juna 1936. na predlog župe Sarajevo, odlučeno da se uvede Sokolska Petrova petoljetka, koja je trebalo da traje pet godina. Za sokolske jedinice zaveti su bili izuzetan napor kojim je ona doprinosila Sokolskoj Petrovoj petoljetki i  oduženje velikog povesnog duga neimarima i žrtvama borbe za slobodu. Pravila Sokolske Petrove petoljetke odobrena su na sastanku delegata Sokolskih župa Cetinje, Mostar i Sarajevo na ,,Sokolovcu” kod Trasta-Pržna (Tivat) 8 avgusta 1937. (2)

Sokolska društva su se trudila da osnivaju sokolske čete po selima i otocima. Nasuprot sokolima bila je separatistička  Hrvatska seljačka stranka i frankovci. U izveštajima za skupštinu sokolskog društva Dubrovnik održanu 28. februara 1937. istaknuto je : „tihi i nezapaženi sitni rad pojedinaca sokolskih radnika, … savjesno i predano vršili svoju sokolsku dužnost. Pokazali su trud i predanost onih koji su po buri, mrazu, kiši i žezi odlazili u naše krše ili na neki usamljeni otok  i obavljali jedan važan narodni i sokolski posao.” List dubrovačkih Srba   „Dubrovnik” obaveštavao je o sokolskim aktivnostima i pratio je rad sokolske čete u Luci Šipanjskoj od osnivanja. Na ostrvu Šipanu od 1933. delovala je sokolska četa Suđurađ  sa 101 članom. (3)

Sokolska četa u Suđurđu na Šipanu proslavila je kraljev rođendan 1937.  U oči  rođendana izvedena je rasvjeta obale i otočića uvale Suđurđa i škole, Sokolane i nekoliko okolnih kuća. Na Kuli Skočibuha, osvijetljenoj, postavljen je transparent : Petar II i Živjela Jugoslavija !. Program proslave završen je pjevanjem himne.  Separatisti su tokom pjevanja himne dizali larmu lupom i vikom u gostioni Goravice, lupajući po klupama i svirajući uz tambure. Sokoli i rodoljubi nisu reagovali jer im je bilo do toga da svečanost bude ozbijna i pokraj ovakvih izazova.  Općinski organi su 1 januara 1937. zaplenili koplje i državnu zastavu koja je bila  postavljena na Suđurskoj Placi. List ,,Dubrovnik” je istakao : ,,to koplje i zastava nije ni do danas povraćeno vlasniku, već se i ove godine na dan Božića istakla plemenska zastava sa strane općinskog povjerenika, koji se nije obazirao ni na proteste niti je vodio računa o mogućnosti kakvog eventualnog sukoba među mještanima. Isti taj povjerenik nije htio da izvjesi zastavu ni na Rođen-dan Nj. Vel. Kralja a ni na dan Oslobođenja. Inicijativom sokolske čete mjesto je proslavilo kraljev rođendan 1938. Dan pre, uveče bila je iluminirana obala, lukobran i dva otočića u mjesnoj luci. Iluminirana je mjesna škola, sokolana i dvije starodnevne kule, na kojima,uz rasvjetu i zastave, isticali su se transparenti inicijala : P.II. i Ž.J. Iluminirane su pojedine kuće u mjestu, čiji su vlasnici odgojeni u nacionalnom duhu, duhu bratske ljubavi i sloge. Sokolstvo, uz pratnju svoje muzike, defilovalo je kroz mjesto uz pevanje i klicanje: kralju, Domu Karađorđevića i Jugoslaviji, te se večernje slavlje  završilo himnom, nakon čega je bila igranka. Na dan proslave, 6 septembra, bila je svečana sjednica, na kojoj je pročitana poslanica Saveza Sokola. Starešina sokola održao je govor o Sokolskoj Petrovoj Petoljetki. Učenice osnovne škole recitovale su o mladom kralju. (4)

U Luci Šipanjskoj u kući Balda Smrdelja održan je 14. februara 1937. sastanak radi osnivanja sokolske čete. Sastanku je prisustvovalo oko 100 osoba. Sastanku je prisustvovala i delegacija matičnog društva Dubrovnik od 7-8 članova na čelu sa starešinom Nikom Šutićem. U ime promicateljnog odbora sastanak je otvorio Niko kap. Baule, koji je pozdravio delegate Sokolskog društva Dubrovnik i čete Suđurad. Niko Šutić je  istakao značaj osnivanja čete u današnje vreme, kada se sa svih strana „puca na Sokolstvo i Jugoslavenstvo”. U upravu čete izabrani su : starješina Baule kap. Niko; zamjenik Vuković Antun; tajnik Stjepović V. Marko; blagajnik Matić Pero; načelnik Gorjanc Petar; prosvjetar Stjepović Ivo; knjižnjičar Boroje Pero;  statističar Vincetić Željko; povj. za štednju Ivanković Viktorija; povj. za poljoprivredu Zlokić Petar; domaćin Alabaš Ivo; revizori Stjepković Niko i Koporčić Zdravko. Kap. Baule pozvao je članstvo da prione na rad bez obzira na pretnje kojih ne treba da se boje. Mato Urđević, starješina čete Suđurađ, preko svog izaslanika pozdravio je novosnovanu četu i obećao im punu pomoć i saradnju u početcima njenog rada. Niko Šutić je govorio o žrtvama koje su pale za stvaranje Jugoslavije, te o značaju sokolske Petrove Petoljetke. U četu se odmah na skupštini  upisalo oko 80 članova i članica. Zbog osnivanja Sokolske čete u Luci Šipanjskoj nekoliko lokalnih hrvatskih separatista pretilo  je osnivačima. Oni su se obratili listu „Dubrovnik” : „Mi se sada nalazimo u tako teškom položaju, da moramo tražiti zaštitu kod vlasti … Obraćamo se ujedno  i Vama da nas javno uzmete u zaštitu, kao članove najjače nacionalne ustanove u državi,”. (5)  Luka Šipanjska udaljena je od Dubrovnika 19 morskih milja.

Sokolska četa u Luci Šipanjskoj 4. aprila 1937. održala je akademiju na kojoj je  pozorišna sekcija izvela veselu igru „Dva Gluha“. U listu „Dubrovnik“ se ističe: „Ovaj veliki uspjeh je toliko razjario protivnike narodnog jedinstva, da su u svom nemoćnom bjesnilu iste noći uništili lijepi čamac vlasnosti starješine čete, koji je bio usidren pred njegovom kućom.“(6)

Prilikom proslave devedesetog rođendana  1937. Federiko Glavić primio je mnogo čestitki od raznih ustanova i uglednih ličnosti. Imenovan je počasnim starešinom Sokolske čete u Luci Šipanskoj i kako se ističe u pismenoj odluci da se Sokolska četa  „ukoliko joj  je  moguće oduži za sva dobročinstva koja ste učinili i još činite narodu ovoga mjesta, moleći Vas, kao vjernom pristaši Sokolske ideologije da primite ovu čast”. Federiko Glavić rođen je na ostrvu Šipanu, u ranoj mladosti pošao u svijet. Radeći i štedeći postao je posle nekoliko godina vlasnik rudnika  u Čileu. Vratio se u otadžbinu i nastanio sa svojom suprugom u Dubrovniku. Federiko Glavić je domaćem pomorstvu dao novog poleta. Poučen iskustvom stečenim u inostranstvu, bio je uvjeren da u napretku brodarstva leži i napredak privrede Dubrovnika. Zato je poticao svoje prijatelje da nabavljaju nove parobrode, a s druge strane je ulagao gotovo cijelo svoje imanje u more. I tako je domaćim kapitalom stvoreno skroz nacionalno parobrodarsko preduzeće, „Dubrovačka Parobrodarska Plovidba A.D.“. Brinuo se za dobro brodske posade. Prilikom svečanog blagoslova parobroda „Sv. Vlaho” u gradskoj luci, Federiko Glavić se uspeo na palubu broda i odmah uputio prema pramcu i spustio u pomješća za stanovanje mornara. Kad je izašao na palubu, upitan od članova uprave što je ondje radio, odgovorio je : „bio sam da vidim najprije fali li što mrnarima, jer znam da je svima drugim na brodu dobro”.(7)

Sokolska četa u Luci Šipanjskoj  7.6.1937. položila je kamen temeljac svog sokolskog doma. Na svečanosti bile su sokolske muzike iz Stona, Orašca i Dubrovnika, oko 600 sokola i oko hiljade drugih izletnika. Došli su sokoli i narod iz okoline : Stona, Orašca, Zatona, Mokošice, Suđurđa, Koločepa, Babinopolja, Goveđara, Dubrovnika i Župe dubrovačke. U listu „Dubrovnik” o  tome : „Svi predratni rodoljubi iskitiše svoje kuće jugoslovenskim zastavama, samo nijesu oni predratni vjerne sluge. Mjesto se spremalo već nekoliko dana, da što bolje primi svoju braću i goste….Muzike, sokolske čete i narod svrstavaju se u veoma dugu povorku u kojoj je uzelo učešća preko 1500 duša, te uz svirku muzike i klicanje: Kralju, Jugoslaviji, jugoslovenskoj vojsci, jugoslovenskom Šipanu i Sokolstvu …Svečanosti su završene sa sokolskim vježbama … Sokoli i izletnici srdačno oprostiše od svojih milih Šipanjana, koji su pokazali da ih nikakvi terori odozdo, niti ikakvi huškaši mogu smesti ili skrenuti sa puta nacionalnog rada. …Smiješan, … bio je dolazak zastupnika profesora Roka, … Bio je okružen sa svojom tjelesnom gardom, „elitom” iz Dubrovnika. Stupivši na tlo Šipana vikne: hrvatski narode za mnom! Ali se jadniku a ma baš niko ne odazove, već sa njime pođoše samo oni sa kojima je i došao. Da bi uobrazio, u svoj uspijeh kada su se kasnije, iza svršene svečanosti, vraćali, pucali su iz barke revolverima u more”. (8)

Sokolska četa u Luci Šipanskoj održala je skupštinu 30. januara 1938. u još potpuno nedovršenom sokolskom domu. U ime matičnog društva Dubrovnik prisustvovao je skupštini starešina Niko Šutić sa delegacijom. Niko Šutić je pozdravio sakupljeno članstvo „istaknuvši kako složan rad i požrtvovanost uprave i članstva može da stvara čuda i podiže Dom za nekoliko mjeseca, a glavna je to zasluga požrtvovanog i energičnog starješine kap. Nika Baule”. U novu upravu ušli su: starješina Niko Baule, podstarješina Antun Vuković, tajnik Ivo Stjepović, blagajnik Alabaš, prosvetar učiteljica Murati. Posle podne održana je zabava u Domu. Izvedeno je par patriotskih deklamacija i dva šaljiva komada „Miš” i „Izborna tuberkuloza”. Zabavi je prisustvovala sokolska četa iz Suđurđa sa svojom muzikom predvođena starješinom Urđević Matom, starim 80 godina. Na zabavi je bilo oko 200 posetilaca.

Ivo Stjepović umro je 10. marta 1938. u 81 godini života. U Čileu je proveo preko trideset godina. Posjedovao je par fabrika za proizvodnju šalitre. Vratio se u svoje rodno mjesto, Šipansku Luku. Kapital što ga je doneo iz Južne Amerike, uložio je u svom rodnom mjestu i time pomogao njegovom razvitku i napretku. Mnoge je porodice spasio od materijalne propasti. Zato je dugi niz godina uživao  povjerenje naroda kao predsjednik šipanske općine.

Na Uskrsni Ponedeljak 1938. priredili su izlet naraštajci dubrovačkog Sokolskog društva u Luku Šipansku. U novom sokolskom domu održali su priredbu. Prostrana dvorana Doma bila je dupkom puna težaka i ribara sa ostrva  Šipan, koji su aplauzom nagrađivali ritmičke vježbe naraštajaca i naraštajki. Na programu su bile i patriotske pesme Vojislava Ilića i Silvija Kranjčevića, koje je narod sa suznim očima pratio i živim aplauzom odobravao. U članku o ovoj proslavi u listu ,,Dubrovnik” istaknut je postupak mjesnog župnika, koji je po nagovoru funkcionera jedne političke stranke zakazao procesiju za kišu baš u tri sata popodne za koji sat je bila najavljena Sokolska priredba. Uzalud su mu 12 najuglednijih mještana poslali pismenu molbu da održi procesiju posle mise, kako je bio običaj na Šipanu. Župnik je sa uvrjedama odbio da izađe u susret velikom broju dobrih katolika članova sokolskih četa u Luci i Suđurđu. Radi ovog postupka župnika priredba je nastupila dva sata kasnije nego je bila najavljena. (9)

Početkom avgusta 1938. u prisustvu kraljevog izaslanika otvoren je  sokolski dom na otoku Šipanu. Blagoslov zastave izvršio kanonik don Niko Đivanović iz Dubrovnika, jer je šipanski župnik otklonio. Sokolska četa u Luci Šipanskoj proslavila je 14. avgusta 1938. blagoslov četne zastave i otvaranje svog sokolskog doma. Među gostima bili su članovi čete Babinpolje i narod iz drugih mjesta na otoku Mljetu; zatim čete iz Slanoga, Mravinca, društvo iz Stona sa muzikom, četa iz Orašca sa muzikom i četa iz Mokošice. Sa dva parobroda stiglo je matično društvo iz Dubrovnika sa delegatima društva u Trebinju i četa iz Župe dubrovačke. Iz lista „Dubrovnik”: „Hiljade naroda u živopisnim narodnim nošnjama prekrilo je prostranu placu na Luci. …. Neka je svaka čast i priznanje onoj šačici ribara i težaka, koji nijesu galamili, pjevali i vijali zastave nego, kako se dolikuje Sokolima, marljivo radili i otkidajući od svog grla kroz godinu dana sagradili krasnu zgradu kojom bi se i jedan grad ponosio“.  Starešina čete Niko Baule održao je govor u kome se zahvalio prisutnima na  tako brojnom odazivu, a zatim je kanonik don Niko Đivanović  izvršio blagoslov zastave. Zastavu je darovao i kumovao joj član čete Narcis Puhiera. Kuma je bila sokolica Ivanka Baule. Starješina Baule je predajući zastavu barjaktaru u svom govoru istakao  : ,,Zastavo Sveta  Ti si simbol životne snage naroda našega. Ti si rezultat svih krvavih borba kroz vjekove, koje je naš narod vodio i sretno do pobjede doveo. Tebe su u svojim srcima donijeli naši pradjedovi iza Karpata i zasadili na obalama ovoga našeg plavog mora. U tvojoj sjeni su ležali lješevi Kosovskih junaka … Tebe su u svojim srcima nosili svi oni znani i neznani junaci, koji su kroz vjekove svoje živote za tebe polagali. S tobom je sijedi Kralj prešao albansku Golgotu. … Tebe su poslije 13 vjekova teške borbe bijeli Orlovi i junaci jugoslavenskih legija donijeli na svojim bajunetama i zasadili po drugi put za uvijek na obalama našeg Jadrana. Čuvajte sestre i braćo ovu našu svetinju, ponosite se njome i predajte je časno u nasljedstvo vašim potomcima.” Starešina matičnog društva Dubrovnik Niko Šutić naglasio je u svom govoru da se na sve strane grade Sokolski Domovi što je najbolji dokaz ozbiljnog i stvaralačkog rada Sokolstva. U svom govoru opisao je značaj ove proslave i rad Sokolstva u Petrovoj Petogodišnjici. Na to se nepregledna povorka uputila pred novi  dom. Poslije blagoslova kapetan fregate Vilfan, izaslanik kralja, izvršio je čin otvaranja doma. Najugledniji Šipanjanin Marko Murat, osim novčane pomoći, darovao je „najljepši ures novog Sokolskog Doma,”  dvije slike kralja Aleksandra i kraljice Marije (10).

Sokolsko društvo Dubrovnik uputilo je 28. jula 1938. predstavku M. Stojadinoviću : „Da bi omeli napredak sokolstva u srezu Dubrovnik, koje je brojalo 26 sokolskih četa, sa oltara se propovedalo protiv sokolstva i pretilo paklenim mukama onima, koji stupe, ili ostanu u sokolskoj organizaciji. Čak, štaviše, pretilo se i životom i imovinom. Neki su naši članovi bili zaista tučeni, a nekima je upropašćena imovina. U godini 1936. paljeni su stogovi sena i iščupano na stotine čokota loze našim članovima, potpaljena je sokolana u Orašcu. Godine 1937. zapaljen je sokolski dom sokolske čete Popovići (Konavle). Iste godine je rulja separatista polupala izloge na dućanima naših članova, a pre nekoliko dana, pod kuću u kojoj se nalazi sokolska četa u Postrenju, podmetnut je dinamit.” Usled ovakvih pritisaka sokolske čete u Mrcinama, Vitaljini, Pločicama, Komolcu i Osojniku sasvim su prestale sa radom.(11)  I sokoli na Šipanu bili su na udaru hrvatskih separatista, ali uprkos tome nastavili su sa radom. Za vreme izbora ispisala su katranom nepoznata lica na fasadi doma, „izrađenoj od finog korčulanskog kamena, razne partijske i protusokolske parole”. Razne pakosti i štete učinjene su starešini čete Niki kapetan Baule.  (12) Zbog svog društvenog rada pomorski kapetan Niko Baule bio je izabran za potpretsjednika u Upravnom odboru Oblasnog odbora Jadranske straže u Dubrovniku 1940.(13)

Pozorišna sekcija čete Suđurađ 8.januara 1939. priredila je u Luci (šipanjskoj), u  četnom domu pretstavu „Scena iz 1918” i vežbe muškog naraštaja. Prostrana dvorana Doma bila je puna gledalaca.(14).

Prilikom proslave Vidovdana 1939. u Luci Šipanskoj bila je uveče osvetljena  Sokolana i obala. Svečanost je održana u Sokolani, gde je predavanje o značaju Vidovdana održala  Anka Dobud. Na kraju predavanja otpjevana je državna himna. (15)

Sporazumom  Cvetković-Maček 26.8.1939.  Dubrovnik  je  odvojen  od  Zetske  banovine  i dodeljen novostvorenoj Banovini Hrvatskoj. HSS je u Banovini Hrvatskoj iskoristio svoju vlast da još više progoni Srbe katolike, jugoslovenske nacionaliste i sokole. List „Dubrovnik” od 3. februara 1940. objavio je da je na Sokolskom domu  sa Šipana razbijeno sve što se razbiti moglo. Starosta šipanskog sokola izjavio je  „da ga taj zločin nimalo ne iznenađuje“. (16)  List  „Dubrovnik” pratio je rad sokolske čete u Luci Šipanjskoj od osnivanja 1937. Urednik lista Kristo P. Dominković  bio je istaknuti član Sokolskog društva Dubrovnik. (17) Učestvovao je u delegacijama matičnog Sokolskog društva Dubrovnik, koje su obilazile sokolske čete i pisao o tome u svom listu.

Sve što se dešavalo u Banovini Hrvatskoj bilo je uvod u ono što se dešavalo u NDH.

Sokolski pokret na Primorju težio je jačanju Jugoslavije. Nasuprot sokolima bila je separatistička  Hrvatska seljačka stranka i frankovci. Na ostrvu Šipanu  je od 1933. delovala sokolska četa Suđurađ. U Luci Šipanjskoj  održan je 14. februara 1937. sastanak radi osnivanja sokolske čete. Zbog osnivanja Sokolske čete u Luci Šipanjskoj  lokalni hrvatski separatisti pretili su osnivačima. List dubrovačkih Srba  „Dubrovnik” pratio je rad sokolske čete u Luci Šipanjskoj od osnivanja 1937. Pisao je o izgradnji sokolskog doma, o priredbama u domu i o napadima hrvatskih separatista na dom.

Posle Aprilskog rata ustaše proglašavaju NDH. Sokoli su se našli na udaru svojih starih neprijatelja. U Dubrovniku ustaše od 17 aprila hapse Srbe pojedinačno, a tokom juna, jula i avgusta masovno. Uhapšeni Srbi sprovedeni su 26 juna u Sarajevo, odakle ih nakon 12 dana, zajedno sa Srbima iz Sarajeva transportuju u logor Danica. Posle osam dana upućeni su u logor Jadovno. U Dubrovniku veći broj Srba pohapšen je od 27 jula do 5 avgusta. U noći 3 avgusta uhapšeni su Milka, Milan, Gojko, Bosiljka i Petar Ivanković, Zagorka Tošović, porodica Sparavalo, porodica Čorlija. Uhapšeni su zatvoreni u garažu kuće Banac na Pločama. Oko 4 sata izjutra odvezli su ih autobusom u Mostar. Zajedno sa drugim uhapšenim Srbima, željeznicom u stočnim vagonima, preko Broda i Zagreba, upućeni su u Gospić, odnosno logor Jadovno. U „Izjavi Milke Tošović o  hapšenju Srba u Dubrovniku tokom jula i avgusta 1941 godine i o svom zatočeništvu u ustaškim logorima” datoj komesarijatu za izbeglice u Beogradu od 25. februara 1942. navodi se :  „ 28.juna 1941. g ušla je u Dubrovnik  hrvatska vojska i preuzela vlast, a kratko vreme posle toga ustaše su počele progoniti Srbe kako pravoslavne tako i rimokatolike.  Početkom meseca jula 1941. uhapšeni su po ustašama: Mitrović Boško, srpsko-pravoslavni prota, Kandić Mirko, pomorski kapetan, Hercegović Miho, knjižar, dr. Buconjić, advokat i dr. Vencilović Milan, lekar. Prva dvojica su pravoslavne vere a potonja trojica rimokatoličke. … 1.avgusta 1941. uhapšeni su po ustašama : Tošović Jovo, knjižar, ja, njegova žena i naši sinovi Dušan i Bogdan, Korčulanin, privatni činovnik, njegova žena i kćerka, jedan pomorski kapetan iz Cavtata, kojemu ne znam ime, te još nekoliko Srba seljaka rimokatoličke vere iz okolice Dubrovnika, kojima ne znam ime. Svi mi uhapšeni 1.avgusta strpani smo u jedan kamion sa vezanim  rukama na leđima i sprovedeni u Mostar. … a potom smo svi otpremljeni u Gospić.“ Milka Tošović videla je kako isprebijane ljude iskrcavaju iz kamiona. Bačeni su u jamu Badanj. Među njima su bili i njen muž Jovo i sinovi Dušan i Bogdan. U jami kod sela Trsteno 4.10.1941.  nađeni su leševi 13 osoba (18).

 

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

 

Napomene :

1. „Župa Mostar, str.12, „Sokolski glasnik“, br.13, God.XI, Ljubljana  1.jula 1929;Pavle Vračarić, „Sokolske čete”, Oko sokolovo”, br. 33-34, str.26, Jul 2009, Beograd;

2.Nikola Žutić, „Sokoli“, str. 168, 170, Beograd 1991;   Radmilo Grđić,  „Delo i žrtva“, str.267, 268-272, „Sokolska prosveta“, br. 7, septembar 1937, Beograd; „Sokolska Petrova Petoljetka 1936-1941”, Izdanje Sokolske župe Cetinje;

3. Glavna godišnja skupština Sokolskog društvaDubrovnik, Dubrovnik, 6 marta 1937, br.5, str.3 ; „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”,  Sarajevo, 1934, str. 202;       4. Proslava Kraljeva  rođendana u  Suđurđu na Šipanu”, ,Dubrovnik”, br.33, Dubrovnik, 11 Septembar 1937, str.2,3; Pišu nam iz Suđurđa na Šipanu”,„Dubrovnik”, 6 Januara 1938, br. 1,  Dubrovnik, str.3; Proslava u  Suđurđu”, „Dubrovnik“, br. 37, Dubrovnik, 17 septembra 1938, str. 4;

5. V. L. Nova sokolska jedinica”,  „Dubrovnik“, 20 februara 1937, br. 3, Dubrovnik,

str. 2; Pišu nam sa Šipana”, „Dubrovnik“, 27. februara 1937, br. 4, Dubrovnik, str. 7; 6. „Jugoslavija turistička enciklopedija”, druga knjiga, Beograd 1958, str.228; „Luka Šipanjska, aprila 1937“, „Dubrovnik“, br. 11, Dubrovnik 17. aprila 1937, str.3;

7. Devedeseti  rođendan gospara Federika Glavića”, „Dubrovnik”, br.17,  Dubrovnik,29 maj 1937, str.5;

8. Luka Šipanjska 7-VI, str. 2, br. 20, „Dubrovnik”,  12 Juni 1937, Dubrovnik;

9. Primamo iz Šipana”, br. 6, „Dubrovnik”, 12. februara 1938,  Dubrovnik, str. 2;Smrt Iva Stjepovića”,  „Dubrovnik“, br.11,    Dubrovnik,  19 marta 1938, str.3;  Pišu nam sa Šipana”, „Dubrovnik“, br. 17, Dubrovnik,  30 aprila 1938, str. 3;

10. Otvorenje sokol. Doma i blagoslov zastave”,  „Bratstvo”, br.9, Osijek, 15.  septembra 1938, str. 184; (Veliko Sokolsko slavlje), br. 33, „Dubrovnik”,  20 avgusta 1938, Dubrovnik, str. 3;

11. Nikola Žutić, „Sokoli, Beograd, str. 127;

12. Ista pesma, isti glas”, Bratstvo”, br. 1, Osijek, 15. januara 1939, str. 14;

13. Jadranska straža,  str.33, br.1, januar 1940; str.508, 509, Decembar 1940,br.12, Split;

14. „Pretstava u Luci”, „Dubrovnik”, br.4, Dubrovnik, 27.januara 1939, str. 4;

15. Luka Šipanska.”, „Dubrovnik”, br. 27, 8. jula 1939, Dubrovnik, str. 4;

 16. Civis Ragusinus, „Todore, Todore…“, „Dubrovnik”,  br. 5,, Dubrovnik, 3. februara 1940, str. 2-3;

17. D. Gavrilović, Dominković, Kristo P., „ Srpski biografski rečnik, tom 3, Novi Sad, 2007, str. 347;

18. Dr. Đuro Zatezalo, „Jadovno : kompleks ustaških logora 1941 knj. I”,str. 296-298; „Jadovno zbornik dokumenata knjiga II”,  str. 735, 814,  Beograd 2007;

 

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top